Naslovna: Jovica Potežica FB
Čibuk 2 zvanično je pušten u rad. Drugi vetropark na području Kovina ima 154 megavata instalisane snage, a zajedno sa Čibukom 1 banatski kompleks sada raspolaže sa 312 MW. Priča o njemu, međutim, počela je mnogo pre nego što su se prve turbine pojavile na horizontu – još 2008. godine.
Banatski vetar sada ima još jednu brojku.
154 megavata.
Toliko iznosi instalisana snaga novog vetroparka Čibuk 2, koji su 14. septembra 2026. godine zvanično pustile u rad kompanije Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i finska Taaleri Energia. Sa postojećim Čibukom 1, ukupna snaga kompleksa dostigla je 312 MW, dovoljno, prema podacima sa otvaranja, za snabdevanje oko 178.800 domaćinstava.
Čibuk 2 nalazi se na teritoriji opštine Kovin, između Bavaništa i Mramorka, jugoistočno od prvog Čibuka. Lokalitet obuhvata oko 4.750 hektara poljoprivrednog zemljišta, ali investitor navodi da se posle izgradnje više od 99 odsto te površine i dalje obrađuje.
Druga faza Čibuka ima 22 Nordex turbine, svaku snage 7 MW. Procena je da će proizvoditi oko 330 GWh električne energije godišnje i smanjivati emisiju ugljen-dioksida za približno 311.200 tona godišnje u poređenju sa proizvodnjom iz termoelektrana na ugalj.
212 miliona evra za drugi Čibuk
Ukupna vrednost projekta procenjena je na oko 212 miliona evra, a 144 miliona evra obezbeđeno je kroz kreditno finansiranje banaka UniCredit i Erste. Samo Erste Banka Srbija učestvovala je sa nešto više od 47 miliona evra.
Vlasnici projekta su Masdar i Taaleri SolarWind III Fund, odnosno finska Taaleri Energia, koji su projekat razvijali preko zajedničkog razvojnog preduzeća Masdar Taaleri Generation, u partnerstvu sa domaćim developerom New Energy Solutions.
Čibuk 2 je počeo da se gradi tokom 2024. godine. Prvi plan bio je da puni rad dostigne u prvom kvartalu 2026. godine. Pre toga, tokom 2025., vetropark je ušao u probni rad i počeo da proizvodi prve kilovate.
Priča počinje 2008.
Prva merenja snage vetra na lokaciji počela su 2008. godine. Tada je ispitivano da li banatska ravnica ima dovoljno snažan i stabilan vetar da bi njegova proizvodnja mogla biti komercijalno isplativa. Iste godine potpisan je i ugovor o saradnji sa Opštinom Kovin.
Godinu dana kasnije u projekat se uključuje Continental Wind Partners – CWP, kompanija koja je u Srbiji razvijala projekat velikog vetroparka. Tada je Čibuk zamišljan mnogo šire nego što danas izgleda: govorilo se o vetroparku od čak 300 MW, uz investiciju procenjenu na oko 450 miliona evra.
Tako je ono što danas vidimo kao dva vetroparka zapravo počelo kao mnogo veća, dugoročna ideja.
Čibuk 1 – prvi veliki korak
Prvi deo projekta dobio je oblik koji danas poznajemo kao Čibuk 1.
Izgrađeno je 57 vetroturbina, ukupne snage oko 158 MW. Investicija je bila vredna oko 300 miliona evra, a projekat su podržale Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i Evropska banka za obnovu i razvoj. Čibuk 1 počeo je komercijalno da radi 2019. godine.
Time je Srbija dobila jedan od svojih prvih velikih vetroparkova, a Kovin je postao jedna od tačaka na kojoj se moglo videti kako izgleda prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.
Zašto je energija vetra važna?
Prednost je jednostavna: vetar se ne troši.
Za razliku od uglja, ne mora da se iskopa, preveze i sagori. Pri proizvodnji električne energije vetroturbine ne emituju ugljen-dioksid kao termoelektrane na ugalj. Ne stvaraju pepeo i ne zahtevaju svakodnevni dovoz goriva.
Za Srbiju je to posebno važno jer je njen elektroenergetski sistem decenijama zavisio od uglja.
Čibuk 2 će, prema proceni investitora, godišnje proizvoditi oko 330 GWh, uz smanjenje emisija CO₂ od više od 311.000 tona. Uz to, prema podacima objavljenim prilikom puštanja u rad, očekuje se smanjenje emisija sumpor-dioksida, azotnih oksida i finih čestica.
To jeste ozbiljna prednost.
Ali vetar nije besplatan ručak.
Kada vetar postane problem
Prvi problem je što vetar ne duva kada nama nužno treba struja.
Kada nema dovoljno vetra, nema ni pune proizvodnje. Kada duva snažno, proizvodnja može naglo da poraste. Zato veliki udeo vetra zahteva snažnu prenosnu mrežu, balansiranje sistema i druge izvore energije koji mogu da nadomeste proizvodnju kada vetra nema.
Drugi problem je prostor.
Čibuk 2 se prostire na oko 4.750 hektara intenzivno obrađivanog zemljišta. Istina je da turbine i prateća infrastruktura zauzimaju samo mali deo ukupne površine i da se većina njiva i dalje koristi. Ali hiljade hektara ulaze u prostorni i infrastrukturni obuhvat energetskog projekta.
Treće pitanje su priroda i biodiverzitet – pre svega ptice i slepi miševi. Velike turbine menjaju pejzaž i mogu predstavljati rizik za pojedine vrste, zbog čega procene uticaja na životnu sredinu i monitoring moraju da budu stvarni, a ne samo formalni.
A četvrto pitanje je možda najvažnije za lokalnu zajednicu:
koliko od ogromnog novca koji se obrće oko vetroparka zaista ostaje Kovinu?
Od 2 odsto dobiti do 312 MW
Još 2014. godine predstavnici CWP-a podsećali su na ugovor sa Opštinom Kovin iz 2008. kojim je bilo predviđeno da 2 odsto godišnjeg neto profita buduće elektrane ide u budžet opštine. Tada se govorilo i o zapošljavanju lokalnog stanovništva i ulaganjima u infrastrukturu.
Za Čibuk 1 je poznato da kovinska opštien dobija 2 odsto od profita, a u 2025. godini zbog preračunato poreza na imovinu, Čibuk 1 je omogućio i oko 500 miliona dinara od kojih su urađena ili započeta neka investiranja i sanacije koje su na to čekale godinama.
To je važan podatak, ali danas, kada su na kovinskim njivama 312 megavata, pitanje više nije samo koliko energije proizvode turbine.
Pitanje je i: koliko novca proizvode, koliko odlazi vlasnicima i finansijerima, koliko državi, koliko lokalnoj samoupravi i koliko stvarno ostaje ljudima koji žive pored njih?
Jer, banatski vetar jeste javni prirodni resurs
Njime upravljaju privatne kompanije, električna energija ulazi u nacionalni sistem, a veliki deo projekta finansiran je komercijalnim kreditima. Za Čibuk 2, pritom, značajan deo proizvodnje obezbeđen je kroz evro-denominovani, inflaciono indeksirani ugovor o razlici (CfD) sa EPS-om, državnom elektroprivredom.
Zato je priča o Čibuku mnogo veća od priče o vetrenjačama.
Od vetra do energije – i od energije do novca
Od prvih merenja vetra 2008. godine do današnjih 312 MW prošlo je 18 godina. Za to vreme banatska ravnica promenila je izgled. Na mestu gde su nekada bili samo njive, putevi i horizont, sada stoje desetine ogromnih turbina. Čibuk 1 bio je početak. Čibuk 2 je nastavak.
Zajedno predstavljaju jednu od najvećih koncentracija energije vetra u Srbiji i važan korak u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Država najavljuje da do 2030. želi oko 3,5 GW iz vetra i sunca, što znači da će ovakvih projekata biti još.
Zato će pitanje Čibuka uskoro biti pitanje cele Srbije: kako ukrotiti vetar, a da zajedno sa njim ne ukrotimo i javni interes?
Jer vetar pripada prirodi. Struja pripada energetskom sistemu. Ali novac koji nastaje između jednog i drugog – mora biti dovoljno vidljiv javnosti.
Ne zaboravimo i kineski projekat Vetrozelena tik uz ovaj vetropark!
I na kraju: stručnjaci koji dobro poznaju sistem elektroprivrede u Srbiji tvrde da: nama nije problem proizvodnja, nama je problem distribucija i distributivna mreža u koju se godinama ne ulaže.
Kovinske info
