U centru Kovin, pre nekoliko dana, primećen je veliki roj pčela oko drveta kestena, tik do zgrade opštine Kovin. Zbunjeni i zabrinuti građani nisu znali o čemu se radi, a naš kolega, odličan poznavalac pčela, Dejan Kreculj, objašnjava ovu pojavu.
Proleće je pravo vreme za buđenje prirode, ali i za jedan od najfascinantnijih prirodnih fenomena – rojenje pčela. Kako smo nedavno imali priliku da vidimo i u samom centru Kovina, kod zgrade opštine, rojevi u ovom periodu mogu da se pojave na najneočekivanijim mestima, od uličnih svetiljki i ograde, do krošnji drveća. Iako prizor velikog broja pčela na jednom mestu može izgledati zastrašujuće, mesta panici nema jer se radi o potpuno prirodnom procesu.
Rojenje je zapravo primarni nagon i način na koji se pčelinja društva umnožavaju i šire u prirodi. Kada se u pčelinjem društvu stvore prirodni uslovi za podelu, stara matica sa delom pčela napušta košnicu kako bi formirala novo društvo. Dok pčele izviđačice traže idealno mesto za novi trajni dom, ostatak roja se privremeno smešta na neko obližnje mesto, a taj boravak uglavnom traje od nekoliko sati do dva-tri dana.
U tim trenucima najvažnije je ostati pribran i zadržati distancu. Pčele u roju su zapravo najmanje agresivne jer nemaju košnicu, leglo ni zalihe meda koje moraju da brane, a stomaci su im puni hrane preuzete za put, što ih čini tromim i mirnim. Najveća greška je uznemiravanje roja prskanjem vodom, hemikalijama ili pokušajima da se rasteraju štapom, jer ih to može uplašiti i izazvati odbrambenu reakciju. Ako se roj nalazi blizu kuće, dovoljno je samo zatvoriti prozore kako neka pčela izviđač ne bi zalutala unutra.
Ako ipak nepažnjom dođe do uboda, treba znati da će pčeli to biti jedini i poslednji ubod u životu. Njena žaoka je nazubljena i ostaje u koži, povlačeći sa sobom i mehurčić sa otrovom, usled čega se pčelinji stomak kida i ona ubrzo ugine. Zbog toga je najvažnije žaoku odmah odstraniti, ali tako što ćete noktom uhvatiti njen koren što je moguće bliže koži i sastrugati je. Nikako nemojte stiskati sam mehurić s otrovom prstima ili pincetom, jer ćete tako ubrizgati preostali otrov direktno u kožu. Pošto je pčelinji otrov kisele reakcije, mesto uboda ćete najlakše neutralisati ako na njega stavite vatu natopljenu u čaši tople vode u kojoj je razmućena mala kesica sode bikarbone.
Jedino pravo rešenje za sam roj jeste pozivanje pčelara. . Kada se primeti roj u Kovinu, najbolje je odmah obavestiti lokalno udruženje pčelara. Iskusni pčelari će rado i bezbedno skinuti roj i smestiti ga u novu košnicu.
