21. 10. 2024. – Biblioteka „Vuk Karadžić“ Kovin u saradnji sa profesorkom Mašom Vuletić realizovala je program 18. oktobra posvećen češkom piscu Francu Kafki. Dipllomirani bibliotekar-informatičar, Sava Radovanov, učestovovao je u izradi prezentacije o Kafki koju je profesorka srpskog jezika i književnosti predstavila publici.
Franc Kafka preminuo je 3. juna 1924. godine i zbog toga ceo svet obeležava vek od njegove smrti. Profesorka Vuletić istakla je da postoji veliki broj informacija o ovom značajnom autoru i da je nemoguće posvetiti mu samo jedan dan. Ona se potrudila da obuhvati sve bitne segmente iz njegovog književnog opusa, rada, porodičnog, emotivnog života, a dotakla se malo i politike. Predavanje su pratili slajdovi na kojima su bile istaknute arhivske fotografije, zatim palata Kinski, gimnazija koju je pohađao Kafka koja se nalazi na Starom gradskom trgu u Pragu. Sanatorijum Hofman u Kirlingu , u blizini Beča, gde se lečio Kafka 1924. godine, kao i luster koji je napravljen od njegovih beležaka kojima je komunicirao jer nije mogao da govori. Govoreći o njegovom odnosu sa roditeljima, Maša je rekla da je Kafka imao problematičan odnos sa ocem. Posebno je preporučila da se pročita njegovo dirljivo delo „Pismo ocu“, napisano pod uticajem neostvarene ljubavne veze za koju Franc okrivljuje oca. Ovo pismo je i objašnjenje za njihov mučan i bolan odnos. Kada je reč o Kafkinom emotivnom životu, pomenute su tri velike ljubavi: Felis Bauer, Dora Dijamant i Milena Jesenska („Pisma Mileni“). Berlin je odigrao veliku ulogu u Kafkinom privatnom životu. Iz Berlina su bile Felis Bauer i Margareta Bloh, a sam Kafka je tamo kratko živeo dok je bio u vezi sa Dorom Dijamant. Franc Kafka je dobio posao u jednoj italijanskoj osiguravajućoj kući za koju je radio gotovo godinu dana. Njegova pisma iz tog razdoblja upućuju kako je bio nezadovoljan radnim vremenom, jer mu je onemogućavalo da se posveti pisanju, koje mu je postajalo sve važnije. U tom je razdoblju mogao pisati isključivo noću, a noćno pisanje bilo je izrazito iscrpno s obzirom na radno vreme. Još jedna zanimljiva činjenica je kako tvrdi njegov školski kolega Hugo Bergman, Kafka je u školu nosio crveni karanfil kako bi pokazao svoje simpatije prema socijalizmu. Kafkina nedovršena dela, uključujući i romane „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“, nisu štampana do nakon njegove smrti, a većinu ih je izdao njegov prijatelj Maks Brod, ignorišući tako Kafiknu želju da mu se dela unište nakon smrti. Alber Kami i Žan Pol Sartr predvode listu pisaca na koje je uticalo Kafkino delo, a termin „Kafkijanska atmosfera“ ušao je u teoriju književnosti, kako bi se opisale nadrealne situacije kao u Kafkinim delima.
Preporuke za čitanje:
Službeni glasnik je objavio Kafkina „Sabrana dela“ u prevodu Jovice Aćina. Tu su prvi put prevedena neka Kafkina manje poznata dela. Izdavačka kuća „Klio“ objavila je biografiju „Kafka“ autora Žerara-Žorž Lemera čiji je recenzent Jovica Aćin. Sanja Domazet u knjizi „Apsint sa Lotrekom“ jedan pasaž posvećuje Kafki. Ove knjige dostupne su u biblioteci „Vuk Karadžić“.
I. J.
