U Biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kovinu u nastavku niza zanimljivih večeri održano je i predstavljanje projekta profesora u penziji Dejana Kreculja pod nazivom „Pod Zmajevim krilima kroz dva veka – istraživački prikaz i digitalna hronika (1904–2004–2026)“.
Bila je ovo prilika da posetioci biblioteke vide kako savremena tehnologija i veštačka inteligencija (AI) mogu postati moćni alati u službi očuvanja zavičajne kulturne baštine.
Fokus projekta je na digitalizaciji i spasavanju vredne, požutele istorijske građe – konkretno, arhivskih školskih izveštaja Državne mešovite građanske škole u Kovinu iz tridesetih godina prošlog veka. Autor je primenom specifičnih digitalnih metoda i AI asistenata uspeo da rekonstruiše oštećene fotografije, tablične preglede i izbledele spise, vraćajući im izvorni sjaj i apsolutnu čitljivost, što je nazvao procesom „digitalne arheologije“.
„Istorija jedne zajednice pulsira u tišini arhiva, u požutelim marginama školskih izveštaja i u senkama na izbledelim fotografijama. Korišćenje moderne tehnologije u restauraciji ove građe nije puko tehničko doterivanje; to je čin kojim prošlosti vraćamo vidljivost i dostojanstvo“, istakao je profesor Dejan Kreculj.
Kao fascinantan kuriozitet i živi dokaz globalne dostupnosti ovako digitalizovane građe, na predavanju je iznet podatak iz sveže analitike naučne platforme Academia.edu: samo nekoliko sati nakon postavljanja nove verzije rada, kovinska školska hronika iz 1939. godine već je čitana u dalekom Erbilu u Iraku.
Ovim projektom Kovin je postavio visok standard u oblasti digitalne didaktike i lokalne arhivistike, pokazujući kako se sačuvana prošlost, umesto u zatvorenim fiokama, može otvoriti kao digitalni prozor kroz koji danas gleda čitav svet.
Deo iz projekta možete videti i na linku https://tinyurl.com/mupbajkn
Novo lice ogranka u Gaju
Ogranak biblioteke u Gaju dobio je lepši, funkcionalniji i prijatniji kutak za naše čitaoce. Prostor biblioteke dodatno je oplemenjen novim i modernijim nameštajem.
U okviru uređenja izrađene su dve nove police za knjige, a nabavljeno je i osam stolica i dva stola. U narednom periodu planirana je i kupovina još jednog stola i četiri stolice, kako bi biblioteka svojim korisnicima pružila još bolje uslove za rad i druženje. Poseban značaj ovakvih uređenja ogleda se u tome što biblioteke u selima ostaju važna mesta okupljanja, učenja i negovanja ljubavi prema knjizi. Podsetimo, prošle godine kompletno je uređena i druga prostorija u ogranku „Bogdan Petrović“ u Deliblatu koja je namenjena za realizaciju dečjih radionica, dok je u planu i renoviranje prve prostorije. Sva finansijska sredstva za uređenje bibliotečkih ogranaka obezbeđena su iz budžeta Opštine Kovin.
Vožd Karađorđe, General Draža i Tito u više izdanja
Novice Stevanovića, pukovnik Vojske Srbije u penziji, vojni novinar i istoričar posvećen istraživanju istine o burnim poglavljima istorije Balkana predstavio je 21. maja u Biblioteci svoje delo „Veština ratovanja vožda Karađorđa“.
Novica Stevanović, rođen 1954. u selu Smiljević, kod Vranja, osnovnu školu pohađao u rodnom mestu, Vlasu i u Kovinu, a srednju završio u Pančevu. Vojnu akademiju Kopnene vojske u Beogradu završio je 1977, a Generalštabnu 1994. godine. Službovao je u Zenici i Sarajevu na komandirskim dužnostima, zatim u Kninu, Užicu i Podgorici na dužnostima pomoćnika komandanta korpusa i u armiji, i u Beogradu na novinarskim i uredničkim dužnostima u vojnom izdavaštvu. Novinarstvom se profesionalno počeo baviti od 1986. godine kada je postao novinar vojnog lista Narodna armija. Bio je zatim urednik u listu Vojska i u Redakciji Vojna knjiga Novinsko-izdavačke ustanove Vojska i glavni i odgovorni urednik, a pisao je i za brojne vojnostručne časopise. Ubrzo objavljuje i knjigu iz oblasti istorije ratne veštine – Raška lukovišta srpske ustaničke vojske (1804–1815) i, povodom 200. godišnjice od Prvog srpskog ustanka 1804. godine – Veština ratovanja Vožda Karađorđa, u izdanju Novinsko-izdavačkog centra Vojska i Vožd Karađorđe u Drugom srpskom ustanku u izdanju Hrišćanska misao. Objavio je knjigu Poslednji srpski đeneral, za koju mu je sledeće godine Ministarstvo za dijasporu dodelilo priznanje Nagradu „Dragiša Kašiković”, zatim 2010. godine objavljuje i drugu knjigu Ravnogorska prva pobeda i 2014. godine Saveznički odstrel đenerala, koju smatra svojim životnim delom iz oblasti istorije ratne veštine u Drugom svetskom ratu 20. veka
Član je Državne komisije za otkrivanje činjenica o izvršenju smrtne kazne nad đeneralom Dragoljubom Dražom Mihailovićem postao je od aprila 2009. godine.
Iako je u prvom delu večeri puna pažnja bila psovećena Voždu Karađorđu, otkrivanje istine o odstrelu i ulozi generala Draže Mihajlovića u II Svezskom ratu, zatim istine o tome ko je bio i koliko je bilo Josipa Broza, odvukle su pažnju publike i učinile da se veče neobično produži i posle zvaničnog kraja. Mitovi i istine nisu razotkrivene, ali Stevanović smatra da jedine prave istine leže u dokumentima do kojih on dolazi i koje istražuje.
Pripremile Kovinske info
