Fotografija AI ilustracija
Iako je za izgradnju kapele u Deliblatu isplaćen avans od gotovo 13 miliona dinara još krajem decembra 2025. godine, na terenu i dalje nema ni temelja, a rokovi predviđeni ugovorom su odavno istekli.
Redakciji je u međuvremenu stigao odgovor iz Opštinske uprave Kovin, u kojem se kao razlog kašnjenja navodi procedura pribavljanja lokacijskih uslova. Kako tvrde, izvođač radova je najpre bio u obavezi da izradi projektno-tehničku dokumentaciju, za šta su neophodni lokacijski uslovi. Prema njihovim rečima, izvođač je dostavio idejno rešenje, a postupak pribavljanja lokacijskih uslova je u toku.
Međutim, uvid u sam ugovor otvara niz pitanja. U članu 12 jasno je definisano da je naručilac, Opštinska uprava Kovin, dužan da uvede izvođača u posao u roku od tri dana od potpisivanja ugovora, što je, prema dostupnim informacijama, i učinjeno 27. decembra 2025. godine. Istog dana isplaćen je i avans u visini od 50 odsto ugovorene vrednosti. Dalje, ugovor precizira da rok za izradu projektno-tehničke dokumentacije iznosi 30 dana od dana uvođenja u posao, što znači da je kompletna dokumentacija morala biti završena najkasnije do 27. januara 2026. godine. Nakon toga, izvođač je imao rok od 120 dana za izvođenje radova. Prema toj dinamici, kapela je po sistemu „ključ u ruke“ trebalo da bude završena do 27. aprila 2026. godine. To se, međutim, nije dogodilo.
Opštinska uprava u svom odgovoru tvrdi da je postupala u skladu sa zakonom i ugovorom, te da je, na osnovu idejnog rešenja koje je dostavio izvođač, podnela zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Kao razlog zastoja navodi se čekanje na postupanje nadležnih organa, odnosno katastra.
Ipak, važeći Zakon o planiranju i izgradnji precizno definiše rokove u ovakvim situacijama. U članu 8b propisano je da nadležni organ ima rok od pet radnih dana da prosledi zahtev imaocima javnih ovlašćenja, dok su oni dužni da odgovore u roku od 15 dana (odnosno 30 dana za složenije objekte). Drugim rečima, celokupan postupak pribavljanja uslova ne bi smeo da traje mesecima, osim u slučaju ozbiljnih proceduralnih problema ili nepotpune dokumentacije. Upravo tu se otvara dodatna dilema, da li je zahtev uopšte podnet na vreme i u skladu sa procedurom?
Redakcija je zato uputila dopunu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, kojom tražimo: kopiju poslatog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, datum kada je zahtev podnet, kao i trenutni status postupka.
Paralelno sa tim, izvršili smo proveru u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura (CEOP), gde bi ovakav zahtev morao biti javno dostupan. Međutim, zahtev za lokacijske uslove za kapelu u Deliblatu nismo pronašli.
Ova činjenica dodatno dovodi u pitanje tvrdnje da je postupak u toku, ali i otvara sumnju u transparentnost i zakonitost čitavog procesa. U situaciji gde je značajan iznos javnog novca već isplaćen, a radovi nisu ni započeti, odgovornost za kašnjenje ne može se svesti samo na administrativne procedure. Posebno ako se ima u vidu da su rokovi definisani ugovorom jasni i precizni.
Da li je problem u neblagovremenom podnošenju zahteva, nepotpunoj dokumentaciji ili nečem trećem ostaje da se vidi nakon odgovora nadležnih institucija. Do tada, kapela u Deliblatu ostaje primer projekta gde su rokovi probijeni, avans isplaćen, a odgovori još uvek nedovoljno jasni.
Miloš Ljiljanić
