Književnost je jedan usamljenički posao, ko čita uvek je sam, ali da li je baš tako, zapitala se profesorka srpskog jezika i književnosti i pedagoški savetnik Maša Vuletić, na početku druženja u čitanju naglas.
U saradnji sa bibliotekom „Vuk Karadžić“ Kovin profersorka Vuletić organizovala je popodne uz knjigu, odlomke i citate, uz razgovor o knjizi, izboru žanrova, autora, navikama… Čitanje naglas je važno, ono razvija mnoge sposobnosti od najranijeg doba, zato je dobro deci čitati i navikavati ih da slušaju i slušajući razumeju, rekla je i u pozdravnom obraćanju direktorka biblioteke Ivana Jovanov.
Prateći deo ovog druženja u lepom prostoru kovinske biblioteke, bili su i izloženi panoi sa objašnjenjima zašto je važno čitanje, zašto su knjige važne i šta su neki od velikana domaće i svetske književnosti govorili. Po podacima bibliotekara izložene su i neke od najčešće pozajmljivanih knjiga u biblioteci, a prisutni su zamoljeni da u kutiju ubace papirić na kome će napisati šta je biblioteka za njih.
Vetrovit februarski dan koji je napolju gotovo ledio obraze, pretvorio se u jedno divno, toplo popodne, uz mirise čaja i kafe, za desetak prisutnih ljubitelja knjige, među kojima su bili i učenici odeljenja gimnazije u školi „Branko Radičević“. Među njima učesnica književne olimpijade, pobednica recitatorske smotre, zaljubljenik u fantastiku, ali i neke klasike…
Svoje autorske crtice čitao je i Dejan Kreculj, profesor u penziji, novinar, hroničar… Neki su na kraju konstatovali da se nisu „pripremili za čas“, neki da su i sami počeli da pišu i slažu svoju knjigu života, jer tako deluju knjige: nadahnjuju, uče, vode i čine nas boljima.
Samo šest minuta čitanja dnevno deluje umirujuće, a posle petnaest minuta potpuno ste rasterećeni i opušteni, podsetila je profesorka Maša, koja vrlo brzo sprema još nešto kovinskoj publici. Zato, pratite objave i beležite datume.
V.Ž.
