23.02.2024. – Da Bugarska nije zatvorila granice tog dana, Vasa Rajić, ratar i privatni preduzetnik iz Bavaništa, možda nikada ne bi počeo da se bavi vinogradarstvom i vinom? Na sreću, zbog korone ( eto i od nje neka sreća, prim.aut.), Bugarska je promenila odluku i u ponoć tog dana zatvorila granični prelaz, a kako su Rajići na odmor pošli porodično, jedino im je još Neum preostao, gde su se pridružili sestri. Te 2020. godine u leto, pod toplim jadranskim suncem, Vasa je u ležernoj dokolici, pretresao stanje u poljoprivredi. Nešto mora da se menja, ponavljao je. Tada je majka rekla:“Evo ti moja zemlja iz miraza, ali pod uslovom da zasadiš vinograd!“. Nikada ranije niko se od Rajića nije bavio vinogradarstvom. Vasa je rekao:“Hoću!“. Tri godine kasnije, njegova mlada loza dala je rod, a on sam napravio mlado vino koje je na jednom Sajmu vina u Dolovu odnelo čak četiri medalje. Te noći kad je odlučio da sa dvadeset i nešto počne da se bavi vinima i grožđem, Vasa je smislio ceo govor koji će izgovoriti kada bude momenat da se njegov zamašni projekat vinarije, destilerije i restorana prikaže javnosti.
Rajići imaju dosta svoje zemlje, poljoprivreda im je primarni posao, no ono po čemu su poznati već decenijama jeste lanac poljoprivrednih apoteka. Bio je praznični dan, ali oni su bili u kancelariji, na spratu svoje porodične kuće. Mama, tata i Vasa. U opuštenoj atmosferi, završavali su se poslovi za koje nema vremena. I nema vremena ni za odmaranje. Vasa je „zagrizao krupan zalogaj“, podržan od roditelja i od svoje supruge, ali mahom sam u odlučivanju i inicijativama.
Vinska kuća „Rajić“ na 26. Vinarijadi u Dolovu osvojila čak četiri priznanja u tri kategorije
U kategoriji belih vina: prvo mesto za Tamjaniku i treće mesto za Šardone
U kategoriji crvenih vina:drugo mesto za Merlot i u kategoriji rose vina drugo mesto.
Ljudi koji se bave vinom i lozom imaju taj neki opušteni izraz lica i osmeh zadovoljstva. Takav je i Vasa.
Ljubav prema ratarstvu i poljoprivrednoj proizvodnji, preneo mu je deda, zaštitar i poljoprivredni proizvođač. Na majčina tri hektara posađen je iste godine ogledni vinograd pod sortama: šardone, bela tamjanika, prokupac, pinot noir, crna tamjanika, merlot i kaberne sovinjon.
–Gledali smo što veći dijapazon sorti da uzmemo, da bi kasnije znali koja sorta najbolje uspeva na ovom podneblju odnosno koja sorta daje najbolji kvalitet, kako bismo znali u kom pravcu da se širimo.– priča mladi vinar iz Bavaništa, –Vinograd smo zasadili 2020. godine i prošle, 2023. u jesen imali smo prvu berbu. U međuvremenu, dok smo čekali prvu berbu, odlučili smo se da zasadimo šljive na 5 hektara i da krenemo sa proizvodnjom rakije. Prvi kvalitetni rod šljiva očekujemo tek za dve godine, a u međuvremenu smo kupovali voće i pravili rakiju. Tako smo prvo napravili destileriju, a vinarija je još uvek u izgradnji.
Prva berba, prvo vino i prva priznanja: belo vino, berba 2023. godine, na 26. Vinarijadi u Dolovu ocenjeno je kao najbolje sa ocenom 97,33. U pitanju je bela tamjanika.
Izvanredan je uspeh da se u prvoj godini berbe postigne kvalitet vina koji biva nagrađen stručnim priznanjima. Za to je potrebna i stručna podrška, a Vasa ništa ne prepušta slučaju:
Vinska kuća Rajić dominatna i u Požarevcu.
Tamjanika, Roze i Šardone – sva su vina rod 2023. godine, a osvojila su zlatne medalje za kvalitet .
–Tehnologija proizvodnje vina nije nimalo jednostavna. Zato i imamo enologa u stalnom radnom odnosu Bojanu Maksimović koja radi proizvodnju rakije i imamo eksternog enologa Danijela Sokolovića iz Pančeva koji radi na tehnologiji proizvodnje vina. Dosta ozbiljno smo rešili od samog starta da radimo premijum proizvod i što se tiče rakije i što se tiče vina.
Prošla je godina bila jako teška za rod grožđa. Bila je kišna što lozi ne odgovara. Rajići su uspeli da sačuvaju lozu, ali kaberne nije bio onakav kakav su očekivali. Napravili su vino od njega. Kvalitet im se nije svideo, pa je to otišlo u vinjak. Odličan vinjak, mišljenja je tata Jovica. Kako god, visoko su postavili lestvicu kvaliteta vina, sve što je ispod toga neće izaći na tržište.
U prvoj godini deset hiljada litara vina i četrnaest hiljada boca vina! Zvuči odlično, ali i već na početku ambicije se nižu:
– Naredne godine je u planu da proširimo zasad na još tri hektara. Izdvojio bih tamjaniku, ona je naša uzdanica i vino koje će sigurno biti prepoznatljivo. Neverovatan kvalitet tamjanike smo dobili. Trebalo je ove godine da proširimo zasad, ali smo odlučili da ne kupujemo nov rasad nego da bukvalno kloniramo naš zasad tamjanike kako bismo bili sigurni da je to taj kvalitet, – vrlo studiozno razmišlja mladi vinar Rajić. – Mogu još da dodam da imamo i neku novu sortu, neću da otkrivam, ali nema je niko u Srbiji. Za to nam je dao preporuku enolog iz Francuske koji je probao naša vina i s obzirom na nadmorsku visinu i klimu i uopšte na podneblje, dao nam je preporuku za ovu sortu.
Bavanište je imalo oko 1780. godine više od 900 jutara (oko 360 hektara) pod vinogradima, ali je krajem XVIII veka naišla filoksera koja je počistila sve ove vinograde. Početkom 1800. ponovo je počelo obnavljanje vinograda, međutim, desetak godina kasnije ponovo je ova bolest uništila zasade, pa su meštani digli ruke od loze i prešli na druge kulture. Do pre dvadesetak godina zadržale su se male privatne parcele pod vinogradima sa kojih su domaćini uglavnom pravili vino za ličnu upotrebu, ali su i ti vinogradi raskrčeni. „Tako da smo sada mi jedini pravi vinogradari u Bavaništu“- kaže Vasa nadajući se da će njihova sadnja i njihovo ulaganje u vinogorje uticati i podstaći još nekog iz Bavaništa da počne da se bavi vinogradarstvom.
Vinovoj lozi idealno odgovara kvalitet zemljišta na ovom prostoru, ruža vetrova odnosno celokupna mikro klima. Pre nego su Rajići počeli sadnju nosili su uzorke zemlje na ispitivanje, gde im je potvrđeno da je ovo zemljište jako dobro i plodno. Sa Instituta su im rekli da je šteta da se na takvom zemljištu sadi vinova loza, kojoj pogoduje manje plodno zemljište, međutim, njima je to bio razlog više da čak planiraju i da prošire zasade u narednih deset godina. Moguće da je baš ta kvalitetna zemlja doprinela da rod u prvoj godini bude kvalitetan i da da dobro vino?
Iako su se već oprobali na dva vinska sajma, ambicija je da se u promociju krene tek kad budu gotove etikete i ambalaža. Kao što vino mora da bude savršeno, tako će i etikete da budu originalne, prava mala umetnička dela, oslikana rukom akademskog slikara. Početkom juna u Beogradu u Botaničkoj bašti organizuje se petu godinu zaredom manifestacija Wine Garden. Za to se spremaju. Tek za par meseci će ova vinarija izbaciti na tržište svoja prva vina, tamjaniku i roze, sa kojima bi trebalo od jeseni da se predstavi na sajmovima vina. Dok šardone mora još da odleži, a merlot je tek stavljen u francusku burad i on sigurno neće izaći na tržište ove godine…
U kompleksu zgrada i sadržaja, destilerija za rakiju je završena, dok će vinarija biti gotova do kraja godine. Laboratorija za ispitivanje kvaliteta vina i rakije je opremljena po najvišim standardima, a oprema za proizvodnju vina je uglavnom iz inostranstva: iz Mađarske, Italije, Francuske i Slovenije. Burad su francuska od hrastovine, ujedno jedna od najboljih za odležavanje vina. U drugom objektu, koji je samo podignut i tek predstoje radovi, pored velikog podruma koji će služiti za čuvanje vina, tu je i proizvodna hala koja će staklenim zidom biti odvojena od dela koji je predviđen za restoran. Tako da će gosti restorana moći da vide sam proces proizvodnje. Restoran je zamišljen kao WineBar u kome će vrsni kuvari uparivati hranu sa vinima vinarije Rajić. Ovaj restoran ujedno će biti i galerija, ali neka nešto ostane i iznenađenje za otvaranje. Tada ćemo saznati i šta je Vasa smislio u svom pozdravnom govoru, mnogo pre nego je imao i jedan čokot loze zasađen, mnogo pre nego je spoznao koliko je to temeljan, zahtevan i lep posao.
M.Lj. – V.Ž.
