Period između dva skupštinska zasedanja SO Kovin obeležili su veliki požar u Deliblatskoj peščari, brojna pitanja koja su ostala bez pravovremenih odgovora i, sada, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Do juče su društvene mreže gorele kao i Deliblatska peščara. Danas je fokus javnosti na izborima.
I to je razumljivo.
Ali dok se pažnja javnosti pomera sa jedne velike teme na drugu, neka pitanja ostaju ista — pitanja odgovornosti, transparentnosti i odnosa lokalne vlasti prema građanima.
Jedno od njih postavila sam kao odbornica još 30. juna 2026. godine. Odnosilo se na rad Saveta MZ Deliblato tokom 2025. godine. Odgovor i traženu dokumentaciju dobila sam tek 12. septembra.
O rokovima ovog puta neću. U vremenu u kojem se na odgovore čeka nedeljama i mesecima, izgleda da je važno da odgovor na kraju ipak stigne. Nećemo biti nezahvalni.
Meni je bilo važno da, na osnovu zvanične dokumentacije, građanima pokažem kako izgleda rad njihovog Saveta mesne zajednice.
I tu počinje jedna mala lokalna priča koja bi bila sasvim smešna da se ne odnosi na javni novac, javne funkcije i pravo građana da znaju šta rade ljudi koje plaćaju.
Šta sam tražila i šta sam dobila?
Od nadležnih sam tražila zapisnike sa svih sednica Saveta MZ Deliblato tokom 2025. godine, kao i fotokopije i zvanične delovodne brojeve svih zahteva, dopisa, inicijativa i urgencija koje je Savet tokom te godine uputio Opštinskoj upravi, javnim preduzećima i inspekcijskim službama Opštine Kovin.
Prema dostavljenoj dokumentaciji, Savet MZ Deliblato je tokom 2025. godine održao 25 sednica, od kojih je devet održano telefonskim putem.
A onda dolazimo do podatka koji je zaista teško ignorisati.
U zapisnicima se konstatuje da se niko nikada nije javio za reč.
Ni da nešto predloži.
Ni da ukaže na problem.
Ni da pokrene raspravu.
Ni da postavi pitanje.
Tokom cele godine.
Na 25 sednica.
Niko.
Ako se ovako nastavi, možda će nam uskoro za zapisnik biti dovoljan i prazan list papira. Mada bi i njega neko morao da potpiše.
Iz dokumentacije koju sam naknadno dobila proizlazi i da je Savet tokom 2025. godine uputio 12 predloga i zahteva nadležnim organima.
Među njima su zahtevi koji se odnose na uličnu rasvetu i zamenu sijalica, postavljanje javne česme kod Mesne zajednice, udarne rupe, ležeće policajce, pošljunčavanje atarskog puta od jezera ka Bavaništu, kao i dva osušena stabla ispred Doma zdravlja.
Od 12 obraćanja, čak šest se odnosi na uličnu rasvetu i zamenu sijalica.
Dakle, sijalice su očigledno ozbiljna tema.
I treba da budu.
Ali dokumentacija pokazuje i ono čega nema.
Nema zahteva za kupovinu agregata za vodovod i rešavanje problema vodosnabdevanja kada zbog nestanka električne energije nema vode.
Nema obraćanja koje bi se odnosilo na problem deponovanja otpada i nesanitarne deponije.
Nema, bar u dokumentaciji koju sam dobila i pregledala, šireg plana ili inicijative koja bi se odnosila na sistemsko unapređenje kvaliteta života građana Deliblata.
I upravo zato sam želela da vidim ne samo šta Savet radi, već i kako građani o tom radu mogu da budu obavešteni.
Javnost rada nije preporuka
Skupština opštine Kovin je 18. decembra 2020. godine donela Odluku o mesnim zajednicama na teritoriji opštine Kovin, objavljenu u „Službenom listu opštine Kovin“, broj 24/2020, 2/2021 i 8/2025.
Član 14. stav 1. propisuje da je, u cilju ostvarivanja prava građana na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od značaja za građane mesne zajednice, mesna zajednica u obavezi da ima zvaničnu internet prezentaciju na kojoj će objavljivati informacije, odluke, izveštaje i druge akte mesne zajednice u skladu sa zakonom.
Stav 2. kaže da se obaveštenja i vesti iz stava 1. mogu realizovati i putem društvenih mreža.
Dakle:
zvanična internet prezentacija — obaveza;
društvene mreže — dodatni kanal.
Prilično jasno.
Barem dok ne stignemo do prakse.
Savet MZ Deliblato je 4. juna 2025. godine jednoglasno usvojio i izmenu člana 26. stav 2. svog Statuta, kojom je ponovljena obaveza javnosti rada i obaveštavanja građana putem zvanične internet prezentacije, društvenih mreža i drugih kanala.
Godinu dana kasnije, međutim, građani mesnih zajednica na teritoriji opštine Kovin i dalje nemaju način da na jednom mestu prate ono što bi za njih trebalo da bude osnovna informacija o radu njihovih saveta, a savet je zaboravio kakvu je odluku sam doneo I izglasao.
Na zvaničnom sajtu Opštine Kovin mogu se pronaći određeni dokumenti — uglavnom finansijski planovi, izveštaji i programi.
Ali gde su sednice Saveta?
Gde su dnevni redovi?
Gde su predlozi?
Gde su odluke?
Gde su obraćanja nadležnim organima?
Gde su informacije o problemima koji neposredno utiču na svakodnevni život građana?
Gde je informacija šta je Savet tražio od Opštine — i šta je Opština na to odgovorila?
Toga nema.
A to nije problem samo Deliblata.
Ovo je pitanje javnosti rada svih mesnih zajednica na teritoriji opštine Kovin.
„Može se“ — ali ne mora?
Upravo zbog toga sam postavila pitanje zbog čega MZ Deliblato, godinu dana nakon izmene svog Statuta, nema aktivnu zvaničnu internet prezentaciju niti zvanični kanal na društvenim mrežama putem kojeg bi građani mogli da prate njen rad.
Odgovor sam dobila iz Odeljenja za opštu upravu, mesne zajednice i zajedničke poslove.
U odgovoru koji potpisuje Mara Žepša navodi se:
„Na osnovu člana 14. stav 2. Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji opštine Kovin, obaveštavanje građana mesnih zajednica može se realizovati putem društvenih mreža, što ne znači i obavezu.“
Ovaj odgovor mi je posebno zanimljiv.
Jer ja nisam pitala da li je Facebook stranica obavezna.
Pitala sam zbog čega ne postoji ono što član 14. stav 1. izričito propisuje kao obavezu — zvanična internet prezentacija mesne zajednice.
A društvene mreže?
One mogu biti dodatni kanal komunikacije.
I tu dolazimo do jednog sasvim praktičnog pitanja.
Danas gotovo svaka mesna zajednica ima pristup internetu. Građani svakodnevno koriste društvene mreže.
Informacije se više ne prenose samo preko oglasne table u hodniku, uličnih dobošara i goluba pismonoše.
Ipak, izgleda da smo u oblasti javnosti rada još uvek negde između oglasne table i interneta.
Na oglasnoj tabli građanin može pronaći papir koji ga upućuje na konkurs za energetsku efikasnost, izradu fasade ili zamenu stolarije.
Ali građani danas žele da znaju i:
Kada je sednica Saveta?
Šta je na dnevnom redu?
Šta je odlučeno?
Koji problem je prijavljen?
Šta je Savet tražio od Opštine?
Šta je Opština odgovorila?
Šta je rešeno, a šta nije?
Možda je to previše pitanja za jednu mesnu zajednicu.
A možda i nije.
Ko će informisati građane?
Razumem argument da izrada i održavanje posebnih internet prezentacija za deset mesnih zajednica zahteva dodatna sredstva.
Razumem i pitanje ko bi održavao njihove stranice na društvenim mrežama.
Ali ako je odgovor da nema dovoljno ljudi koji bi to radili, onda se otvara još jedno važno pitanje:
Ko je odgovoran za ostvarivanje prava građana na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje?
Ne očekujem da mesne zajednice postanu medijske kuće.
Ne očekujem svakodnevne objave, profesionalne administratore društvenih mreža niti televizijski prenos sednica Saveta.
Dovoljno je da građanin zna da Savet postoji, kada se sastaje, šta radi i šta je odlučio.
Drugim rečima — očekujem minimum transparentnosti.
Jedan zvanični kanal na kojem će građanin moći da pronađe osnovne informacije o radu svog Saveta.
Jer pitanje nije da li neko voli Facebook.
Pitanje je da li lokalna samouprava koristi savremene i dostupne načine komunikacije kako bi građanima omogućila ono što im je sopstvenom odlukom priznala kao pravo.
Javni novac podrazumeva javnu odgovornost
Kada govorimo o transparentnosti, ne možemo zaobići ni pitanje naknada.
Naknada za predsednicu Saveta MZ Deliblato iznosi 59.284,07 dinara bruto, odnosno 38.416,08 dinara neto, dok naknada za članove Saveta iznosi 9.880,68 dinara bruto, odnosno 6.402,68 dinara neto.
Ne dovodim u pitanje pravo članova Saveta da za svoj rad budu plaćeni.
Ali javni novac podrazumeva javnu odgovornost. Ako se već plaća rad Saveta, onda valjda nije preveliko očekivanje da građanin može da vidi šta je taj Savet tokom godine radio?
Koliko je sednica održano?
Šta je predloženo?
Šta je rešeno?
Šta nije rešeno?
I, sasvim skromno, ko je na sednici imao nešto da kaže?
Jer ako u zapisniku 25 puta piše da se niko nije javio za reč, građanin bi možda voleo da zna da li je u pitanju izuzetna sloga, izuzetna skromnost ili nešto treće.
Ja to ne znam.
Znam samo ono što piše u dokumentaciji.
I zato ne želim da nagađam.
Građani imaju pravo da znaju šta se radi, šta se predlaže, šta se odlučuje i kakvi su rezultati.
I zato transparentnost ne sme da bude nešto što građanin dobije tek kada odbornik postavi pitanje, zatraži dokumentaciju i sačeka više od dva meseca na odgovor.
Građanin ne bi trebalo da traži informaciju — informacija treba da čeka građanina.
Da li je transparentnost zaista problem?
Ovo je, za mene, suština cele priče.
Kao odbornica, postavila sam pitanja da bih došla do informacija koje pripadaju građanima.
Dobila sam dokumentaciju.
Pregledala sam zapisnike.
Pregledala sam zvanična obraćanja.
I sada te informacije mogu da prenesem javnosti.
Ali građani ne bi trebalo da zavise od toga da li će neki odbornik postaviti pitanje.
Ako je javnost rada zakonska i statutarna obaveza, onda informacija treba da bude dostupna pre nego što je građanin zatraži.
Jer javnost rada nije papir na oglasnoj tabli.
Nije fascikla u kancelariji.
Nije dokument koji građanin može da dobije tek nakon zvaničnog zahteva.
I nije odgovor: „Može se, ali ne mora.“
Ta rečenica je možda sasvim dovoljna kada govorimo o tome da li ćemo otvoriti Facebook stranicu.
Ali nije dovoljna kada govorimo o pravu građana da znaju šta radi njihov Savet mesne zajednice.
Jer javnost rada znači da građanin može da vidi šta njegov Savet radi.
A kada je reč o mesnim zajednicama opštine Kovin, to ne bi trebalo da bude pitanje jedne MZ, jednog odbornika ili jedne društvene mreže.
To bi trebalo da bude standard rada svih mesnih zajednica.
Ako smo već propisali pravo građana na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje, onda je krajnje vreme da to pravo prestane da postoji samo na papiru.
A ako je transparentnost zaista pravo građana, onda valjda ne bi trebalo da joj treba odbornik sa fasciklom, malo upornosti i više od dva meseca čekanja da bi se pojavila na svetlosti dana.
Laris Mikić
