Stari Kovin, Ponjavica sa koje se vidi Paulov mlin, foto Boža Petrović
03.04.2024. – Paulovi iz Kovina bili su imućna kuća, građanska, imali su mlin, imali su svoje radnike, imali su mnogo hektara zemlje, salaš, automobile, kamione. Iako je deda Eugen Paul bio poručnik u vojsci Kraljevine Srbije, Drugi veliki rat ga je zatekao kao banatskog Nemca. Trebalo je da to bude podraumevan razlog da on sarađuje sa nemačkom okupacijom. Ali, Eugen Paul i njegov brat bili su, pre svega ljudi! „Šindler iz Banata“ pisali su mediji o priči po kojoj je on ostao poznat među sugrađanima i priči koja je i njemu i njegovima spasila glavu.
Naime, Eugen je od streljanja spasio 100 svojih sugrađana Srba, a posle rata je jedan od njih njega prepoznao i spasio ga od oslobodilaca. Naravno, u nacionalizaciji i konfiskaciji, sva im je imovina oduzeta. Pre dvadesetak godina počeo je proces restitucije. Čuveni mlin u Srpskoj ulici još im nije vraćen, po rečima unuka Gabrijela, verovatno će ići kao poseban predmet u namirenje i povraćaj. U njemu je i dalje zem-zadruga Podunavac, ali je Paulovima vraćena zemlja.
Oko pedeset hektara plodne zemlje je oduzeto Paulovima. Nije bio sporan povraćaj u restituciji. Međutim, kako se ne vraćaju parcele koje su im pripadale, već one slobodne koje su u vlasništvu države, to se dobije po nekoliko hektara u raznim katastarskim opštinama na području kovinske opštine. „Nama je među poslednjima vraćeno, verovatno, pa smo dobili nekoliko hektara ovde, nekoliko tamo…“ – kaže Gabrijel. Tako im je vraćeno 2,8 hektara u Deliblatu, pisalo je njive, ali je u stvari na tom mestu, na kraju sela decenijama rasla divlja deponija. Skoro kao u narodnoj priči kada je otac naučio sina kako da nađe dobru i urednu ženu.( Sin je išao i poklanjao šljive za đubre. Koliko đubreta, toliko šljiva. Jedna devojka nije imala odakle da skupi đubre, sve je bilo pometeno i obrisano. Ona je postala žena.) U ovoj priči je sve samo u obrnutom pravcu: uzete su im „šljive“, a vraćeno đubre! Prevoditi to ponovo u obradivo zemljište bilo je potpuno nerealno, kao i zatvaranje sada već javne deponije u Deliblatu u vreme kad se više ne zna kuda sa otpadom. Ovaj u Deliblatu krenuo je da se širi i na susedne parcele.
foto JP Kovinski komunalac
Početkom januara ove godine opštinsko Veće je donelo odluku da se otkupi zemlja iz privatnog vlasništva, od naslednika pokojnog Eugena Paula, Gabija i Eugena ( Dženija), te da se tih 2,8 hektara prevede u državno zemljište. Predmet direktne nagodbe je ono što je Paulovima vraćeno- đubrište u Deliblatu! Parcela „broj 4814 upisana je u list nepokretnosti 3400 KO koja je prema vrsti zemljišta upisana kao poljoprivredno zemište, a prema kulturi kao njiva 3. klase“ stoji u obaveštenju objavljenom u Službenom listu od 23. januara 2024. godine. U njemu se dalje kaže da je pomenuta parcela prostornim planom opštine Kovin označena kao divlja deponija. Pošto je sada rešeno vlasničko pitanje, ima mesta da se gradi deponija, da se naslutiti iz službene informacije.
A Paulovi? Posle rata prihvatili su sudbinu kao Nemci koji su ostali na svome. Preveli su se u Mađare, zahvaljujući babi koja je to bila poreklom, nastavili su da žive pored svoje imovine, bez da njome raspolažu, u ulici koja se zvala Srpska, zvanično, pa postala zvanično ulica Vuka Karadžića. Čekaju da vide šta će biti s mlinom. Deda Eugen i otac Aleksandar nisu više među živima. Unuci su mirno prihvatili ono što im je država vratila. Gledaju da iz toga bar obezbede svoje potomke, a šta će biti s mlinom na čije je ime spašeno 100 ljudi od streljanja, videćemo.
List „Moj Kovin“ pokretao je inicijativu da deda Eugen Paul dobije bar jednu ulicu u Kovinu, no umesto toga, naslednici su dobili đubrište!
Kako god da je priča završena, nekako nije bilo ljudsk, naslednicima dati đubrište, a on, Eugen položio je svoju glavu za komšije i sugrađane. Da li će mu se Kovin jednom odužiti čisto onako iz zahvalnosti?
V.Ž.
