Naslovna fotografija, s leva na desno: Marina Rakić, Tamara Filipović Stefanović, Aleksandar Roknić i Nataša Ivanovski
Projekat „Puls Evrope-Medijske posete zemljama EU“ zvanično je zaključen na završnoj konvenciji u Evropskoj kući u Beogradu, uz prisustvo ambasadora Andreasa fon Bekerata, šefa Delegacije EU u Srbij i novinara koji su kroz pet godina projekta putovali i istraživali. Lider projekta Marina Rakić podsetila je da je projekat započet u februaru 2020. godine, tik pred koronu te da su prva putovanja počela tek naredne godine, pa je sve prolongirano i na ovu 2026. godinu. Ali, analitički podaci koje je uradio „Puls Evrope“ tim, govore o izvanrednim rezultatima. Sa ukupno 641 medijskim prilogom, javnost u Srbiji, ali i u regionu, imala je prilike da se upozna sa pozitivnim primerima i iskustvima 21 zemlje članice EU, koje su posetili kroz grupnu ili individualnu organizaciju novinari iz 55 medijskih kuća u Srbiji.
Njegova ekselencija Andreas fon Bekerat istakao je zadovoljstvo postignutim rezultatima, naglašavajući da je mnogo važnije od novinarskih iskustava i susreta ono što su novinari potom preneli svojoj javnosti. Kroz primere dobre prakse i iskustva oni su u svoju zemlju doneli modele kako se neke stvari mogu rešavati i uređivati, a time su približili i samu suštinu Evropske unije kao zajednice kojoj Srbija želi da se pridruži.
„Profesionalno novinarstvo danas je važnije nego ikada. Nastavite da pitate, da tragate i da na taj način pomognete Srbiji“-poručio je Ambasador Fon Bekerat.
Projekat „Puls Evrope“ od septembra 2021. godine aktivno je organizovao medijske posete zemljama članicama EU, regiona i Istočnog partnerstva. Sprovodio ga je konzorcijium koji je predvodio Gete institut u Srbiji u sradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i Centrom za kulturnu dekontaminaciju.
Novinari su imali prilike da se bave najrazličitijim temama iako je oko trideset odsto njih bilo vezano za zelenu ekonomiju, poslednji deo ciklusa osvrnuo se na medije i medijske slobode.
Posle formalnog dela završne svečanosti i preseka rada tokom projektnih godina, usledila je panel diskusija upravo na temu medija, sa iskustvima koje su tokom poseta Danskoj i Holandiji zabeležili novinari. Urednik Danasa Aleksandar Roknić i urednica Blica Nataša Ivanovski govorili su o slobodi koju imaju novinari u obe ove visoko razvijene evropske zemlje. Zvanična politika ni na koji način ne može da utiče niti pokušava da utiče na uređivačku politiku bilo kog medija. Pa iako je u Holandiji zabeležen slučaj ekstremističkog medija sa nacističkim stavovima, medij nije ugašen samo se novčano kažnjava. Kontrola rada medijskih kuća poverava se jednoj osobi, savet za štampu sastavljen je od sudija, građanstva i profesionalnog novinara, kako bi se iz svih uglova sagledale pritužbe koje se savetu dostavljaju. Pretnje, ucene, zastrašivanja, jednostavno ne postoje, rekli su i Roknić i Ivanovska. Ono što je zanimljiv primer jeste postojanje novinarskih sindikata, a na tu temu govorila je generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović, ističući da je kod nas sličan primer nemoguć zbog nepostojanja zakonskih okvira za to. NUNS ipak sprovodi razne vrste edukacija i pruža stalnu podršku na svim nivoima novinarima, koja postaje sve neophodnija.
Nekoliko tekstova Kovinskih info jesu deo ove statistike, zahvaljući poseti danskom gradu Elsinoru. Pišući i istražujući o zelenoj ekonomiji, upravljanju otpadom i odgovornom odnosu prema prirodi, kao autor tekstova na individualnom putovanju 2024. godine, imala sam priliku da upoznam i način funkcionisanja gradske uprave, odnosno državnih organa. Upravo to je momenat gde mi sa prostora zapadnog Balkaana, iz ambijenta pritisaka i svakodnevne borbe za goli opstanak, osetimo zavist prema kolegama. Gradska uprava u Danskoj odgovorno komunicira sa svojom javnošću na dnevnom nivou, kroz svoju web stranicu, ali još više putem svojih društvenih mreža. Gradska uprava trpi kritiku, nastoji da ispravlja greška i da svaki segment života opravda i u finansijskom smislu.
I na panel diskujsiji dotaknut je problem zatvorenosti javnih ustanova u Srbiji prema nezavisnim medijima, ali i problem ucenjivanja potencijalnih oglašivača kod tih medija, što dodatno ugrožava njihov opstanak. Ono što se čulo iz redakcija mnogo većih od Kovinskih info, sa mnogo većim dometom nego što je naš, jeste da su ove medijske posete bile jedinstvena šansa za mnogobrojne mlade novinare, ali i za sve druge, da steknu iskustvo veoma značajno za unapređenje njihovog rada i kontakte kojima će dograđivati svoj profesionalni razvoj, a koje same redakcije ne bi mogle da im priušte.
641 prilog iz 55 redakcija jesu modeli kako se stvari mogu regulisati i rešavati, samo da postoji volja i sluh za to. Počev od jednostavnog primera 100 odsto digitalizovane Estonie čiji ministri nose kamere na reverima, pa do jednog običnog cirklen centra u Danskoj koji je svojevrsna seknd hend opcija za predmete iz domaćinstva koji više nisu vlasnicima potrebni. A kada će za nas recikliranje postati hobi, kao što je to slučaj u Švedskoj o kome je govorio Ambasador delegacije EU u Srbiji, nemoguće je i zamisliti pored činjenice da je najviši domet uprvljanja otpadom trenutno: broj novih kanti i kontejnera za smeće.
No, naš je novinarski zadatak da nastavimo da pišemo i izveštavamo, jer kako rekoše kolege, osim onih pet pitanja: ko, šta, gde, kad i kako postoji i ono šesto: Kako nešto rešiti? Mi smo kroz naše posete zemljama EU našli rešenja, samo je na onima koji drže ključeve da otvore opcije za njihovu primenu.
Violeta Živkov
