„Zašto ljudi koji razmišljaju ne trebaju? Da ne bi osvetlili mrak u kome živimo.“
23. 10. 2024. – Zoran Kostić Cane, frontmen rok grupe Partibrejkersi, predstavio je sinoć, pred mnogobrojnom publikom, svoju zbirku pesama „Ukrštene reči“ u biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kovinu. Zbirka je nastala u periodu od 2019. godine, kako kaže Zoran, kada su nas zaključali i oduzeli nam slobodu, a izdata je početkom ove godine.
„Pesma se uvek piše za jednog čoveka“, započeo je razgovor o knjizi Cane i nastavio, „Kao i ova knjiga, to su intimni razgovori sa nekim čovekom, sa bilo kim ko drži ovu knjigu u ruci i čita. Pesma uvek mora da ima trenutak te lične indetifikacije. Kada čitaš pesmu, otprilike, kao da imaš sliku tog čoveka koji tu pesmu piše tog trenutka.“
Osvrćući se na sadašnjost Zoran podseća da živimo u vremenu gde nema više inspiracije i nadahnuća, u vremenu gde čak pokušavaju da nam ukinu i Boga samog. „Naravno kao što znamo to su obmane. Stalno neke mode, stalno nešto što je propisano od nekih ljudi koji ne vole život, koji ne vole osećanja. Koji sva osećanja proglašavaju za slabost za nešto što je pase. I što može da ugrozi njihov profit“. Govoreći o moćnicima sa ogromnim profitom, Cane smatra da ko ne pristane na njihovu igru tog trenutka će biti zamenjen. Odatle i strah kod običnog čoveka kako se prehraniti, kako sačuvati porodicu, a da ne moraš lagati i krasti.
„Kako deponovati te večite teme o drugarstvu, poštenju, ljubavi“, zapitao se Cane, „pored svih tih društvenih mreža i telefona, tih tehnoloških janjičara koji deci od malih nogu uzimaju mozgiće i onda ih formiraju tako da mogu lakše da ih prate u narednom razdoblju njihovog života.“ Odgovorio je na sebi svojstven način „propisane teme gde nema dileme. To se sve radi da bi se čovek u narednom periodu lakše kontrolisao i lakše pratio.“
Ova knjiga ne mora da se pročita u dahu. Knjiga može da se čita nasumično. Ova knjiga ne obavezuje i ne ulaguje se prosečnosti koju mi često dajemo da bi što lakše praktične stvari uradili u životu. Pesme koje su ukrštene reči one su tu da daju neko uputstvo, ohrabrenje čoveku u njegovom razmišljanju, u njegovoj borbi za slobodu. U ovoj knjizi ukrštaju se osećanja, reči i tišina.
„Biti svedok vremena, a ne biti samo nemi posmatrač“, poručuje Kostić nama „običnim“ ljudima i podseća da nam zabranjuju sve one osobine koje su nekada vredele kao što su junaštvo, hrabrost, poštenje, dostojanstvo, odvažnost. „Ne treba društvu i okolini neko ko je drugačiji, ko može da sine u mraku. Daju ti pravo, a uzmu ti slobodu.“
Osvrnuo se Kostić između redova i na političku situaciju rečima „To što nas ubeđuju, što nam pamet povređuju ili što nam pričaju nešto što ni na šta ne liči. To je njihovo pravo, to smo im mi dopustili. Ali u principu treba se setiti onih pre nas koji se nisu šalili već su svoje živote dali. Treba pogledati našu decu kakav svet kukavički ostavljamo njima. Ostavljamo im svet bez izbora. Jeftina radna snaga, bosa i naga.“
Vraćajući se na svoju zbirku pesama rekao je da pesma uvek mora da ima muziku u sebi. Reči moraju da imaju tonove istine. Da bi pesma bila dobra ona mora u sebi istinu da nosi. Ako nema istine u sebi ta pesma ne treba da postoji. Ova knjiga ustvari predstavlja zbirku tekstova, misli i zapisa koje čine intimni dnevnikv jednog umetnika. Knjiga pruža neki uvid u moj unutrašnji svet.
Razgovor o zbirci pesama „Ukrštene reči“ i razgovor sa publikom završio je sledećim rečima: „Zašto ljudi koji razmišljaju ne trebaju? Da ne bi osvetlili mrak u kome živimo.“
Moderator razgovora o zbirci pesama „Ukrštene reči“ bio je Slobodan Stojanović, dok je za muzičku pratnju bio zadužen Goran Petrović.
Fotografije: Marija Đorđević
M. Ljiljanić
Fenomenalno! ❤️❤️❤️