Fotografija arhiva, mačije gnezdo ispred zgrade Opštine Kovin
Drveće se orezuje jer je obolelo, a neretko se orezuje i zdravo ako smeta infrasturkturi, elektorvodovima, prolaznicima ili nekom drugom, stav je komunalne inspekcije. No, sruka kaže drugačije. Jedni su mišljenja da je svako orezivanje pogrešno, a druga struja, pak, smatra, da je opravdano ali treba to uraditi na stručan način.
Oni koji posmatraju drveće po parkovima i javnim prostorima, prate način sadnje, nege, prostor koji je drvetu dat i smatraju da je za drvo pogrešno orezivati ga, a nikako više od 20 odsto granja i na taj način mu smanjiti lisnu masu. Mesto gde je rez je kao otvorena rana koja je izvanredan prostor za prodor bolesti, gljivica i svih drugih štetočina koje prodiru potom u samu srž stabla, rekli su nam stručnjaci koji smatraju da drvo ne treba dirati. Drveće koje se iz godine u godinu orezuje do stabla, sa tek nekoliko izdanaka osuđeno je na vađenje u narednih nekoliko godina.
Udruženje građana Contra Margum i Sekcija uređenja sela KUD Mramorak, zatim Zdravo Deliblato, Udruženje Kraljevac…spadaju među one grupe koje se u opštini Kovin bore da sačuvaju zelene površine i pre svega da zasade novo drveće koje će obezbediti svima nama više kiseonika i čistiji vazduh.
Kovinski „Contra Margum“ obraćao se i inspekciji u opštini Kovin sa pitanjima vezanim za orezivanje i seču drveća. Pitali su:
Koliko stabala i na kojim lokacijama je posečeno u Kovinu u 2024., 2025. i 2026. godini na osnovu naloga Komunalne inspekcije? Da li je Odeljenje za inspekcijske poslove izdalo nalog za seču stabala u JNA 8? Ako je Odeljenje za inspekcijske poslove izdalo nalog za seču stabala u JNA 8, koje kompetencije poseduje potpisnik naloga, a u vezi sa procenjivanjem zdravlja stabala? Da li postoji zapisnik u kome su dati razlozi seče ovih stabala, da li su fotografisana stabla i navedeni razlozi zbog kojih bi ista trebala biti posečena? Ukoliko zapisnik i nalog za seču ovih stabala postoje, zamolili bismo vas da nam dostavite njihove kopije? Da li je Odeljenje za inspekcijske poslove u skladu sa zakonskim odredbama postupilo u nekom od slučajeva seče stabala na javnim zelenim površinama koja su izvršena bez dobijenog odobrenja/naloga u prethodnih 5 godina?
U odgovoru koji je Udruženje dobilo od inspekcijske službe stoji da je u 2024. godini bilo 29 naloga, a u 2025. godini 19; i do sada u ovoj godini 5. Inspekcija nema bazu podataka koja se pominje u zahtevu jer se nalog izdaje za seču suvih i obolelih stabala prema proceni o bezbednosti za građanje, ali i za infrastrukturu. Sporna dva stabla jesu posečena po nalogu inspekcije i proceni da su obolela i opasna po okolinu, a o stručnosti lica koje procenjuje stanje stabala i potrebu orezivanja ili vađenja, komunalni inspektor u opštini Kovin Vladimir Cvetković piše: Lice koje je izvršilo inspekcijski nadzor ima sve kompetencije za vršenje svih uprvnih radnji i odlučivanje, kao i vođenje postupka inspekcijskog nadzora. Dakle, položen inspit za rad u državnim organima i položen ispit za inspektora.
Uz svo uvažavanje stručnih zvanja, ove položene ispite imaju i svi drugi inspektori u organima uprave, ali suštinsko je pitanje ko ima stručno znanje iz oblasti šumarstva?
Nalog za orezivanje i seču daje se JP „Kovinski komunalac“ čiji radnici takođe nemaju nikakvo stručno zvanje o načinu orezivanja. Kovin je grad drvoreda, kestena i ovakvim orezivanjem jedno po jedno stablo počinje da oboljeva i propada što ga čini nebezbednim po građane i objekte.
U Engleskoj je drveće staro po više stotina godina jer se neguje, čuva i pušta da se slobodno razvija. Kod nas najstarije drvo ima možda 200 godina i to ako nije u nekoj urbanoj sredini. rekli su nam stručnjaci za šumarstvo i hortikulturu. Nama je lakše pomeriti drvo nego voditi računa o tome gde ćemo i kako postaviti neki od infrastrukturnih objekata.
U banatskim selima ljudi koji nisu imali stručne ispite, niti licence za rad u upravnim organima znali su da prema načinu na koji drvo raste i pušta korenje sade stabla. Banatska sela bila su puna dudova, blagodarnog drveta koje svojim korenovim sistemom čuva porozno, nekada močvarno zemljište, od erozija i štiti objekte od klizanja i pucanja.
Svako drvo ima svoju ulogu i mesto u biodiverzitetu, a stih jedne pesme kaže: „ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj ništa nije uradio. I shvatiće kad-tad, da ne zna šta je hlad!“
Udruženja građana u poslednjih goinu dana svojim incijativama zasadili su preko 200 stabala u želji da obnove zelene površine i obezbede čistiji vazduh. Međutim, svest o tome koliko je to važno nije na zavidnom nivou, pa aktivisti bukvalno sami brinu o svojim sadnicama, i sami ih štite. U Mramorku su čak jedno vreme i krili gde su sadnice jer iz prethodnog iskustva znali su da će neko vandalski da ih povadi.
Da li i ovo ogoljavanje drveća, otvaranje rana na granama i izlaganje raznim inspektima i bolestima, doprinosi tome da generalno negujmo ležeran odnos prema ovim plućima gradova i sela.
A tek šume?! One su priča koju je bolno i otvoriti.
V.Ž.
