Kovin, Serbia

Odbornica vs direktor: Zatrpavanje problema!

Odbornica Demokratske stranke Dragana Milenković otvorila je na sednici Skupštine opštine Kovin pitanje problema nesanitarne deponije, pitajući zašto se njeno rešavanje konkretno nije uvrstilo u izmene Programa poslovanja JP „Kovinski komunalac“. Govoreći tokom razmatranja predloga rešenja o davanju saglasnosti na Drugu izmenu Programa poslovanja ovog javnog preduzeća, Milenković je ocenila da bi upravo u okviru izmena programa trebalo jasno definisati šta Komunalac planira da preduzme u vezi sa deponijom.
Prema njenim rečima, dosadašnje iskustvo pokazalo je da samo gašenje požara nije rešenje problema. „Mi smo videli u prethodnom periodu da gašenje požara nije rešenje“, rekla je Milenković, ukazujući da su ekipe i nakon gašenja požara ostajale na deponiji, dok se neprijatan miris i dalje osećao u gradu. Odbornica je navela da su građani i nakon što je deponija zatrpana zemljom mogli da osete neprijatan miris, ocenjujući da problem ne prestaje samim prestankom otvorenog požara. Posebno je ukazala na to da se deponija nalazi u neposrednoj blizini stambenog područja. Na ovu konstantaciju odbornice odbornik Šljivovački i njegove kolege dobacivali su „što ste stavili deponiju na ulazu u grad“. Ovo govori o njihovoj nameri ne da raspravljaju o problemu već da napadaju odbornicu koja iznosi problem, jer deponija u Kovinu je počela da se formira 80-tih godina.
Toliko o shvatanju ozbiljnosti ovog problema od strane SNS odbornika. 

Milenković je podsetila i na veliki požar na kovinskoj deponiji iz marta 2021. godine, koji je trajao od 6. do 11. marta. Podsetila je na tada održan hitan sastanak kojem su prisustvovali tadašnja predsednica opštine Kovin Sanja Petrović, gradonačelnik Pančeva Aleksandar Stevanović i tadašnja ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović. Odbornica je sa skupštinske govornice pročitala deo tadašnjeg saopštenja: „U cilju otklanjanja i sprečavanja rizika da požar ponovo bukne, ugrozi životnu sredinu, zdravlje i bezbednost ljudi, deponija je privremeno zatvorena i uvedeno vanredno dežurstvo i druge mere povećanog opreza.“ Podsetila je i na deo saopštenja u kojem je tada najavljeno: „Ovo privremeno rešenje će ubrzati planirane aktivnosti da se u što skorije vreme pristupi selektovanju komunalnog i drugog otpada izgradnjom transfer stanice, što će doprineti da se smanji količina otpada koja se odvozi na regionalnu deponiju i ujedno obezbedi sirovina u postupku reciklaže“.

Upravo na tom mestu Milenković je povukla paralelu između obećanja iz 2021. godine i današnje situacije.

Od tada je prošlo pet godina, a kovinska deponija je ponovo gorela dok se pitanje njenog trajnog rešavanja ponovo otvara tek nakon novih požara i problema sa zagađenjem vazduha opasno po zdravlje građana. Zbog toga je Milenković zatražila da se problem deponije ne tretira samo kao pitanje intervencije kada požar izbije, već kao pitanje koje mora biti sastavni deo poslovnog plana javnog komunalnog preduzeća. Suština njenog zahteva bila je da se kroz Program poslovanja jasno definišu aktivnosti koje će Komunalac preduzeti kako bi se problem deponije sistemski rešavao, umesto da se reaguje tek kada dođe do novog požara. Milenković je na kraju pozvala i lokalnu vlast da prihvati takav predlog, poručujući da bi oko rešavanja ovog problema trebalo da postoji saglasnost.
Bez podele na „mi“ i „vi“, jer svi dišemo isti vazduh.
Odgovor direktora JP „Kovinski komunalac“ Milana Milovanova na pitanje odbornice Dragane Milenković praktično je otvorio  više pitanja nego što je ponudio odgovora. Umesto konkretnog odgovora na zahtev da se problem deponije ugradi u izmene Programa poslovanja preduzeća i definišu aktivnosti za njegovo trajno rešavanje, Milovanov je najveći deo svog odgovora posvetio problemu nedostatka ispravnih vozila, nabavci novih kamiona, nasipanju deponije zemljom i najavi postavljanja dodatnih hidranata.
Svi jednako udišemo otrove, bez obzira na to kako glasamo
Direktor je najpre odbacio mogućnost da „Kovinski komunalac“ i lokalna samouprava ne rade na rešavanju problema deponije, a zatim objasnio da je jedan od osnovnih problema upravo to što preduzeće nije imalo čime da odvozi otpad. Prema njegovim rečima, zahvaljujući pomoći lokalne samouprave i Ministarstva, Komunalac će ove godine dobiti dva kamiona smećara kapaciteta oko 16 kubika, dok je jedno slično vozilo nabavljeno ranije. Milovanov je ocenio da je to „jedan od preduslova“ da se otpad u budućnosti odvozi na neku od regionalnih deponija, kada se za to stvore uslovi. I upravo se u toj izjavi možda najbolje vidi koliko je problem zapravo dubok. Govorimo o 2026. godini i javnom komunalnom preduzeću čija je osnovna delatnost, između ostalog, sakupljanje i odvoz komunalnog otpada. A direktor kao jedan od ključnih preduslova za rešavanje višegodišnjeg problema deponije navodi to što preduzeće konačno dobija ispravne kamione. 
Naravno da su ispravna vozila neophodna. Ali upravo činjenica da se nabavka osnovnih sredstava za rad predstavlja kao jedan od najvećih koraka ka rešavanju problema pokazuje u kakvom se stanju godinama nalazi preduzeće. Još je zanimljivije što se direktor za nabavku tih vozila više puta zahvaljuje lokalnoj samoupravi i ljudima koji vode opštinu.
Zahvalnost je legitimna, ali zar je nabavka osnovnih sredstava za rad komunalnog preduzeća nešto zbog čega treba posebno hvaliti lokalnu vlast, ili bi to trebalo da bude deo redovnog, planskog upravljanja preduzećem?
Kada je reč o samoj deponiji, Milovanov je rekao da je Komunalac prethodnih godina obezbeđivao velike količine zemlje kojom se deponija sanira „onoliko koliko možemo“.

Pomenuo je i razgovore sa zamenikom predsednice opštine Ratkom Mosurovićem o ponovnoj degazaciji i uređenju, odnosno rekultivaciji deponije. Direktor govori o tome da će se aktivnosti nastaviti, da se zemlja nabavlja gde god može i da će se dodatni hidranti postaviti možda do kraja ove godine ili početkom sledeće. Hidranti mogu biti korisni za bržu intervenciju ukoliko ponovo izbije požar. Isto važi i za saradnju Komunalca sa vatrogasnim jedinicama, o kojoj je direktor posebno govorio. Ali ni jedno ni drugo ne predstavljaju odgovor na pitanje koje je odbornica Milenković postavila: kada će i na koji način biti trajno rešena kovinska deponija? Umesto konkretnog plana, iz odgovora direktora proizlazi da će se još neko vreme raditi na saniranju postojećeg stanja, uz čekanje da se „stvore uslovi“ za odvoz otpada na regionalnu deponiju. A kada će se ti uslovi stvoriti iz odgovora nismo čuli.

Nabavka prvog novog kamiona uz zahvalnost opštinskoj vlasti
Ovo je posebno problematično ako se odgovor direktora uporedi sa onim što je građanima obećano još 2021. godine. Tada je, nakon velikog požara na kovinskoj deponiji, najavljeno da će privremeno rešenje ubrzati aktivnosti na izgradnji transfer stanice, selekciji komunalnog otpada i njegovom daljem zbrinjavanju.
Pet godina kasnije transfer stanica i dalje nije stvarnost.
Deponija je ovog leta ponovo gorela, dva puta. A građani su ponovo udisali otrovne gasove.
Dakle, pet godina nakon obećanja o sistemskom rešavanju problema, stiglo se do toga da se tek sada obezbeđuju osnovna sredstva kojima bi otpad mogao da bude odvožen kada se, kako kaže direktor, za to stvore uslovi. I zato je možda najvažniji deo njegovog odgovora upravo ono što u njemu nije rečeno, nema konkretnog roka za trajno zatvaranje i rekultivaciju postojeće deponije, nema predstavljenog plana za transfer stanicu i nema odgovora kada će Kovin prestati da koristi postojeću nesanitarnu deponiju. Ima zemlje. Ima obećanja o hidrantima. Ima dva nova kamiona. Ima mnogo zahvalnosti lokalnoj samoupravi. Ali nema konkretnog plana za rešavanje problema.
M. Ljiljanić
1 1 vote
Oceni
guest
0 Komentari
Oldest
Newest Most Voted
NAJČITANIJE
POSLEDNJE DODATO
Scroll to Top