Završni događaj projekta „Zeleni pašnjaci za zelenu tranziciju“, koji je održan u istraživačko-edukativnom centru Kraljevac u Deliblatu, otvorila je i prisutnima poželela dobrodošlicu Milica Živković koordinatorka projekta iz Instituta za regionalni razvoj Novi Sad.
„Projekat „Zeleni pašnjaci za zelenu tranziciju“ većinski je finansirala Vlada Švajcarske. Vrednost ovog projekta je 66.000 dolara. Zašto smo se odlučili za ovaj projekat? Problem je što je 70 posto staništa tekunica u poslednjih 50 godina uništeno. Mi smo se potrudili da na neki način uništavanje staništa tekunica usporimo, a ako budemo uspeli da zaustavimo bićemo ponosni“, između ostalog rekla je Milica Živković. U okviru projekta napravljena je kućica za pastira koja ima solarne panele i kamere. Postavljena je i električna pastirica koja će služiti za mozaično pašarenje ovaca. Ono što je još bitno, a urađeno u okviru projekta je sadnja autohtone vrste drveća oko celog jezera koje će služiti da zaustavi da pesticidi, kojima se tretiraju okolne njive, dođu do jezera. U ovoj akciji sadnje drveća, napominje Milica da je posađeno preko 2500 sadnica, pored zaposlenih pomoć su pružili i članovi neformalne grupe građana „Zdravo Deliblato“ i članovi fudbalskog kluba „Omladinac“ iz Deliblata.
„Ono na šta smo jako ponosni na ovom projektu jeste saradnja sa lokalnom zajednicom“, ističe koordinatorka projekta. Podsetimo da je od četiri projekta na jezeru Kraljevac jedan završen, „Sačuvajmo stanište umbre“ na koji se nastavlja projekat „Revitalizacija staništa umbre“. Drugi projekat koji je završen je upravo ovaj „Zeleni pašnjak za zelenu tranziciju“ i projekat koji je u realizaciji je „Siguran prolaz za barske kornjače“. Na kraju svog izlaganjaMilica Živković predstavila je i sve učesnike ovog događaja pa je reč prepustila Aleksandru Sarmešu upravljaču Specijalnog rezervata prirode „Kraljevac“ i predsedniku Udruženja sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“.
On je prisutne upoznao sa istorijatom Kraljevca i sa projektima koji su do sada rađeni u okviru ovog rezervata, ali i sa planovima koji će se realizovati u budućnosti. Sarmeš je u svom uvodnom izlaganju predstavio Specijalni rezervat prirode i osvrnuo se na vrednosti Rezervata. Podsetio je sve prisutne da su u rezervatu pronađene neke jako retke i strogo zaštićene vrste biljaka i životinja što je i bio razlog da 2003. godine Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ podnese inicijativu za zaštitu ovog prirodnog dobra. Posle šest dugih godina rada na zaštiti, istraživanju, pisanju projekata, izradi studija i promovisanju ovog rezervata, 2009. godine Vlada Republike Srbije donosi odluku da SRP „Kraljevac“ stavi pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije. Sarmeš je u svom izlaganju predstavio trenutne granice rezervata koji zauzima područje od 264 hektara i obuhvata tri prostorne celine: jezero Kraljevac sa plutajućum i stalnim ostrvima i okolnim tršćacima površine 192 hektara; pašnjak „Spasovina” (u narodu poznat kao „Vašarište”) na lesnoj tarasi površine 20 hektara i dolinu izvora Obzovik sa pašnjakom „Obzovik” površine 52 hektara.
Inicijativa za proširenje zaštićenog područja
U završnom delu izlaganja Sarmeš je objasnio da se neke od zaštićenih vrsta mogu naći i van granica rezervata, na primer strogo zaštićenu vrstu ribe umbra i barsku paprat istraživači su pronašli i u Crnoj bari. Zbog toga je 2020. godine pokrenuta inicijativa za proširenje granica SRP „Kraljevac“. Predlog je da se Specijalni rezervat prirode sa sadašnjih 264 hektara proširi na 677 hektara, a nove granice rezervata obuhvatile bi Beli izvor, Mramoračku reku, Ćinkinu ćupriju, Kanal Ulmiduđ, Crnu baru, Crvenku i Jarak. Put ka proširenju granica je dug, spor i obavio bi se iz nekoliko etapa. Izrada studije planirana je do kraja 2026. godine, nakon što se završe terenska istraživanja. Nakon toga studija se dostavlja Ministarstvu za zaštitu životne sredine koje pokreće postupak stavljanja pod zaštitu. Pribavljaju se mišljenja i primedbe ostalih nadležnih organa kako bi se odradio Nacrt uredbe koja ide na javnu raspravu i na usvajanje.
Prisutnima se obratio ispred UNPD-a Pavle Jovanović projektni analitičar koji je pohvalio upravljače SRP Kraljevac i USR „Deliblatsko jezero“. On je napomenuo da je USR „Deliblatsko jezero“ vrlo aktivan upravljač i da su uložili veliki napor oko pisanja projekata i dostavljanja sprovodljive detaljne projektne dokumentacije koja je primer za mnogo veće upravljače kako treba da se radi. „Ovaj projekat je vrlo bitan jer pašarenje i pašnjaci generalno u celoj Srbiji je tradicionalna praksa koja izumire. Ovakav jedan primer gde projekat koji je fokusiran pre svega na zaštitu eko sistema pašnjaka, jedan od prioritetnih ekosistema, uvodi rešenje zasnovano na prirodi koja će omogućiti strogo zaštićenoj vrsti sisara, tekunici, da ima kvalitetno stanište odnosno da opstane. Iako su pritisci antropogeni od poljoprivrede i svega ostalog doveli do toga da je njihovo stanište, pre svega u Vojvodini, toliko isfregmentisano da je svaki ovakav pašnjak zlata vredan. Čestitke na ideji“, istakao je projektni analitičar iz UNPD-a Pavle Jovanović.
Tekunice su ugrožene sa više strana
Nada Ćosić, istraživač, sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” iz Beograda govorila je o svom dugogodišnjem radu na proučavanju tekunica i njihovog staništa. „Tekunice naseljavaju područja centralne i jugoistočne Evrope, a kod nas prisutna je u Vojvodini i male izolovane populacije su prisutne na jugu i jugoistoku Srbije na planinskim pašnjacima Stare planine, Vlasine, Besne kobile i Dukata. Naseljava otvorena stepska staništa, livade i pašnjake sve do 2500 metara nadmorske visine. Preduslov da bi tekunice na nekom staništu opstale je niska travna vegetacija i rastresito i ocedito tlo. Odrasla tekunica dostiže veličinu od 20 do 23 cm i težinu od 250 do 350 g. Telo tekunice je vitko, a rep kratak. Krzno je gusto i svetlosmeđe boje, dok je dlaka kratka. Oči su velike, tamne i postavljene visoko na glavi, uši su zaobljene i skrivene u krznu. Udovi su snažni, a kandže oštre. Tekunica je inače dnevno aktivna životinja i jako se oslanja na čulo vida i zato je jako bitno da stanište bude pregledno da nije visoka vegetacija“, kratko je o tekunici upoznala prisutne Nada Ćosić i dodala „Šta je to što ugrožava naše tekunice? Pre svega gubitak i fragmentacija staništa, jer stepska staništa predstavljaju najugroženija staništa na planeti. Kod nas jedan od najvećih problema je preoravanje pašnjaka i pretvaranje zemljišta u poljoprivredno obradiva zemljišta. Problem su i klimatske promene, sve češće obilne padavine i intezivne suše tokom leta, slučajni ili namerni požari. Zbog svih ovih problema je trend opadanja brojnosti populacija, pa je tekunica na listi ugroženih vrsta. U Srbiji se tekunica vodi kao strogo zaštićena vrsta„. Kako je Nada Ćosić izjavila na Kraljevcu je monitoring tekunica počeo 2015. godine i to na dva staništa Spasovina i Obzovik. Na početku monitoringa brojnost tekunica je bila oko 300 jedinki, dok se za deset godina brojnost jedinki smanjila na manje od 50 jedinki. Zato je bitno da ispašom stoke, u ovom slučaju ovaca, vratimo pašnjake i obezbedimo tekunicama idealne uslove, zaključila je Nada Ćosić iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.
Za sve ovo bitna je saradnja upravljača specijalnog rezervata prirode sa naučnom zajednicom i lokalnim stanovništvom. Meštanin Deliblata Branislav Dobrić, pastir, pristao je da u ovom projektu da svoj doprinos tako što će se brinuti o stadu ovaca koje je za ovaj projekat dovedeno na Spasovinu.
