Naš svestrani kolega Dejan Kreculj, profesor fizike i informatike, koji za nas piše Kovin u fokusu, a novinarstvom se bavi trideset godina, osim svojom profesijom bavi se i fotografijom, pčelarstvom, ali i leksikografijom, koja je tema ovog teksta. Godinama skuplja reči i izraze iz kovinskog kraja, strpljivo ih beleži i objavljuje.
Sada je izašla sedma knjiga „Kovinski govor između istorije i sećanja“
Ovim izdanjem zaokružen je prvi veliki ciklus rada, u okviru kojeg je od zaborava sačuvano 350 jedinstvenih reči i izraza, čime je stvoren trajan dokument jezičke baštine Kovina i Banata.
Projekat je posebno emotivno prihvaćen među Kovincima koji žive širom sveta, jer je Rečnik postao dragocena veza sa korenima, uspomenama i govorom rodnog mesta. Dejan ističe da je knjiga „Kovinski govor između istorije i sećanja“ posvećena upravo njima, ali i generacijama koje dolaze.
Prva sveska objavljena je tokom leta, a sada je svetlost dana ugledala i sedma, koja predstavlja značajan doprinos dokumentovanju specifičnog kovinskog govora. Kreculj podseća da je osnovni cilj projekta očuvanje jezičkog nasleđa koje ubrzano nestaje pod uticajem savremenog jezika, uz njegovo sagledavanje u širem istorijskom i kulturnom kontekstu. Rečnik na poseban način spaja lingvistiku, etnografiju i lična sećanja, čuvajući ono što autor naziva „dušom“ banatskog kraja.
Sveska VII donosi leksički bogatu i raznovrsnu građu – od dominantnih germanizama do snažnih uticaja mađarskog i rumunskog jezika, koji su vekovima oblikovali govor ovog prostora.
Podsetimo, profesor Dejan Kreculj već godinama je posvećen očuvanju lokalne kulture, jezika i sećanja. Sve sveske ovog jedinstvenog serijala, zaključno sa Sveskom VII, dostupne su besplatno za čitanje na platformama poput Academia.edu.
Da bismo pojasnili o čemu se radi, evo odlomka:
Blokeji (4.7.) Značenje i upotreba: Blokeji (množina, jednina blokej) su imenica koja označava polukružne metalne listiće ili potkovice koje je obućar (šuster) postavljao na vrhove kožnih đonova (na mestu gde su prsti), kao i na pete, radi zaštite od habanja i produženja veka trajanja obuće. Njihovo prisustvo se pri hodu čulo kao karakteristično zveckanje.
Primeri upotrebe: „Samo da odem do majstor Svete šustera, odneo sam cipele da mi promeni blokeje.“ „To su stare čizme, i blokeji su otpali, treba da ih odnesem kod šustera da namesti.“
Etimologija: Reč je zanatski germanizam, uobičajen u Vojvodini. Poreklo joj je u nemačkom jeziku, a odnosi se na male, čvrste delove (Block/klotz) koji se koriste za jačanje.
Blokeji su simbol epohe kada je obuća bila ulaganje i kada se više cenila popravka (kod šustera) nego bacanje. Njihova upotreba je svedočanstvo štedljivosti i praktičnosti, a zvuk blokeja je bio deo zvučnog pejzaža Kovina.
Kovinske info
