Piše profesor Dejan Kreculj
„Sad je proleće. Opet proleće! Preda mnom je sto i osamdeset sunčanih dana. Čini mi se da su mi pregršti pune nekih čudesnih zlatnika, svaki kao sunce. Svi su putevi otvoreni. Dah je slobodan“, radovao se proleću Ivo Andrić u Jeleni, ženi koje nema.
Oduvek sam se radovao proleću – donosilo je osećaj slobode i novih mogućnosti. U Kovinu, za razliku od velikih gradova, to je bilo još izraženije. Kuda god da se krene nailazilo se na rascvetale voćnjake u Žarkovcu, bašte gde su vredni domaćini sadili i sejali, oranice koje su ratari pripremali za setvu. U vazduhu je mirisalo proleće, donosilo novu radost življenja! Tako je bilo u mom detinjstvu, a tako je i sada.
Proleće u našem gradu oduvek je bilo bogato običajima koji nadilaze puke datume. To je vreme opšte obnove. Bez obzira na to kom su narodu pripadali ili kojim su jezikom govorili, naši sugrađani su ovaj period doživljavali kao zajednički poziv na pročišćenje. Suština je uvek bila ista: slavljenje vitalnosti, zdravlja i zajedništva koje Banat čini onim što jeste – kulturnim mozaikom koji se u proleće najlepše sklapa.
Posebno poglavlje naših sećanja zauzima period kada se proleće obeležavalo kroz kolektivni rad. Iako se dugo na radne akcije gledalo kroz ideološku prizmu, njihova suština je imala dubok pedagoški koren. To je bilo vreme radnog vaspitanja. Mladi su kroz uređenje sopstvenog grada usvajali rad kao unutrašnju potrebu, a ne kao kaznu. Taj osećaj da ste sopstvenim rukama doprineli da park prolista, stvarao je neraskidivu vezu između čoveka i njegovog Kovina.
Raduje me što taj duh obnove u našoj varoši nije ostao samo u sećanjima već da živi u nekim mladim sugrađanima čije darove gradu iznova primećujemo. Nedavno zasađenih devedeset novih sadnica u našem gradu nisu samo broj; to su novi čuvari našeg vazduha i živi dokaz da je briga o sopstvenom pragu mera naše kulture. Svako to mlado drvo je zalog za budućnost, baš kao što su to nekada bile akcije naše mladosti.
Danas, kada proleće ponovo dolazi, vraća se i taj osećaj slobode i novih mogućnosti – baš onako kako ga je opisao Ivo Andrić. Mnogo je istine u njegovim rečima: “Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo vratiti.”
Podkast https://youtu.be/aPFHAol9cCA
