01.12.2024. – Početak radosnog iščekivanja Božića ili Advent, selo Skorenovac kao pretežno katolička sredina, započelo je svečanim kićenjem Božićne jelke, poslednjeg dana novembra. U centru sela, tik uz crkvu Svetog Stevana Kralja, iako po kišnom danu, okupili su se meštani i gosti da zajednički daju svoj doprinos ovom velikom događaju, koji uvodi u doček najradosnijeg hrišćanskog praznika- Božić.
Organizatori iz mesne zajednice Skorenovac i uvek aktivan KUD „Petefi Šandor, kao i vredne žene sela Skorenovac, postarali su se da svima bude prijatno. Uz tradicionalne božićne pesme, muziku sa citre i uz prigodni blagoslov sveštenika mesne crkve, meštanima se obratio i predsednik saveta Mesne zajednice Skorenovac Bogoš Tivadar. On je rekao, između ostalog, da i ova svetkovina pokazuje da sve ljude dobre volje objedinjuju iste želje za dobrim odnosima, za ljubavlju i oproštajem, jer tome nas uči duh Božića. Ujedno se zahvalio svima koji su pomogli da dan protekne onako kako i dolikuje, svečano i dostojanstveno, a druženje je završeno zajedničkim obedom i tradicionalnim kobasicama.
Nostalgična sećanja na pašnjake i prvo naselje Sekeljana
Selo Skorenovac nekada je imalo oko 550 hektara pašnjaka. Svaka kuća – krave, koje su išle jutrom na ispašu, a u suton se vraćale u dvorišta vlasnika. Selo je sa tih pašnjaka hranilo sebe i bilo je i za druge, za otkupnu stanicu mleka, za farme. Neprilagođenom i nerazumnom agrarnom politikom preorani su pašnjaci. Skorenovac je tako, kao i sva druga sela, ostao bez ispaše, potom i bez stočnog fonda, ali i mnogo više bez mesta na kome je bila prapostojbina Sekeljana koji su se ovde nastanili. Dole prema Dunavu, na bogatoj zemlji, život bi za njih bio moguć da nije bilo plavno i da se moćna reka nije izlivala iz svog korita. Selo je preseljeno na breg, a zemlja ostala za ispašu. Na pašnjaku je bio bunar, sa đermom, za vodu za stoku. Oko đerma se sedelo, družilo, mladež se tu skrivala, deca se igrala…
„O pašnjacima i o đermu se i danas pišu pesme, slikaju se crteži i fotografije. Oni su jedan simbol koji se spominje u pričama sa dubokom nostalgijom i žalom.„- priča nam Bogoš Tivadar predsednik Saveta mesne zajednice, pošto je konačno posle mnogo godina, ovo nekada omiljeno mesto, ponovo pretvoreno u izletište. Ne za roštiljanje i tu vrstu okupljanja, već za šetnje i odmaranje, kao nekada.
Slična je priča i o đeramu. „Vremenske prilike, vandalizam i krađe su doveli do toga da je moralo doći do popravke odnosno do rekonstrukcije„.
Odmaralište Đurđevo dobilo je ime pre 14-15 godina, prema prvom naselju. Danas je to oranica i retko ko zna tačno gde se selo nalazilo sem da je bilo pored Dunava, blizu Ivanova.
„Naš motiv da uredimo ovo mesto i ponovo mu vratimo nekadašnji značaj za meštane, bio je upravo u toj nostalgiji,– rekao je Bogoš, na dan ponovnog „otvaranja“ odmarališta ili odmorišta. „Ono što želimo kao poruku da pošaljemo je „Ostavi odmorište kakvim si ga zatekao“, a sve s ciljem da podstaknemo ekološku svest naših meštana i gostiju, da brinemo svi zajedno o zelenim površinama i prirodi. Skorenovac je dugo sliku đerma imao kao svoj zaštitni znak. Danas smo vratili ono što smo nekada imali“.
V.Ž.
