Foto Tanjug AP/Denes Erdos/Tanjug AP/OmarHavana/Ringier
Izbori u Mađarskoj pokazali su da su promene moguće i potrebne ukoliko tako odluči većina. U jednom regularnom izbornom procesu koji se kontroliše od strane domaće i evropske javnosti volja većine se poštuje, a gubitnik priznaje poraz i izađe da čestita.
Ne šalje kriminalce sa nanogicom na ulice, ne šetaju crnokapuljaši oko biračkih mesta sa sekirama i palicama, već se kampanjom koja traje i dve godine promoviše kandidat koji nudi promene, a postojeći kandidat nastoji da zadrži vlast.
Ono što se juče moglo čuti iz raznih medijskih izvora, jer izbore u Mađarskoj pratio je gotovo čitav svet, jesu činjenice kojih mnogi ovde nisu bili svesni. Iako članica Evropske unije, iako obavezna da poštuje njene zakone i odluke, Mađarska je pod Viktorom Orbanom vodila svoju politiku. Ne samo prorusku i prokinesku, već i politiku autokratije. Kako je u jednom od komentara rekao mađarski analitičar, mediji su u ovoj nama susednoj zemlji bili čak i pod jačom kontrolom Viktora Orbana nego što su u Srbiji pod kontrolom Aleksandra Vučića Doduše, govorilo se i o tome da je Orban plaćao glas i 80 evra, da je bilo pritisaka i ucena, no očigledno da je posle gubitka uprave nad Budimpeštom, Orbanu počela da se drma premijerska funkcija u celoj Mađarskoj.
Fides je izgubio, a čini se, teže nego u Mađarskoj tu vest primili su sledbenici Viktora Orbana u Srbiji. I ovde ne mislimo na Aleksandra Vučića, koji ga je zvao bratom i sa njim se sastajao vrlo često u Subotici, jeo burek i pio vina na salašu. Ovde mislimo na simpatizere i članove SVM koji su podlegli jednoj retorici i kampanji da će svaka promena urušiti podršku koju imaju od matice. Pre izbora u Mađarskoj SVM je držao tribine na kojima su se čule pretnje slične onima koje SNS upućuje svojim članovima i građanima: ako dođu studenti sve će propasti, ostaće bez plata i penzija itd. Očigledno je da su brat Orban i brat Vučić dobro usaglasili svoje marketinške nastupe i da su jedan drugog kopirali i dopunjavali. No, očigledno je i da je posle 16 godina bilo dosta te retorike, a da li će i Srbiji posle 13-14 godina biti dosta pokazaće se na izborima koje je obećao da do kraja godine raspiše predsednike Republike Srbije.
Činjenica je još jedna da je aktuelni predsednik Srbije sada ostao bez jedinog saveznika u Evropskoj uniji, da su brat Putin i brat Si daleko, a brat Tramp se poigrava sa svima u stilu američke bahate dominacije svetom.
Ono što jeste činjenica koju smo mi zaboravili ovde, pritom pre svega mislim i na mađarsku nacionalnu zajednicu, je to da se matica neće odreći svojih sunarodnika, da će ih pomagati bez obzira na to kako se zove premijer i da će, shodno svojim potrebama i dokumentima uvek imati otvorena vrata prema Republici Mađarskoj i Evropskoj uniji.
Nezdrave su sve duge vladavine jednog čoveka ili grupe ljudi, oligarhije, i autokratije, jer se onda gubi svest o realnosti i o tome ko je kome pretpostavljeni i ko je kome dao mandat. Smene su nužne, zdrave za demokratiju i zato ih treba prihvatiti kao normalnost. Iznad političara je interes građana i države, privrednih i prirodnih resursa i sve ono što opstaje uprkos ljudima koji čak povremeno i uzurpiraju vlast i izigravaju silu.
Mađarska se vraća u Evropsku uniju, a kao našem prvom susedu mi im želimo prosperitet i obnovu demokratije.
V.Živkov
