Piše profesor Dejan Kreculj
Kovin je grad bogate istorije, a tragovi njegovog arhitektonskog nasleđa jasno su vidljivi u građevinama koje su ostale iz vremena Austrougarske. Jedan od zanimljivih detalja na starim kućama jesu takozvani „lažni prozori“ – fasadne dekoracije koje oponašaju prozore, ali zapravo nemaju funkciju otvora. Ova pojava nije bila slučajna, već je predstavljala deo estetskih i statusnih težnji imućnijih građana tog doba.
U Kovinu, prisustvo lažnih prozora na starijim kućama može ukazivati na želju graditelja da postignu estetsku ravnotežu fasade, uprkos ograničenjima u unutrašnjem rasporedu prostorija. Ovi dekorativni elementi svedoče o pažnji posvećenoj detaljima i estetici arhitekture tog perioda.
Ne tražeći mnogo, primetio sam ih na više zgrada iz tog vremena, čije su fasade sačuvane u izvornom obliku. Nažalost, mnoge od njih, čije se vredne ornamentike i danas sećam, devastirane su ugradnjom termoizolacije, čime su dobile uniformni izgled sa tek skromnim detaljima u boji.
Lažni prozori, poznati i kao trompe l’œil (francuski izraz koji znači „prevara oka“), predstavljaju arhitektonske ili dekorativne elemente koji imitiraju stvarne prozore radi estetskog efekta. Ovi elementi koriste se kako bi se postigao vizuelni balans na fasadi zgrade, posebno kada unutrašnji raspored prostorija ne omogućava simetrično postavljanje pravih prozora. U arhitekturi su lažni prozori često korišćeni kako bi se očuvala spoljašnja simetrija i harmonija zgrade. Na primer, ukoliko unutrašnji raspored prostorija ne dozvoljava postavljanje prozora na određenom mestu, na fasadi se mogao dodati lažni prozor kako bi se zadržala vizuelna ravnoteža.
Iz hroničarskog legata nastavnika Bogdana Bogića izdvojio sam fotografiju Kuhtove kuće, koju stariji Kovinci pamte kao zgradu pošte. Stamena prizemna banatska kuća, sa mnoštvom izolatora i žica na krovu, sandučetom za pisma kraj vazda posećenog ulaza i uvek ponekim naslonjenim biciklom, stajala je na uglu Poštanske ulice i – šta drugo nego – bila pošta.
Hronike beleže da je telegraf u Kovin stigao još 1865. godine, a telefon 1894. godine. Veza se godinama uspostavljala ručno, putem razgovora sa operaterom, a brojevi telefona, sve do uvođenja automatske centrale, nisu prelazili dvocifrene vrednosti. Sa razvojem grada i opštine rasle su i potrebe za komunikacijama, pa se sedamdesetih godina prošlog veka na banatskom horizontu pojavio crveno-beli metalni toranj. Ubrzo nakon toga, stara pošta je nestala, ustupajući mesto novoj građevini – drugačije arhitektonske forme, sa velikim, nedorečenim površinama fasadne opeke i stakla.
Lažni prozori su deo arhitektonske baštine Kovina koji svedoči o estetici i graditeljskim principima prošlih vremena. Iako su nekada predstavljali simbol umetničkog izraza i težnje ka vizuelnoj harmoniji, danas su mnogi nestali pod slojevima savremenih renovacija. Ipak, sećanja na njih i retki sačuvani primeri podsećaju nas na značaj očuvanja arhitektonskog identiteta našeg grada.
Odličan tekst. Ubrzano i sigurno uništavamo banatski duh naše varoši. U tome smo tigrovi.