18. 07. 2025. – Zavod za javno zdravlje Pančevo objavilo je polugodišnji izveštaj o izvršenim merenjima ambijentalnog vazduha u Kovinu za period januar – jun 2025. godine. Analiza rezultata praćenja kvaliteta vazduha u Kovinu u periodu januar-jun 2025. godine pokazuje da u zagađenju vazduha značajno učešće imaju PM10 čestice. Prosečne polugodišnje koncentracije sumpordioksida, azotdioksida i amonijaka nisu prelazile granične vrednosti odnosno maksimalno dozvoljene koncentracije. Analiza taložnih materija je pokazala da mesečne vrednosti nisu prelazile maksimalno dozvoljene koncentracije.
Odnos uzetih uzoraka i broja dana sa koncentracijama PM10 čestica ugrožavajućim za zdravlje,
pokazuje da je zdravlje stanovništva ugroženo visokim koncentracijama ovog polutanta u 5 (7,1%) praćenih dana u polugodišnjem periodu i da je ovo najznačajniji polutant koga treba i dalje pratiti.
Da bi se procenio zdravstveni rizik od prisustva suspendovanih čestica u vazduhu Kovina neophodno je svakodnevno merenje PM10 čestica, kao i suspendovanih čestica PM2,5 koje s obzirom da su manjih dimenzija više i lakše prodiru u tkivo i tako dovode do zdravstvenih problema, kaže se u izveštaju Zavoda za javno zdravlje Pančevo.
Zavod za javno zdravlje Pančevo u svom izveštaju naveo je i mere koje treba preduzeti radi boljeg praćenja PM10 čestica koje ugrožavaju zdravlje građana i mere koje treba preduzeti za poboljšanje praćenja uticaja zagađujućih materija u vazduhu na zdravlje stanovništva Kovina. Preporučene su mere za smanjenje aerozagađenja poreklom iz stacionarnih izvora i to širenje daljinskog sistema grejanja i procesa gasifikacije, kontrola procesa sagorevanja u kotlarnicama i redovna kontrola emisije zagađujućih supstanci iz procesa proizvodnje u industriji. Zatim preporučene su mere za smanjenje čestičnog aerozagađenja i to redovno čišćenje i pranje trotoara i saobraćajnica, redovno odnošenje smeća i uklanjanje nehigijenskih deponija, primena termoizolacije u stambenom sektoru radi smanjenja količine utrošenih fosilih goriva, unapređenje primene alternativnih izvora energije u svim sektorima, proširiti uređene zelene površine – obezbediti zeleni pojas pored saobraćajnica i urediti zapuštene parcele. Kao mera za smanjenje aerozagađenja difuznih zagađivača preporučeno je kontrolisati ispravnost funkcionisanja sistema sagorevanja individualnih ložišta. Mere za smanjenje aerozagađenja uzrokovanog saobraćajem su optimizovati regulaciju saobraćaja, obezbediti viši nivo tehničke ispravnosti vozila, povećati primenu električnih vozila i vozila koje koriste za pogon druge „čistije“ energije, obezbediti kvalitetna goriva za saobraćaj, izgraditi kvalitetne i bezbedne biciklističke i pešačke staze i promovisati korišćenje javnog prevoza i biciklizma.
Zavod za javno zdravlje Pančevo preporučilo je i mere za unapređenje informisanja i razvoja ekološke svesti i to svakodnevno informisati javnost o kvalitetu vazduha, redovno sprovoditi akcije uz aktivno uključivanje stanovništva, grada i inspekcijskih službi. O preduzetim akcijama za čistiji vazduh i postignutim efektima pravovremeno i objektivno informisati stanovništvo. Kontinuirano edukovati stanovništvo o značaju održavanja dobrog kvaliteta vazduha i merama prevencije. A kao mere za poboljšanje praćenja uticaja zagađujućih materija u vazduhu na zdravlje stanovništva Kovina preporučuje se proširenje monitoringa PM10 čestica na svakodnevno merenje i uvesti monitoring PM2,5 čestica.
Šta su to PM čestice i kako nastaju?
Izvor: Svet zdravlja
PM čestice (partikularna materija) predstavljaju sitne čestice prisutne u vazduhu koje mogu ozbiljno ugroziti ljudsko zdravlje. Najčešće se prate PM10 i PM2.5, ali postoje i finije – PM4 i PM1 – koje zbog svoje veličine dublje prodiru u pluća. One potiču i iz prirodnih izvora – prašine, morske soli, polena, vulkanskih erupcija i šumskih požara – ali veći problem predstavljaju antropogene (ljudske) PM čestice koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, saobraćajem, industrijom i spaljivanjem otpada. Prema podacima dr Dragane Đorđević, čak 60% ukupnih PM čestica potiče iz ljudske aktivnosti, što ih čini ključnim faktorom u borbi za čistiji vazduh. Posebno su opasne tzv. sekundarne PM čestice, koje se kod nas često zanemaruju, a nastaju u atmosferskim hemijskim reakcijama. Zagađenje mešavinom prirodnih i veštačkih PM čestica u urbanim sredinama dodatno otežava disanje i ima ozbiljne posledice po zdravlje ljudi.
Zašto su PM čestice opasne po zdravlje?
PM čestice, posebno one sitnije od 2.5 mikrona, mogu prodreti duboko u pluća, sve do alveola, i tamo se taložiti zajedno sa toksičnim metalima koje često sadrže. Pri sagorevanju lignita i mrkog uglja, u vazduh se oslobađaju čestice koje mogu sadržati arsen, živu, hrom, mangan, selen, dok nafta emituje vanadijum i nikl – sve veoma štetni elementi. Industrijska postrojenja dodatno doprinose zagađenju, emitujući čestice sa olovom, kadmijumom, cinkom i drugim teškim metalima. Ove čestice udisanjem ulaze u organizam, zadržavaju se u plućima i krvotoku i mogu izazvati ozbiljna oboljenja, naročito kod dece, trudnica, starijih i hroničnih bolesnika. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, PM čestice su odgovorne za 5.400 prevremenih smrti godišnje u Srbiji! Zbog toga PM zagađenje nije samo ekološki, već i ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva hitnu pažnju nadležnih institucija.
M. LJ.
