Piše i seća se Dejan Kreculj
Još pod austrougarskom vlašću, davne 1873. godine Kovinski srez je dobio je sreski sud. Impozantna zgrada Kraljevskog sreskog suda bila je deo trga sa parkom u sredini, i zajedno sa zgradama Sreskog načelstva i Građanske škole činila jedno od administrativno-kulturnih jezgara grada.
Na naslovnoj slici je vidimo iz tog vremena, na jednoj od retkih sačuvanih razglednica iz tog vrmena koja nije ni ispisana već čuvana kao uspomena, na čijoj poleđini je otisnuto „Oberläuter R. kiadása, Kevevára“ tj. „Oberlajter R. izdavač, Kovin“ koji je bio i vlasnik štamparije, poratnig „Grafičara“.
Ni oba Svetska rata nisu joj naudila, opstala je čitav jedan vek, da bi sedamdesetih godina podlegla urbanizaciji koja je zatirala sve što je imalo veze sa tradicijom, a nastavilo se do danas.
Generacijama, sada sve ređih Kovinaca ostale su u sećanju letnje, zvezdane večeri u zagrljaju drage osobe posle bioskopa i tiha, beskrajna šaputanja. Za mene su ova zgrada i park deo detinjstva zato što sam tu odrastao, tu smo se igrali, potom i išli u „Zmajevu“ školu. Još kao dete, za toplih dana, prolazeći ispod otvorenih prozora slušao sam iz sudnica oštre glasove koje je pratilo glasno kucanje spisa na pisaćim mašinama. Kako mi je tetka živela u velikoj kući pored, iz njenog dvorišta video se deo kuće u sudskom dvorištu koji je bio sudski zatvor. A onda smo se odselili i sve se preselilo samo u sećanje jer je ubrzo sud prešao u novu zgradu, a tu su se pojavile mašine.
Neki drugi, oni kojima ova zgrada nije značila ništa jer su samo «prolazili» kroz Kovin otiskujući se ka prestonici, mada predviđena za zavičajni muzej, zbrisali su je sa lica zemlje. Od tada su tu dve «uniformisane» zgrade, poslovno-stambena i zabavište, nalik mnogim takvim u bilo kom drugom gradu. Neke nove generacije, koje će doći posle nas, verovatno će se setno sećati ovih, već pola veka starih građevina, kada i one budu došle na red na naprave mesta novim, jer sve je prolazno.
