Naslovne fotografije nagrađenih na 25.konkursu Dana ćirilice
„Језик је име једног нaрода, а писмо је његово презиме“
Ћирилица је наша част.
Ћирилица је наше постојање.
Ovako čuvari ćirilice u Bavaništu pišu na svom letku za 25. Dane ćirilice čija je završna svečanost održana 16.maja. Na stotine čarobnih lutaka, kaligrafskih crteža, veza i drugih vidova kreativnog izražavanja tokom dve ipo decenije poziva upućenih, pre svega, deci u zemlji, ali i u dijaspori, da se inspirišu svojim pismom i iskažu to na način koji im je najbliži, izloženo je ovom prilikom u Svetosavskom domu crkve Uspenja Bogorodice, kao i u holu škole „Bora Radić“ gde su i dočekivani gosti.
Centralna dodela diploma i priznanja za ovu godinu, uz bogat program održana je potom u sali bioskopa, a u holu pred ulazom, onako kako to gostoljublje nalaže, bila su servirana posluženja koja su pripremile žene iz aktiva iz Kovina, Gaja, Skorenovca, Bavaništa.
Dani ćirilice odavno već nisu manifestacija lokalnog značaja. Do sada je na konkurse po 25 različitih tema pristiglo oko 80.000 radova, a samo ove godine više od 4700 iz više od petstotinu škola. Tema ovogodišnjeg konkursa bila je „Srcem pišem ćirilicu“, a učesnici su mogli da pošalju svoje literarne radove, ilustracije, kaligrafski prepis, inicijal, vez i rukom rađene lutke u tradicionalnoj nošnji.
Prvi put ideja o tome da se deca inspirišu da pišu ili kreiraju nešto vezano za ćirilicu ostvarena je 2002. godine, a jedan od osnivača Udruženja „Dani ćirilice“ bila je i predsednica KUD-a „Aca Obradović“ Vera Sekulić. Bila je neumorni pregalac na polju očuvanja tradicije i duhovnosti, ne samo u narodnim igrama i stvaralaštvu, već je prepoznala trenutak kada je trebalo ćirilici dati prostora da se negde među mladim naraštajima ne bi izgubila. Ona je svojom energijom, ličnim angažovanjem uz prijatelje Acu Obradovića, Svetu Sekulića, Batu Lačkovića pokrenula celu priču i iznela je iz lokalnog okvira sve do republičkog priznanja manifestacije od posebnog značaja. Nažalost, kako piše u letku njena učenica i naslednica Milica Živković, Verka se preselila u nebesko kraljevstvo odakle, sasvim sigurno pomno prati legat koji su preuzele Milica, Nada Sapundžija i Jelena Stojanović.
Poslednjih godina u organizaciju se uključila i Turistička organizacija opštine Kovin, dajući svoj doprinos kroz promocije i podršku manifestaciji.
Žiriranje i ocenjivanje radova na „Danima ćirilice“ sprovodi se u Vukovoj zadužbini što celoj priči daje dodatnu težinu i značaj. I ove godine predstavnici zadužbine Gordana Maletić, Slavka Grujičić Petrović i Božidar Pešev došli su da isprate finale dodele nagrada učesnicima iz zemlje, jer za učenike iz dijaspore ovaj se događaj posebno upriliči tokom avgusta kada je većina njih u mogućnosti da dođe na dodelu.
Sala bioskopa bila je omađijana elegantnom baletskom scenom Aske i vuka, folklornim nastupom KUD „Aca Obradović, ali i porukom kroz pesmu „Neguj jezik, da u večnost traje“.
Ono što ostaje iza četvrt veka jedne velike manifestacije je iskrena želja da se Udruženju konačno pronađe adekvatan prostor, jer svo to blago koje je pristiglo sa raznih strana sveta od izuzetne je važnosti i treba ga čuvati na pravi način. U skromnom prostoru bavaništanske biblioteke, među knjigama, na zidovima ili negde oslonjene o police, tiho ćute i tuguju da se nekome pokažu, da ih obilaze deca iz cele Srbije, da budu uvrštena u turističku znamenitost Bavaništa i opštine, da uče generacije dece koja stasavaju, ali i da podsećaju odrasle koliko je jezik važan i, kako kaže pesma, koliko je važno „da biramo reči, glupost da ne zveči“.
Za ove Dane ćirilice pripremljena je mini monografija koju su organizatorke skromno nazvale letkom, ali sa vrednim podacima o istorijatu manifestacije. Iskrene čestitke i zahvalnost članicama Udruženja „Dani ćirilice“ na izuzetnom trudu i sadržajnom programu.
V.Živkov
Imena svih nagrađenih pogledajte na web stranici Dani ćirilice.
