„Pesmo moja zakiti se cvetom“ decembarsko kišno veče duhovnosti, poezije, muzike i umetnosti u prepunoj galeriji Centra za kulturu u Kovinu nadmašilo je okvire jedne varošice. Hor duhovne muzike, koji postoji već 26 godina pod dirigentskom palicom Nenada Petkovića, Gudački orkestar mladih, voditelji Ivana Jovanov i Nikola Ljuboja
Akustični prostor galerije Centra za kulturu ukrasili su to veče svi ženski i muški glasovi hora duhovne muzike, jecaji struna pod gudalima, divna beseda koju je osmislio Nikola Ljuboja i nežna pojava i glas Ivane Jovanov. Bilo je malo stolica, ali mnogo strpljenja jer su sve prisutne zagrlile fotografije sa čak četiri aktuelne izložbe, a sa monitora smenjivale su se slike Banata, majstora fotografje i urednika ovog prostora Milana Živkovića. Bilo je to veče koje ostavlja bez daha i tako graciozno nadmašuje okvir jedne varošice. Muzika, duhovnost, poezija pretočeni u note i uzdahe.
„Pesmo moja zakiti se cvetom“, čika Jove Zmaja uzela je na sebe taj divni „teret“ da nosi naslov ovog događaja. A on je u stvari bio fino prebiranje po pesmama naših znanih i manje znanih pesnika, čije su pesme dobile i kompozicije i tako se odomaćile u narodu, da bismo bili skloni i da tvrdimo da jesu narodne. Zato što svaka od njih je iz duše istkana, neka iz tuge, neka iz sreće, iz života takvog kakav je.
Najavama poput „Ima li veće nade od sunčevog sjaja u ranom jutru, onom dobu dana sveopšteg zatišja, jer nosi se početak, nova se nada budi“ voditelji su uvodili publiku u ono što će uslediti, poput horskog pojanja ove pesme „Zračak viri“, Jovana Jovanovića Zmaja. Uz pomenutu naslovnu „Pesmo moja…“ usledile su i one kao „Što te nema“ Alekse Šantića, pesma puna tuge i bola, ali i „Emina“, zatim „Oj, lele, lele“ Dragutina Ilića, „Ne znam, zna li“ Drage Dimitrijević- Dejanović, pa jedna koja je obavezni repertoar ne samo pojanja već i folklornih skupina, „Kolovođo, kolo kreni“- Mite Popovića. I kao što rekoše naratori, u vremenu nedostatka ženskih pesnikinja, uspešno su ih zamenjivali muški, poput Branka Radičevića u pesmi „Ukor“, a onda šaljiva Zmajeva „Na kraj sela čađava mehana“, još onih koje su osim muzike dobile i korake, kao „Banaćansko kolo“ Petra Krstonošića, „Čini ne čini“ Miodraga M. Petrovića.
„U vreme borbe za savremeni jezik i pravopis zapisano je: „Nicahu pesnici u buljucima da se drukčije nije više govorilo među njima već samo u stihovima“ A jedan savremenik zapisa u šaljivom tonu: „Puštaju dugu kosu, a u bradi tek nekoliko dlačica, ali vanredno negovanih“ izgovorili su voditelji, opisujući jednu epohu bogatog duha u vremenu revolucionarnih promena, ekonomskog progresa kraja XIX veka. Iako su ovi mladi pesnici često bili neshvaćeni, omalovažavani, njihove su se pesme otrgli i ostale da žive, poput one „Bila jednom ruža jedna“ Milorada J. Mitrovića“.
Ako smo neku propustili, praštajte. Koliko je te večeri bilo emocije i nekog slatkog bola od uzdaha u grudima, na kraju je pokazao i sam Nenad Petković, neplanirano ipak osetivši potrebu da se obrati:
„Znao sam da ćete doći, ali ne u ovolikom broju i hvala vam na tome. Svi ste ovde večeras napravili događaj. Događaj su i ove slike oko nas, događaj su i graditelji ovih instrumenata, ovih uniformi, ova košulja na meni je događaj jer mi je poklonjena baš za ovu priliku. To je sve večeras koncert i hvala vam stvarno. Moram da se zahvalim Centru za kulturu što su prepoznali ovu našu ideju i omogućili da se ovo organizuje. Kao i naš pevač Dragan Adamov koji nam je pomogao da najpre organizujemo orkestar mladih. Hor Iskon postoji 26 godina i ovi ljudi dva puta nedeljno dolaze na probe, što je zaista veliki trud, ali ovo što vidite je i naša mladost, gudači koje sam upoznao na audiciji za Evropski orkestar mladih i hvala im svima što su se odazvali ovom pozivu. Čak dva puta jer smo morali da probamo hor i orkestar“- rekao je vidno uzbuđeni dirigent.
Hor Iskon i mladi gudači zvučali su maestralno uvežbano, sinhronizovano, a samo su jednom probali zajedno. I to je zasluga i uspeh svih njih, ali i Nenada Petkovića koji sa mnogo strpljenja, truda i energije radi ovaj posao. To i nije posao, to je zadovoljstvo i ljubav koja se deli ovakvim koncertima i svaki put za nijansu poraste.
Neko je u komentaru negde na društvenoj mreži napisao: Volela bih da bude opet!
Verujemo da nema onog ko je te večeri izašao iz Galerije, a da nije poželeo da bude opet.
Za kraj tog druženja, članovi Hora Iskon poslužili su i ketering, koji su pripremili sami i uz prijatelje.
V.Živkov
