U priči porodice Banjaš iz Mramorka kojoj je izgoreo novi deo kuće sa mašinama i tehnikom, nije tuga ta materijalna šteta, tugu izazove dostojanstvo sa kojim se ova sedmočlana porodica nosi. Lazar Banjaš o onome što se dogodilo još 28. novembra priča kao da mu je izgorela neka drvena šupa, gotovo nebitna, a iza svake reči jedva se suzbija tuga i muka koja ga iznutra tišti.
Kada se tog 28. novembra u noći oko 02 sata pojavio dim u sobi gde porodica spava,. Lazar se , srećom, probudio. Probudio je i ostale, izjurili su napolje prema traktoru u dvorištu da se spasu od plamena koji je spalio krov, zidove, laminat i krenuo prema starom delu do ulice.
-Probudio sam se, srećom, probudio ženu, decu, izjurili smo tako goli i bosi…Ja sam bio toliko u šoku da nisam znao traktor da upalim nego sam im rekao da ga guramo, da ga izguramo iz dvorišta da mogu vatrogasi da uđu. Sreća pa je tu noć baš padala jaka kiša.
Otišlo je sve što se godinama sticalo, uređivalo, traktorom i motorkom, radeći po selu, noseći otpad za novac svakome ko je imao potrebu da raščišćava. Lepo uređena fasada te prve kuće, do ulice je obojena , sa novim prozorima, pored još jedna mala kuća za ćerku i njeno dete, a ovo je bilo za sina.
-Ne možemo da živimo svi na gomili. Treba da ima svako svoje, govori Laza pred kapijom gde stoje sagoreli ostaci veš mašine, frižidera, njegova motorna testera. Imao je i dve mašine koje je mogao da proda, stare, ali sad ništa od toga,
Požar koji im je uništio višegodišnji trud i rad desio se pre skoro dve nedelje. Mi smo saznali tek danas. Vatrogasci su dolazili, bila je i policija, ali niko drugi više ih nije obišao.
Ni predstavnici mesne zajednice. Niko! Lazar nikoga nije ni zvao, ali za ovo se ne zove. Naročito ne zove čovek sa ovoliko ponosa koliko Lazar ima. Stoji na svom zgarištu, priča, pokazuje na vitrinu sa sudovima, posteljinom, zavesama…sve je otišlo. Sreća pa su te dve sobe ostale, u njima je toplo, imaju kuhinju i kupatilo, stisnuće se.
Ponovo ispočetka.
Banjaši ne primaju socijalnu pomoć Rečeno im je da nisu socijalni slučaj zato što imaju traktor.
-Pa taj me traktor hrani, on mi je sve ovo napravio. Zar da prodam traktor da bih uzeo 20 hiljada socijalne pomoći?!
Neće Lazar. On će to da zaradi. On i sin. Za sve njih. A ima tu još muka koje se ne pominju. I neka ih. njihove su.
Na odlasku u duši ostaje neki osećaj krivice i pitanje: gde smo mi kao zajednica bili dve nedelje? Da li je moguće da ovim ljudima niko nije prišao da pita, prvo kako su sav taj strah preživeli? Imaju li? Mogu li?
Oni nikome ništa nisu tražili, ali se niko nije ni ponudio. Pre svih neko iz Saveta mesne zajednice Mramorak. Nekako, bilo bi red.
Najveći problem u kući Banjaša je struja, zato bilo bi dobro i lepo da se neki električar nađe, da se za to skupe pare, da im se sprovede nova struja. Ovako kako je opet će im se upaliti.
Treba im i veš mašina, ne mora nova, može i polovna, i šporet na drva, možda i jedna motorna testera, da Lazar može da zzaradi, da krene ispočetka tu kuću u koju hoće da prebaci sina, da im svima pruži komociju i udobnost.
Ukoliko možete i hoćete, pozovite Lazara Banjaša i dogovorite se šta i kako.
Oni ne traže, mi smo ih nekako naterali. Ne mogu ovo sami. Nije ni ljudski. Zima je.
Telefon 062 160 6522
Vasina 6
Mramorak
Ne bilo vam teško, praznici su, sevap je podeliti.
Kovinske info i udruženje Contra Margum pružaju punu podršku i pomoć i apeluju da se pomogne!
V.Ž.
