Kovin, 19.03.2025.
Tekst koji sledi ima samo jednu funkciju i cilj: da obelodani maniplaciju kojom je vlast pokušala da destabiliše studentske proteste, postavljajući kamp u Pionirskom parku u Beogradu, koji je trebalo da zaposednu Studenti koji žele da uče ili, kako su sebe nazvali, Studenti 2.0. Ubrzo se pokazalo da je to sve, osim studentskog kampa, a da bi se jasnije shvatila obmana neophodno je da se javnost upozna i sa ljudima koji su iz njihove sredine popunjavali deo vremena u tom kampu. Nije nam namera nikoga da ismevamo, blatimo ili na drugi način vređamo. Upravo iz tih razloga objavljujemo fotografije ljudi koje smo kontaktirali i dali im šansu da kažu svoj deo priče. Svako ima pravo da donosi odluke o svom ponašanju i boravku gde želi, ali je činjenica i to da su ovu farsu platili građani Republike Srbije. Koliko je to sve koštalo i šta je moglo iz ovoga da proistekne, možda će jednom utvrditi institucije?
Sve je počelo patetičnom pričom o studentima koji,eto,žele da uče i polažu ispite, ali im je mesecima onemogućeno zbog onih koji blokiraju fakultete. Podignut je kamp naspram doma Narodne skupštine, sa najmodernijim šatorima, opremom, grejnim telima, internet mrežom, besplatnom hranom i pićem, da bi se ubrzo ispostavilo da su svi ti studenti koji su se prva dva dana slikali u stvari sa privatnih fakulteta iz Srbije i Republike Srpske, koji uopšte nisu u blokadi. Ispostavilo se da je vrh vlasti koja je poznata po degradaciji studiranja, po najviše kupljenih diploma među svojim kadrovima i plagiranim doktoratima, postala zabrinuta za to kako će se završiti akademska i školska godina, pa je podržala studente koji žele da uče. Pošto je ponestalo studenata počeli su u kampu da ih smenjuju i kadrovi vladajuće stranke i koalicionih partnera, svih starosnih doba, ljudi sa lista socijalnih primanja, sve do maloletnika. Do uveče tako, onda većina u hotel na spavanje. Sve je to bilo i plaćeno od nekoliko hiljada dinara do čak dve stotine evra po danu, pričalo se. Sve o trošku građana Srbije. Poslednje veče pred subotu 15. mart studenti i njihovi kaskaderi su se iselili, a uselilo se na stotine nabildovanih i tetoviranih mušklaraca sa obaveznim crnim kapuljačama. Sve se to snimalo, a snimci su se delili i lica su se prepoznavala, jer strah je nestao. Razneli su ga na izranjavljenim stopalima studenti u blokadi, koji žele da nastave da uče, ali tek kad se stvore uslovi da njihov trud i rad bude vrednovan u normalnim uslovima jednog uređenog sistema. Ljudi su po malim mestima počeli da prepoznaju svoje „ćacije“, kako su popularno nazvani svi oni koji su uz režim Aleksandra Vučića, zbog parole koja je osvanula na jednom zidu škole „Ćaci u školu“.
–Kao da postaju preagresivni, prokomentarisao je, misleći na studente i građane koji ih podržavaju, jedan od sagovornika, prepoznat na fotografijama i snimcima, zabeleženim u Pionirskom parku u Beogradu, u danima pre velikog protesta 15. marta.
Činjenica je da se u javnosti pojavljuje sve više dokumentovanih podataka o tome da se u popularnom Ćacilendu Pionirskog parka nisu nalazili Studenti koji žele da uče, već je tu defilovao razni svet, a najčešće okupljen po zadatku u opštinskim i mesnim odborima Srpske napredne stranke.
Gotovo je nemoguće sakriti se, nemoguće je ne biti identifikovan, jer kao što državne službe snimaju, tako danas i svaki građanin snima i beleži putem svog pametnog telefona. Zahvaljujući tome i komunikaciji preko društvenih mreža, otrkivani su počinioci teških dela nad protestantima, razotkriven je pokušaj optuživanja studenanata za nasilje nad policajcem u civilu i tako dalje.
Regruter ili regrutovan?
–Nisam regrutovao „ćacije“ i mislim da je suvišno da o tome govorim, -rekao je odbornik u Skupštini opštine Kovin, Branko Vulićević, kada smo ga pitali ima li komentar vezan za jednu od objava na društvenim mrežama, u kojoj je označen kao regruter za Kovin? On je, takođe, demantovao i deo iz tog posta o vezi sa izvesnim Johanom Vinčom, koga „poznaje ali nikad nisu bili ni prijatelji, niti su sarađivali“. Vulićević je mišljenja da je sve u režiji ljudi koji već duže vreme plasiraju neistine o njemu i nekim drugim članovima stranke. Slika uz koju se našao tekst koji Branka optužuje da je regrutovao članove SNS iz opštine Kovin za boravak u kampu koji je predstavljen kao kamp Studenti 2.0, ima i prateći tekst sa dosta optužujućih kvalifikacija, ali on smatra da tako nešto nije vredno komentara. Fotografija (gore) koja je objavljena uz tekst na društvenim mrežama je iz njegovog privatnog albuma sa letovanja, kaže, a dva muškarca koji se dovode u vezu sa njegovim regrutovanjem, njemu su aposlutno nepoznati, tvrdi Branko.
U prepisci koju smo imali, poslao nam je snimak iz Obrenovca gde ogorčeni građani gađaju jajima ljude koji su bili u kampu, ukazujući do čega dovodi targetiranje: –U mom slučaju, ja naravno ne bih samo stajao i ćutao, tako da bi verovatno došlo do velikih problema, što, naravno, niko normalan ne želi, e na ovom snimku se jasno vidi do čega može da dovede plasiranje informacija! Kao što je mnogo ljudi bilo na demonstracijama na strani studenata, na šta su imali pravo, tako i sa kontra strane ljudi mogu da idu gde god hoće, ali stvaranje javnog-medijskog „linča“ nikome ništa dobro ne donosi…Branko Vulićević nije do sada ni jednom odbio razgovor za Kovinske info, vrlo korektno je izlazio u susret i to je i sada naglasio: – Ja sam otvoren čovek, širokog spektra sagledavanja i trudim se da ne odem u ekstremizam u bilo kom pogledu. Da pričam bajke i da se „branim“ naravno NEĆU. Smatram da je glupo da kretenima koji su neispunjeni u životu, dižem rejting ili dajem na značaju.
Svaka manipulacija masom, košta previše, a koriste je svi u svetu –zaključio je odbornik SO Kovin, Branko Vulićević
Posle onog spornog teksta i fotografije, pojavila se još jedna fotografija na kojoj se navodno vidi Vulićević u šatoru u parku u Beogradu. Kada smo zamolili za potvrdu ili komentar, Branko je rekao javiće se kasnije. Do zaključenja teksta nije se javio.
Na jednom snimku, gde su građani pratili okupljene „ćacije“ na ulazu u park, prepoznati su funkcioneri iz Smedereva, a onda je sasvim nepalanirano među njima prepoznat i naš sugrađanin Dragan Dragić.
Dragan je jedan od onih zaslužnih za to što je SNS došla na vlast i održala se posle nekoliko vrlo turbulentnih godina. Bio je i pokrajinski poslanik u jednom mandatu, a onda se nešto prelomilo i razišao se u političkom delovanju sa liderkom SNS-a u Kovinu Sanjom Petrović. Od tada počinju otvoreni i prikriveni napadi sa obe strane. Dragan se bavi ugostiteljstvom, imao je ekskluzivnu lokaciju u centru grada, no, da ne rasplinjujemo priču, sve je to napustio i ostao da vodi restoran Ribica na Dunavcu, koji je dobio u zakup od Udruženja ribolovaca.
–Ja imam svoje razloge. U subotu sam bio kod kuće i po gradu, kaže Dragić na konstataciju da je i on bio u kampu u Pionirskom parku. – Mene interesuje hapšenje lokalaca, konkretno Sanjina (Petrtović) i Jelenina (Čolaković) odgovornost.
Snimak na kome je „uhvaćen“ načinjen je u petak, na ulazu, pored traktora, objasnio nam je.
Dragan nije napustio SNS čak ni posle sukoba sa lokalnim partijskim funkcionerima, i, sudeći po svemu, ostao je lojalan, samo je ogorčeni protivnik onoga što aktuelna vlast u Kovinu radi.
–Godinama sam u svojoj borbi sam, bilo je dana kada nisam imao s kim kafu da popijem-naglasio je on.
Jedna od zanimljivosti koju znaju Kovinci, jer to prate već godinama, Vulićević i Dragić su na dve suprotne strane jedne te iste stranke. Reklo bi se „ljuti protivnici“. Ovoga puta bili su na istom ograđenom prostoru, samo nismo uspeli da shvatimo da li i istog dana?
Među fotografijama koje kruže, prepoznat je i čuveni beogradski frizer Mixa, sin sekretarke Mesne zajednice u Bavaništu, Slađane Jovanović Čimburović. Slađana Čimburović je, takođe, bila pokrajinska poslanica i čak predsednica Unije žena SNS. Ali to je jedina veza Alekse Mixe Mihajlovića sa kovinskom opštinom, napisao nam je u opširnom odgovoru na pitanje otkud jedan poznati frizer u kampu u Pionirskom parku? Aleksa kaže kako nikada nije imao prebivalište u opštini Kovin, a u kamp je otišao da se vidi sa nekim prijateljima koji su tu došli, a koje dugo nije video.
–Sama priroda posla je takva da sam svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem ljudi, koji se ponovo vraćaju kad steknu poverenje. Iz tih situacija rode se i mnoga poznanstva i prijateljstva. Dakle, kao što imam poznanike iz redova mnogih klijenata, tako kao i svaka normalna osoba, imam prijatelje koje sam stekao kroz život. Mnogi od tih ljudi danas pripadaju raznim političkim opcijama i opredeljenjima, ali za mene to nikada nije bilo merilo da li ću se sa tom osobom družiti, popiti kafu ili imati određenu vrstu odnosa.- piše nam Mixa u odgovoru na naše pitanje. Naglašava da ne vidi problem u tome što je posetio prijatrelje u Parku koji je slobodna zona i u to vreme nije bio ograđen, kaže on dodajući: –Isto kao što se svakodnevno viđam sa prijateljima koji blokiraju rad fakulteta, tako mi je i puno srce kad se sretnem sa prijateljima koji žele da nastave da studiraju.
Mixa je nekoliko puta ponovio da mu profesija ne dozvoljava da se određuje prema bilo kom ličnom opredeljenju mušterija i ljudi koje sreće, jer je njegov posao univerzalan, jednak za sve. Svoj odgovor Mixa je završio rečenicom „U želji da pobedi mir i sloga, a ne bratoubilački rat!“
Maloletni studenti i lokalni traktor
Na mreži je moglo da se pročita da je među lažnim studentima bilo i pravih traktora iz opštine Kovin, koji su blokirali ulaz u Pionirski park, što nismo uspeli i da potvrdimo do objavljivanja teksta. Na jednoj od deljenih fotografija prepoznat je i maloletni učenik iz Bavaništa, tačnije svršeni osnovac, koga su identifikovali ljudi koji ga dobro poznaju. Do nas su stigle još neke fotografije, ali odlučili smo da objavimo imena samo proverenih lica koja su uhvaćena kamerom. Ono što je sasvim sigurno je da se ni kovinska opština, kako je u šali neko negde napisao, „nije obrukala“, imala je svoje predstavnike u ovom kampu koji je na kraju pretvoren u logor sa bodljikavom žicom, oko koga se izlivala nafta, padalo staklo sa razlupanih traktora, oruđa koje hrani ovu zemlju i njen narod.
Oni koji su na poziv studenata u blokadi došli na veliki protest u Beogradu, na kome je bilo nekoliko stotina hiljada ljudi, a zatekli su se na Slaviji u momentu kada je zvučna eksplozija unela paniku i oštetila bubne opne, zaustavila pejsmejkere i druga elektronska pomagala ili samo psihološki izazvala neizmerni strah, kažu da ovaj dan nikad neće zaboraviti. Iako im se osporava činjenica da su povređeni, iako lekari demantuju, oni sami ne mogu da spavaju, nema mira. Svedoče nam o paklu koji su preživeli u tom trenutku. Suočeni s nečim što do tada niko nikada nije doživeo, sa panikom da su napadnuti ne znajući ni odakle, ni kako, ni koliko…zauvek će nositi tu strašnu spoznaju u sebi da im je prekinuto 15 minuta tišine za žrtvama i da ih je neko u tom miru i tišini napao nepoznatim oružjem.
U parku preko puta doma Narodne skupštine, defilovali su razni slojevi društva, neki sa moralnog, a mnogi sa socijalnog dna. U svedočenju jednog od njih, koje smo zabeležili nekako usput, saznali smo da je bilo „sve džabe, klope, novca i rakije koliko hoćeš“, ali i da je većina tih dana prvi put u životu spavala u hotelima.
Traktori su uništeni, park je uništen, ostalo je smeće, pocepani šatori od kojih je svaki koštao na stotine evra i ostala je gorčina zbog saznanja da je neko od ljudi koje znaš, pristao da u tome učestvuje.
A sa druge strane: burek i pite dobrodošlice, deljenje troškova za prevoz, bajkeri i veterani u zaštiti studenata, bez nadoknade, o soptsvenom trošku, kao i taksisti koji voze na stotine kilometara da svu tu mladost vrate kući. Solidarnost na svakom koraku, mir i sigurnost u masi koja se nije mogla izbrojati.
-Nisam to nikad doživeo, iskreno, – rekao mi je jedan od sagovornika.
Onda ništa!
Violeta Živkov
Fotografije u ovom članku su sa društvenih mreža, nemoguće im je naći autore jer se dele sa profila na profil. Ukoliko neko prepozna svoju fotografiju, molimo da nam javi da označimo.
