Sudeći po pravdanju sredstava koje udruženja dobijaju od opštine Kovin najviše koristi od tog novca imaju knjigovodstvene agencije, jer su u projektima baš njima izdvajana najveća sredstva.
Od ostalih organizacija, Muzičko društvo „Kovinski bećari“ dobilo je 190.000 dinara, Društvo za čuvanje i negovanje narodne tradicije „Bećarac“ iz Bavaništa 90.000, Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Keve“ iz Skorenovca 30.000, dok je Umetnička grupa „Smuk teatar“ dobila 20.000 dinara. Kulturno-umetnička društva „Mladost“ Kovin, „Paja Marganović“ Deliblato, „Mramorak“, „Aca Obradović“ Bavanište, „Petefi Šandor“ Skorenovac i „Gaj“ dobila su po 160.000 dinara. Iako lokalna samouprava formalno primenjuje propisane kriterijume, ostaje otvoreno pitanje da li trenutni model raspodele sredstava zaista prati značaj i obim rada organizacija u kulturi, ili se prioriteti određuju na drugačiji način? Ili je raspodela slična onoj koja se primenjuje i u sprotu?
Ugovorni i finansijski okvir dodatno osvetljava način na koji se ova sredstva troše i kontrolišu. Sa svakim korisnikom sredstava predsednik opštine zaključio je pojedinačne ugovore o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata za 2025. godinu. Tim ugovorima precizno su definisane obaveze korisnika – sredstva su projektna i moraju se koristiti namenski, u skladu sa odobrenim programima i finansijskim planovima, uz obavezu dostavljanja narativnih i finansijskih izveštaja, zajedno sa kompletnom dokumentacijom, najkasnije 15 dana po završetku aktivnosti.
__________________________________________________________________________O uslovima za dodelu sredstavaProgrami i projekti koji se finansiraju iz budžeta formalno obuhvataju širok spektar oblasti od socijalne i zdravstvene zaštite, preko obrazovanja, kulture i turizma, do borbe protiv korupcije i zaštite životne sredine. Međutim, način na koji se sredstva raspodeljuju i troše otvara pitanje koliko se zaista poštuju prioriteti od javnog interesa, a koliko se sredstva rasipaju bez jasnih efekata.Naime, pravilnikom o načinu i kriterijumima za izbor programa i projekata jasno je propisano šta se ne sme finansirati: učešće na seminarima, zarade zaposlenih, dnevnice, kao i aktivnosti koje donose profit udruženjima. Ipak, ostavljen je značajan prostor za troškove koji često izmiču suštinskoj kontroli — putni troškovi mogu iznositi do 25 odsto ukupno odobrenih sredstava, dok troškovi reprezentacije i ugostiteljskih usluga mogu dostići čak 35 odsto. U praksi, to znači da i do 6o odsto budžeta jednog projekta može biti potrošeno na prateće, a ne suštinske aktivnosti.Dodatno, iako su udruženja formalno obavezana da sredstva koriste namenski, javnost retko ima uvid u to kako se ta sredstva zaista troše i kakve konkretne rezultate projekti donose građanima.O raspodeli sredstava odlučivale su komisije čiji sastav takođe zaslužuje pažnju javnosti. Komisijom za dodelu sredstava udruženjima, po podacima o radu do juna 2025. godine, predsedavao je Ratko Mosurović, dok su članovi bili Aleksandar Paulica iz Mramorka, Miodrag Zlatanović i Dragomir Mirković iz Kovina, kao i Dalibor Milošević iz Deliblata. Paralelno, o sredstvima namenjenim kulturno-umetničkim društvima odlučivala je posebna komisija u sastavu: predsednik Jugoslav Ivković i članovi Violeta Jevtović Vujičin, Milivoj Grčić, Jelena Stojanović i Biljana Filipović.Ostaje otvoreno pitanje na osnovu kojih konkretnih kriterijuma su donošene odluke, koliko su one bile transparentne i da li su sredstva zaista završila tamo gde donose najveću korist građanima — ili su, kao i mnogo puta do sada, ostala u okviru uskog kruga unapred poznatih korisnika.Odricanje od odgovornosti: Ovo su poslednji zvanični podaci dostupni na sajtu opštine Kovin, nisu ažurirani od juna 2025. godine. Nema izveštaja za drugo polugodište. Novi izveštaj o radu sa imenima članova savete, komisija i mirovnih veća biće dostupan posle polugodišnjeg preseka, bar se nadamo. Kako mi informacije ne dobijamo odmah, već po zahtevu i uz čekanje od najmanje 15 dana, to ne možemo da garantujemo za tačnost podataka o sastavu komisija_____________________________________________________________________________
Ilustrativan je primer Udruženja „Za razvoj Skorenovca“, koje je za projekat „Privrednici i poljoprivrednici bez granica VI“ dobilo 50.000 dinara. U izveštaju o utrošku sredstava navodi se 600 dinara za platni promet, 6.400 za reprezentaciju, 8.000 za putne troškove i čak 35.000 dinara za knjigovodstvene usluge. Sličan obrazac vidljiv je i kod Centra za pružanje podrške porodici „Umem bolje“, kojem je za projekat „Prevencija bolesti zavisnosti, sajber i vršnjačkog nasilja 2025“ odobreno 40.000 dinara. U izveštaju se navodi da je sedište u Gaju, međutim, po podacima iz APR-a, udruženje je registrovano u Smederevu, a u uslovima za dodelu sredstava piše da mora da bude sa teritorije opštine Kovin. Od ukupnog iznosa, 20.000 dinara utrošeno je na knjigovodstvene usluge. Istovremeno, nije poznato da li je projekat za koji su sredstva odobrena uopšte realizovan na teritoriji opštine Kovin, ukoliko postoje saznanja o njegovoj realizaciji, pozivamo sve koji imaju informacije da ih podele sa javnošću.
Jedan od najupečatljivijih detalja raspodele budžetskih sredstava jeste odnos prema organizacijama koje okupljaju osobe sa invaliditetom i teško obolele građane u poređenju sa boračkim i patriotskim udruženjima.
Tako su Udruženje penzionisanih podoficira Srbije Opštinska organizacija Kovin, Udruženje Prekodrinskih Srba, Udruženje potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije 1912–1918 i poštovalaca i Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Opštine Kovin iz budžeta zajedno dobili 350.000 dinara. Istovremeno, organizacije koje predstavljaju neke od najosetljivijih grupa društva Udruženje distrofičara Južnobanatskog okruga, Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih, Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Južnog Banata, Međuopštinska organizacija Saveza slepih Srbije kao i Udruženje za cerebralnu i dečiju paralizu opštine Kovin ukupno su dobile svega 340.000 dinara. Takva raspodela teško može da prođe bez pitanja o stvarnim prioritetima lokalne politike. Jer dok jedni čuvaju sećanje na prošlost, drugi se svakodnevno bore sa veoma realnim problemima sadašnjosti terapijama, pomagalima, prevozom, rehabilitacijom i osnovnim uslovima za dostojanstven život. U društvu koje često govori o solidarnosti i brizi za najugroženije, očekivalo bi se da upravo organizacije osoba sa invaliditetom imaju veću podršku sistema. Umesto toga, stiče se utisak da su oni kojima je pomoć najpotrebnija ponovo ostali na margini budžeta.
