Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) organizovao je krajem novembra, javnu diskusiju u Požarevcu na temu primene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (IPPC) i postupaka izdavanja integrisanih dozvola za velike zagađivače. Skup je održan u Centru za učenje stranih jezika „Link up“, u tržnom centru „Barili“, i okupio je predstavnike udruženja, građanske aktiviste, medije, kao i članove organizacija koje se bave zaštitom životne sredine
Iako je zakonski rok za izdavanje integrisanih dozvola postojećim postrojenjima istekao još 31. decembra 2024. godine, više od 150 industrijskih objekata u Srbiji i dalje posluje bez ove dozvole, čime direktno krši Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Reč je o ključnom dokumentu kojim se odobrava puštanje u rad postrojenja, kao i njihove bitne izmene, uz obavezu da se ispune strogi uslovi zaštite životne sredine zasnovani na najboljim dostupnim tehnikama.
Stručnjaci RERI-ja istakli su da je ovakav propust rezultat gotovo dve decenije akumuliranih sistemskih problema, od pasivnosti institucija koje bi trebalo da vrše nadzor, preko izuzetno neefikasnog kažnjavanja zagađivača, pa do odstupanja od evropskih standarda koji su već odavno trebalo da budu implementirani.
U ovom delu diskusije, advokatica Ljubica Vukčević rekla je da inspektori za zaštitu životne sredine uglavnom izađu na teren kada dobiju prijavu građana ili organizacija na zagađivače, ali ne retko se dešava da taj nadzor od strane inspektora bude površan ili zagađivači prođu sa minimalnom kaznom. Stoga je, po njenim rečima, potreban konstantan pritisak javnosti na inspektore i na zagađivače.
Naglašeno je da je industrijsko zagađenje pitanje koje direktno pogađa zdravlje ljudi i kvalitet života u lokalnim zajednicama. „Građani su ti koji svakodnevno osećaju posledice zagađenja, dok su institucije često potpuno neaktivne. Zato je uloga javnosti presudna“, poručila je Ljubica Vukčević.
Govornici, među kojima je pored advokatice Ljubice Vukčević bio i Miloš Veljović, pravni savetnik, istakli su da je pristup informacijama, učešće javnosti u postupcima i praćenje rada nadležnih organa ključ za sprečavanje zloupotreba u oblasti zaštite životne sredine.
RERI je predstavio i svoju specijalizovanu onlajn platformu posvećenu prijavi slučajeva korupcije i nepoštovanja propisa u oblasti životne sredine. Platforma omogućava građanima da anonimno ili javno prijave nepravilnosti, ali i da se informišu o tome: kako komunicirati sa institucijama, kako koristiti pravo na pristup informacijama od javnog značaja, kako učestvovati u postupcima donošenja odluka, na koji način prepoznati zloupotrebe u procesu izdavanja dozvola za projekte koji utiču na životnu sredinu.
Učesnici skupa saglasili su se da je pravo na zdravu životnu sredinu ne samo ekološko, već i temeljno ljudsko pravo, zagarantovano članom 74 Ustava Republike Srbije. Organizatori su pozvali građane da aktivno prijavljuju nepravilnosti: Samo informisana zajednica ima moć da menja sistem u kome vlada korupcija. Zato je važno da svako ko primeti kršenje propisa to prijavi kako bismo zajedno došli do rešenja.
Ovaj alat nastao je uz podršku Olof Palme centra i Fondacije za otvoreno društvo, kao deo šireg napora da se ojačaju mehanizmi kontrole, te izgradi mreža udruženja i pojedinaca koji mogu da reaguju na nepoštovanje zakona u svojim sredinama. Iz RERI-ja pozivaju građane pojedince, udruženja građana, organizacije da prijave svaku nepravilnost, a stručni tim sastavljen od vrsnih advokata iz oblasti ekologije stoji im na raspolaganju za sve vrste pomoći.
RERI je organizacija sastavljena od pravnika, advokata, inženjera, urbanista i stručnjaka iz oblasti energetike i ekologije, koja pravnim putem štiti životnu sredinu, javna dobra i pravo građana na informisanost i učešće. Bavi se i promocijom energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije, kao i podrškom građanima u Srbiji, Crnoj Gori i BiH u korišćenju pravnih mehanizama za zaštitu okoline.
M. LJ.
