Evropska unija uvela je jedan od najvećih tehnoloških zahvata u upravljanju spoljnim granicama – takozvani Entry/Exit System (EES). Reč je o digitalnom sistemu koji menja dosadašnju praksu pečatiranja pasoša i uvodi elektronsku evidenciju ulazaka i izlazaka državljana trećih zemalja.
Glavni cilj sistema je bolja kontrola boravka stranaca u EU, posebno onih koji dolaze na kratkoročni boravak (do 90 dana u periodu od 180 dana). Do sada su se ovi podaci pratili ručno – pečatima u pasošima – što je često bilo nepouzdano i podložno greškama.
Primena EES je počela u aprilu i na samom početku stvorila je poprilične gužve na drumskim i aerodromskim graničnim prelazima. Mi smo istražili kako to izgleda u vozu?
Na relaciji Subotica-Segedin voz bi po udaljenosti trebalo da putuje najviše do jedan sat, ali je u red vožnje uključeno obavezno zadržavanje na graničnom prelazu Horgoš-Roske oko pola sata. Od svih carinskih kontrola ova je najudobnija. Na svom mestu u vozu čekate carinike, kako naše tako i mađarske i graničnu policiju. Vaš pasoš tu, uz pomoć aparata sličnom onom za plaćanje platnim karticama, službenik skenira. Zatim vam forografiše lice i na kraju uzme digitalni otisak četiri prsta. Da ne bi dugo trajalo u vozu su od dva do četiri policajca i sve ide jako brzo i bez stresa.
Iako ste već ušli u EES sitem i na povratku bi trebalo samo da vam se umesto dosadašnjih pečata skenira pasoš, ponovo vas fotografišu. Na pitanje zašto, ljubazni službenih carine rekao je da je tako propisano. Naši carnici i dalje udaraju pečat u pasoš, pa će ljubitelji pečata imati to zadovoljstvo da ih i dalje skupljaju u svojim putnim ispravama.
Naravno, EES sistem važi samo za one koji imaju putne isprave zemalja koje nisu u EU ili nisu u sistemu. A šta je EES i čemu služi?
Ova vrsta identifikacije isprava i putnika pre svega treba da:
- spreči prekoračenje dozvoljenog boravka,
- ubrza granične kontrole,
- unapredi bezbednost kroz preciznije evidencije,
- smanji zloupotrebe identiteta.
Sistem beleži ime putnika, broj putne isprave, datum i mesto ulaska i izlaska, kao i biometrijske podatke (otisak prstiju i fotografiju lica).
Prilikom prvog ulaska u EU, putnici iz zemalja koje nisu članice (među kojima je i Srbija) moraće da:
- skeniraju pasoš,
- daju otiske prstiju,
- budu fotografisani.
Sledeći ulasci bi trebalo da budu brži, jer će sistem automatski prepoznavati putnika. Granična kontrola će imati uvid u to koliko dana je osoba već boravila u EU i da li je prekoračila dozvoljeni limit.
EES će biti povezan i sa budućim sistemom za odobravanje putovanja – ETIAS, koji će funkcionisati slično američkom ESTA sistemu.
Sistem se neće primenjivati u svim državama članicama EU, već u okviru šengenskog prostora. To znači da će važiti za većinu zemalja EU, ali ne i za one koje nisu deo Šengena.
Na primer:
- primena: Nemačka, Francuska, Italija, Mađarska, Hrvatska…
- izuzeci: Irska i Kipar (nisu u Šengenu)
Takođe, zemlje koje nisu članice EU, ali jesu deo Šengena (poput Norveške, Švajcarske i Islanda), takođe će primenjivati EES
Iako sistem donosi dodatne korake za putnike, evropske institucije tvrde da će dugoročno ubrzati kontrole i povećati bezbednost.
Uvođenje EES-a označava prelazak sa papirne na digitalnu kontrolu granica. I dok vlasti obećavaju veću efikasnost, ostaje da se vidi kako će sistem funkcionisati u praksi – posebno na frekventnim prelazima gde su gužve već sada svakodnevica.
EES nije jedinstven u svetu. Slični sistemi već postoje:
- US-VISIT u Sjedinjenim Američkim Državama (danas deo OBIM programa) koristi biometriju za praćenje ulazaka i izlazaka stranaca.
- Australija i Kanada takođe imaju razvijene elektronske sisteme kontrole granica, uključujući unaprednu proveru putnika i biometrijsku identifikaciju.
Za tekst korišćena AI aplikacija.
V.Ž.
