Vladimir Komarica kome je nekako prikačen nadimak Miler, od koga je potom nastalo njegovo drugo prezime, ili umetničko ime, bio je dugo mlinar. To je radio da bi živeo, a živeo je i živi za umetnost. Njegov je posebni talenat specifičan izraz i crtež kojim šalje svoje poruke. Preko platna, ali i preko zida svoje kuće. On je otkrio teleport kojim povezuje vreme, ljude, događaje… I podseća nas, prolaznike, na ono što smo zaboravili ili nas uči onome što nismo znali.
Kovinske info će preko svojih stranica preneti ove radove, uz neku priču koja ih prati i uz zadovoljstvo da se još jednom ponovo ispriča.
Predstavljanje radova Vladimira Komarice Milera počinjemo slikama Kovina, onako kako ga se on seća iz detinjstva.
Prva slika, od ukupno deset, u koliko je Vladimir ispričao svoja sećanja, je slika nekadašnjeg centra. Slike su nastale u periodu od 2014. do 2018. i svoju premijeru imale su u kafeu Mašina u Kovinu, gde su jedno vreme bile izložene.
Ovako nam je Miler objasnio detalje:
-Avion je nekadašnji koji je prskao komarce, tu su pankeri, hipici, momci u vijetnamkama i jedan šminker. Neki misle da je bio Smederevac koji je dolazio kod devojke.
Za motor kažu da je Zujin ( Zuja će nam potvrditi- prim.kov.inf.) ili tako nekako, mislim da su spominjali da je moler. Za dugokosog hipika su rekli da je Crni, ja ga se ne sećam. Tu je Dedica (čuveni sladoled na točenje- prim.kov.info), ali i plavi policijski fića.
Park je bio skrovito mesto, mi dečurlija bi smo se smejali kad bi videli momka i devojku kako se ljube.
