Poslednji slučaj kada se zapalila deponija u Kovinu izazvao je veoma burnu reakciju i samih građana jer taj požar i dalje tinja, dim se širi, okolni meštani trpe strahovite, najblaže rečeno, neprijatnosti. Vladimir Krivošić, inženjer rudarstva i predsednik UO udruženja građana „Contra Margum“ koje ozelenjava grad i okolinu, stanuje na nekoliko stotina metara od deponije. On nas je odveo sa druge strane, kod kanala, da se uverimo da dim i dalje izlazi, a po njegovom svedočenju, kada se zatekao u dvorištu u večernjim satima, potom je u ustima osetio gorak ukus plastike. „Znam šta su otrovi iz dubokih jama, ovo je kancerogeno što mi udišemo!“- rekao nam je Vladimir, dodajući da su mu se i mnoge komšije žalile da su imale isto iskustvo. Prozore ne mogu da otvore uveče, napolju ne može da se sedi, a letnje su vrućine i teško je biti zatvoren.
Kao rekacija na objavljeni snimak razgovora sa Krivošićem u našu je redakciju stigla informacija da su građani samoinicijativno pokrenuli prijavu delegaciji EU u Srbiji, kako bi od njih zatražili pomoć, kada se već ni lokalna vlast niti iko merodavan ne oglašava da ponudi i pokrene bukvalno goruće rešavanje ovog problema. Kako je u jednom momentu Krivošić rekao:“Nema ništa preče od rešavanja ovog problema u ovom trenutku, jer od toga zavisi zdravlje ljudi i dece!“
Na objavljeni apel na našoj FB stranici stižu brojne reakcije, a jedna od njih je i da je besmisleno žaliti se Evorpi.
Milica Damnjanović Zantvort, kao zeleni aktivista i neko kome je to struka, inače naša sugrađanka iz Mramorka već dve godine, objasnila je zašto Evropa:
„Paljenje i rešavanje problema nesanitarnih deponija (kao što je hronični problem sa požarima na deponiji u Kovinu) u kontekstu Evropske unije i njenih fondova zvanično potpada pod Sektor zaštite životne sredine i klimatskih promena, odnosno pod Pregovaračko poglavlje 27 (Životna sredina). Unutar ovog sektora, ovakav ekološki problem se klasifikuje kroz sledeće uže potkategorije i finansijske mehanizme EU:1. Upravljanje otpadom (Waste Management) Evropska unija izričito zabranjuje postojanje otvorenih smetlišta i nesanitarnih deponija na kojima izbijaju požari.Šta se finansira: Izrada tehničke dokumentacije, zatvaranje, sanacija i rekultivacija postojećih divljih i nesanitarnih deponija.Konkretan primer za Kovin: Opština Kovin rešenje vidi u zatvaranju lokalnog smetlišta, izgradnji transfer stanice i preusmeravanju svog otpada na Regionalnu deponiju Pančevo. Upravo ovakve regionalne sisteme i regionalne deponije EU primarno finansira kroz predpristupne IPA fondove kako bi se sprečili lokalni požari i zagađenje.2. Cirkularna ekonomija i Zelena agendaPaljenje deponija oslobađa toksične gasove, gasove staklene bašte i direktno narušava klimatske ciljeve.Šta se finansira: Sistemi za primarnu separaciju otpada na izvoru (u domaćinstvima), reciklažna dvorišta i kompostiranje.Aktuelni EU projekti: Kroz krovne programe kao što je EU za Zelenu agendu u Srbiji, finansiraju se projekti poput Projekta „Bio-otpad – 5 regiona“, vrednog 14,1 milion evra, gde je Pančevački region (kome Kovin gravitira) direktno uključen kako bi se organski otpad preusmerio sa deponija i tako sprečili unutrašnji procesi koji vode do samozapaljivanja.3. Civilno društvo i ekološki aktivizam (Podizanje svesti)Kada građani ili lokalna udruženja žele da ukažu na problem paljenja deponija, vrše monitoring kvaliteta vazduha ili vrše pritisak na institucije, oni to finansiraju iz drugog ugla.Sektor: Podrška civilnom društvu (Civil Society Facility – CSF).Šta se finansira: Mali grantovi za lokalne NVO (poput ekoloških udruženja u Kovinu) koje se bave „zelenim advokatisanjem“, edukacijom građana i ekološkim patrolama.
Milica daje predloge za fondove kojima se lokalna vlast može obraćati za pomoć u rešavanju nesanitarne deponije. Kupovina kamiona smećara, pa i još jednog i dalje samo odlaže rešenje, jer regionalna deponija u Pančevu ne funkcjoniše kao takva. I brže skupljanje smeća samo je i dalje odlaganje rešenja. Pre nekoliko godina inciijative građana bile su veoma žive kada su gorele deponije u Deliblatu i Bavaništu uz ovu kovinsku. Posle kovinske zapalilo se smetlište u Gaju. Bacanje smeća na kontrolisane i divlje lokacije ne sprečavaju čak ni kamere za video nadzor, tako da se ovom problemu zaista mora pristupiti ozbiljnije.
Naš sagovornik kraj deponije Vladimir Krivošić, predložio je da se uzme zemlja ilovača sa nekadašnjeg ciglaninog iskopa, te da se uz tešku mehanizaciju nasipa odlagalište u Kovinu kako bi se, za početak, prekinuo dotok kiseonika u dubine iz kojih vatra i dalje tinja. Detaljnije u snimku na youtube kanalu.
Kako je Krivošić pomenuo, ako su i ta nezvanična merenja iz ulice Vuka Karadžića pokazala da su koncentracije gasova pet puta veće od dozvoljnih, koliko je onda pored same deponije gde žive tolike porodice sa decom? I ne samo u Kovinu. U svim naseljenim mestima opštine. Bez obzira na redovne sanacije, otvorena smetlišta uvek su podložna zapaljenju, a to onda direktno vodi ka udisanje otrovnih materija. Trebalo bi da se bar oko ovoga svi slažemo,
Kovinske info
