Tužilaštvo više truda ulaže u objašnjavanje da nema krivičnog dela i kako se time neće baviti, nego da situaciju reši– Marija Bobić, NUNS
01.08.2025. – Javna tužiteljka OJT Smederevo Aleksandra Savić, konstatovala je, posle osam meseci, da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka protiv Dragana Šljivovačkog iz Bavaništa, odbornika u Skupštini u Kovinu, a po prijavi Miloša Ljiljanića, vezano za incident na sednici Skupštine opštine Kovin 06. novembra 2024. godine. Podsetimo, nakon završetka sednice, Ljiljanić, novinar internet medija Kovinske info, nastavio je direktan prenos i kada je prišao predsedavajućoj Sanji Petrović da bi joj postavio pitanje. Kako se vidi na snimku, Petrovićeva je ignorisala njegovo obraćanje, a u tom trenutku čuo se Milošev uzvik:“Zašto me guraš?!“ Snimak je potom prekinut, a Ljiljanić je, vidno uznemiren, odmah otišao u stanicu policije i prijavio da ga je Dragan Šljivovački, odbornik liste Aleksandar Vučić- Kovin sutra, prvo gurao ramenoim, a potom i uhvatio za ruku u nameri da mu uzme telefon. Sa druge strane stajao je šef odborničke grupe Zoran Bradanji, kaže se u izjavi koju je Miloš dao još 06. novembra prošle godine.
Postupajući po prijavi i po navodima napadnutog novinara, policijska stanica u Kovinu i OJT Smederevo uzeli su izjave svedoka koje je naveo Ljiljanić. Sanja Petrović je rekla da je sednicu završila i da je napravljena gužva te da, kada joj se novinar obratio ona nije razumela šta je pita, a nije videla da ga je neko gurao, jer je već bila na vratima. I ostali svedoci su manje-više rekli isto, ništa nisu videli, osim Marijane Kožić, odbornice Pokreni se za Kovin, koja je rekla da je videla gužvu i to da Šljivovački gura Miloša, te je i sama povikala:“ Šljiva!!“ -posle čega su se svi umirili.
Službenom beleškom koju je sačinila tužiteljka Aleksandra Savić, praktično se zatvara prijava novinara protiv odbornika u Kovinu, koji već ima jedan ( za koji znamo) otvoren tužbeni postupak za nasilničko ponašanje.
U napadu lokalnog naprednjaka na ekipu N1, tužilaštvo ne vidi krivično delo
Da bismo bolje ilustrovali ovu našu priču, prenosimo slučaj novinara N1 televizije, a zanimljivo je da se opet radi o OJT u Smederevu. Tekst preuzet sa stranice Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izvor N1:
Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu odbacilo je krivičnu prijavu protiv Dejana Milenkovića, zaposlenog u Gradskom stambenom preduzeću u tom gradu, a koja je podneta povodom napada u Maloj Krsni na reportera N1 Mladena Savatovića. Tužilaštvo smatra da nije počinjeno nijedno delo koje se goni po službenoj dužnosti, a u međuvremenu prošao je rok za pokretanje privatne tužbe.
Dejan Milenković: Skini kameru, nemoj da ti polupam kameru.
N1: Neće skidati niko nikakvu kameru.
Dejan Milenković: Polupaću ti kameru.
N1: Nećete nam polupati kameru, jer ćemo onda ići na suđenje.
Dejan Milenković: Šta ćemo – da idemo na suđenje?!
I nisu išli, naš kolega Mladen Savatović i Dejan Milenković,jer je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu. Kažu – nema nijednog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Obrazložili su da nema ugrožavanja sigurnosti niti sprečavanja emitovanja programa, a o drugim ni reči, čak ni upućivanje na prekršaj.
„Okolnost da je prijavljeni odbijao da odgovara na pitanja, da je naređivao da se od njega skloni mikrofon, da se prestane sa snimanjem, da je pretio da će polomiti kameru ne može se oceniti kao radnja sprečavanja ili ometanja emitovanja televizijskog programa, budući da se dogodilo upravo suprotno – prijavljeni je sniman i sve je ovo zabeleženo kamerom i emitovano“, navelo je tužilaštvo.
Pravnica NUNS-a Marija Babić ističe da Tužilaštvo više truda ulaže u objašnjavanje da nema krivičnog dela i kako se time neće baviti, nego da situaciju reši.
„Primer N1 i kolege Savatovića jeste protivpravno ponašanje i oni se ne trude da nađu način da to protivpravno ponašanje sankcionišu, nego se ograđuju. Oni imaju mogućnosti da preduzmu i druge pravne radnje i da na taj način pokažu da zaista žele da se bore protiv toga i da pokažu da je takvo ponašanje nedozvoljeno“, navodi Babić.
Naprotiv, ostaje zeleno svetlo za ometanje, bezobzirno ponašanje, vređanje i neretko fizički napad na novinare na terenu. Po principu, ko voli nek izvoli. Legalizacija nasilja prema novinarima polazi od vrha vlasti, pre svega od predsednika Vučića koji ih targetira, a onda se širi, kaže novinar Vuk Cvijić.
„Nažalost, to funkcioniše tako što su neki ljudi u pravosuđu spremni da zažmure na očigledno nasilje. Imamo taj sistem direktnog uticaja na pravosuđe, koji je napravila ova vlast – da preko šefova tužilaštava, podobnim tužiocima idu ovakvi predmeti u kojima se odbacuju krivične prijave“, ukazuje Cvijić.
Naš kolega Mladen bio je prošle godine u Maloj Krsni da izvesti o dugoiščekivanom asfaltiranju ulice. Meštani su tada rekli da je ono urađeno tek kao nagrada, zbog toga što je 20-ak njih prethodno organizovano išlo u Beograd da, kako se sumnja, promeni prebivalište, kako bi glasali na beogradskim izborima.
Meštanin Male Krsne: „Kažu ljudi iz Krsne, evo bili da glasaju za gradonačelnika Beograda Šapića i dobili asfalt“.
N1: Inače ne biste dobili asfalt.
Meštanin: „Pa, najverovatnije da ne bi dobili još godinu dve“.
Drugi meštanin: „Još 50 godina, ne bi ni bilo. Glasam za Aleksandra Vučića, može da dođe 100 televizija i to je to“.
Posle ove ankete Mladenu je prišao Milenković, lokalni naprednjak, ranije gradski većnik u Smederevu, tada zaposlen u lokalnom Gradskom stambenom.
Milenković: „Prekini“.
N1: Ne, ne, zvaću policiju budete li me dotakli.
Milenković: „Zovi, evo ja ću da ti uzmem bre“.
N1: A hoćete tako?
Milenković: „Pa šta ti imaš mene da snimaš?“
N1: Na javnoj površini smo, pa sam vas pitao.
Milenković: „Pa i ja sam na javnoj površini, šta tebe zabole“.
N1: Ne nego ste dobacivali.
Posle ovoga, u čemu tužilaštvo ne vidi ni ometanje ni ugrožavanje sigurnosti ni prekršaj, Milenković se vratio, ohlađene glave, ne bi li ispravio situaciju.
Milenković: „Samo da to kažem, nisam se tebi direktno obratio“.
N1: Vi ste mene gospodine fizički napali, tako da sve je snimljeno.
Milenković: „Svako radi svoj posao i sve je za platu“.
Pitanje je samo ko kako doživljava svoj posao. A i tužioci rade za plate.
