Direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“ dr Jovanka Petrović duže od šest godina obavlja funkciju u statusu vršioca dužnosti, dok je Marija Šalipurović u Centru za socijalni rad, nakon punog četvorogodišnjeg mandata, dva puta uzastopno imenovana na jednogodišnji v. d. mandat. U oba slučaja postavlja se pitanje zbog čega konkursi za izbor direktora nisu raspisivani i kakvu odgovornost za to snose upravni odbori?
Rukovođenje dvema značajnim ustanovama u Kovinu otvara pitanja o poštovanju konkursnih procedura, transparentnosti rada upravnih odbora i razlozima zbog kojih direktori duži period obavljaju funkciju u statusu vršilaca dužnosti.
U Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Kovin“ direktorka se, prema informacijama do kojih su došle Kovinske info, na toj funkciji nalazi u statusu vršioca dužnosti duže od šest godina. Istovremeno, u Centru za socijalni rad Kovin, nakon isteka redovnog četvorogodišnjeg mandata direktorke Marije Šalipurović, usledila su dva uzastopna jednogodišnja imenovanja na funkciju vršioca dužnosti.
Posebnu pažnju privlači član 21. Statuta Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“, kojim je propisano da se direktor imenuje na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Upravni odbor ustanove. Istim članom predviđeno je da se javni konkurs raspisuje 90 dana pre isteka mandata direktora. Predsednik UO bolnice je Milan Zdravković diplomirani ekonomista predstavnik osnivača, a članovi Mirjana Paulica diplomirana ekonomistkinja iz Mramorka ispred osnivača i dr Srđan Simić specijalista neuropsihijatrije iz reda zaposlenih.
Zbog toga smo od bolnice zatražili objašnjenje zbog čega Upravni odbor tokom prethodnih više od šest godina nije raspisao konkurs za izbor direktora? Zatražili smo i podatak kada je istekao poslednji puni četvorogodišnji mandat prethodno imenovanog direktora, odnosno od kada nije sprovedena redovna konkursna procedura?
Slična pitanja otvorena su i u Centru za socijalni rad Kovin, gde je Marija Šalipurović, nakon isteka punog četvorogodišnjeg mandata, dva puta uzastopno imenovana za vršioca dužnosti direktora, svaki put na period od godinu dana. Prema informacijama do kojih su došle Kovinske info, Upravni odbor nije raspisao konkurs ni nakon isteka redovnog četvorogodišnjeg mandata, ni tokom prvog jednogodišnjeg v. d. perioda, a konkurs nije raspisan ni pre ponovnog imenovanja Šalipurović za vršioca dužnosti. Tako su prošle tri uzastopne godine bez raspisanog konkursa za izbor direktora, dok je Šalipurović dve godine zaredom na funkciji u statusu vršioca dužnosti i to iz penzije. Upravni odbor Centra za socijalni rad čine Suzana Rakitovan Botić predsednica, Galina Stojadinov i Lazar Mihajlović kao predstavnici osnivača i Julija Radulović i Milica Adamov iz reda zaposlenih.
Kovinske info su i ranije od Centra tražile odgovore na pitanja u vezi sa imenovanjem direktorke i radom Upravnog odbora, kao i dokumentaciju koja bi omogućila proveru postupanja ovog organa. Međutim, tražene zapisnike sa sednica nismo dobili, niti nam je omogućeno da izvršimo uvid u njih. Nakon što je dogovoreni uvid u dokumentaciju više puta odlagan, Centru smo uputili novi zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Ponovili smo ranije postavljena pitanja, zatražili kopije zapisnika sa sednica Upravnog odbora, mogućnost uvida u dokumentaciju, ali i razgovor sa direktorkom Marijom Šalipurović. Ukoliko ni po ovom zahtevu ne dobijemo odgovore i traženu dokumentaciju u zakonskom roku, obratićemo se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što u slučaju Centra neće biti prvi put.
Ko je odgovoran za izostanak konkursa? U oba slučaja ključna pitanja odnose se na rad upravnih odbora, koji imaju važnu ulogu u postupku izbora direktora. Zbog čega konkursi nisu raspisivani, da li su o tome vođene rasprave na sednicama, kakve su odluke donošene i na osnovu kojih pravnih obrazloženja? U slučaju Centra za socijalni rad posebno je važno utvrditi zbog čega nakon isteka četvorogodišnjeg mandata nije pokrenuta konkursna procedura, kao ni tokom naredne dve godine, u kojima je direktorka dva puta imenovana za vršioca dužnosti. Kod Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“ potrebno je utvrditi kako je moguće da direktorka duže od šest godina obavlja funkciju u statusu vršioca dužnosti, uprkos odredbi Statuta koja predviđa raspisivanje konkursa 90 dana pre isteka mandata direktora.
Javnosti u Kovinu odavno nije nepoznato kako funkcioniše praksa višegodišnjeg postavljanja direktora u statusu vršilaca dužnosti. Takav način upravljanja ostavlja prostor za politički uticaj na rukovođenje javnim ustanovama, jer se umesto redovne konkursne procedure i izbora direktora na pun mandat, rukovodioci iznova postavljaju odlukama osnivača, odnosno lokalne samouprave.
U slučaju Centra za socijalni rad posebno se postavlja pitanje zbog čega je Marija Šalipurović, nakon završenog četvorogodišnjeg mandata, dve godine uzastopno ostajala na funkciji vršioca dužnosti. Jedno od mogućih objašnjenja koje se nameće jeste da je takav kontinuitet rukovođenja odgovarao tadašnjoj lokalnoj vlasti zbog poslova koje je Centar sprovodio. Među njima su i dodele vaučera, koje su već bile predmet interesovanja javnosti i novinarskog istraživanja Kovinskih info.
Slična pitanja nameću se i u slučaju Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“, čija je direktorka duže od šest godina u statusu vršioca dužnosti. Teško je zanemariti pitanje zbog čega za sve to vreme nije sprovedena redovna procedura izbora direktora i da li je takav način imenovanja omogućavao politički uticaj na rukovođenje ustanovom?
Prilikom obrazlaganja ponovnog imenovanja Marije Šalipurović za vršioca dužnosti, sekretarka Skupštine opštine Kovin Rada Sikimić navela je da se time ne krši zakon, uz obrazloženje da zakonske odredbe ne zabranjuju da ista osoba ponovo bude imenovana na tu funkciju. Međutim, ako se takvo tumačenje prihvati kao neograničena mogućnost, postavlja se sasvim logično pitanje: može li vršilac dužnosti postati praktično doživotni direktor javne ustanove? Da li to znači da bi Jovanka Petrović i Marija Šalipurović mogle neograničeno da ostanu na čelu Specijalne bolnice i Centra za socijalni rad?
Upravo tu dolazimo do suštine problema. Nije dovoljno pitati samo da li postoji izričita zakonska zabrana ponovnog imenovanja. Potrebno je pitati i čemu služe konkursne procedure, upravni odbori i propisani rokovi ako se godinama ne primenjuju? Ako se direktori biraju i smenjuju prvenstveno prema odluci političke većine, a ne kroz transparentan postupak, onda se otvara pitanje da li javnim ustanovama upravljaju njihovi organi ili politička volja osnivača?
Zato ćemo insistirati na odgovorima i dokumentaciji. Građani imaju pravo da znaju ko, kako i na osnovu kojih odluka upravlja ustanovama koje se finansiraju javnim novcem i koje su dužne da rade u njihovom interesu.
Miloš Ljiljanić
