Bavanište: Propao prvi pokušaj da se proda bavaništanska šuma. Može li se šuma izvući iz stečajne mase?

09.07.2024. – Za kupovinu 40 hektara bavaništanske šume u postupku licitacije po stečaju preduzeća „Lune Milovanović“, nije bilo zainteresovanih. Ovako je izvestila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, 09. jula, kada je prva licitacija trebalo da se održi, a početni depozit za učešće bio je 500 hiljada dinara. Iako se govorilo da ima zainteresovanih, da su već neki pre dve godine ulazili i sekli, ovoga puta niko nije pokazao interesovanje.

Jovan Jovanov

Prema onome što smo od ljudi iz Bavaništa saznali pre dva dana na ulazu u šumu, gde su se okupili da zaštite svoje prirodno bogatsvo, iz dokumentacije koju smo videli i onoga što se ne čini od strane nadležnih institucija, zaključujemo da za ovakav ishod prve licitacije mogu da budu dva razloga: 1.) niko se ne usuđuje da uđe u kupovinu koja nije do kraja jasna, jer je sporno vlasništvo, a 2.) moguće da je neka taktička stvar da dve licitacije propadnu pa da se ide na treću, na nagodbu, kako bi se šuma dobila budzašto.

Kako god, ovo su samo spekulacije, no aktivisti koji su namerili da sačuvaju šumu u nedelju, na Ivandan, poslali su jasnu poruku da koliko god izgledalo nemoguće, neće odustati od odbrane šume, jer, kako su nam rekli, imaju brojne dokaze da je svaka prodaja nelegalna, da Ustav ne poznaje društveno vlasništvo, a da se šuma vodi kao društvena svojina, te da ne može biti predmet otuđenja. Za sada, dobili su, sasvim sigurno, još vremena da nastave sa prikupljanjem dokaza kojima će se sprečiti prodaja, a i za očekivanu pomoć od institucija kojima bi trebalo da proradi svest o strateškoj i egzistencijalnoj važnosti šuma.

Marija Ćirikovački

Na licu mesta u bavaništanskoj šumi okupili su se 07. jula meštani i članovi poljoprivrednog udruženja „Složni Pidikanci“ izašašavši sa poljoprivrednom mehanizacijom. Predsednik udruženja Jovan Jovanov nam je rekao da su ljudi došli da pokažu da neko brine o ovoj šumi.

Šuma kao takva ne može da ide na prodaju dok se ne utvrdi vlasništvo. Skupili smo svu dokumentaciju i obavestili stečajnog upravnika, čekamo da se preduzmu neke aktivnosti i zaustavi licitacija. Obratili smo se i pravobranitelju u Zrenjaninu, videćemo šta će uraditi. Moram da kažem da do sadalokal nije pokazao interesovanje, a ovo je i njihov problem. Nadamo se da će se sada nešto promeniti sa novim ljudima.

Mi se iskreno nadamo da je put za rešenje problema ministarstvo, jer sve smo drugo pokušali, rekla je Marija Ćirikovački na opasku da je nedavno ministarka Begović naglasila da se šume moraju sačuvati. Marija kao inženjer hortikulture šumu posmatra i sa stručnog aspekta.

Pretprošle godine posečeno je oko dva hektara mahom hrasta lužnjaka, 365 stabala, a da se ne zna ni ko je ni po čijem odobrenju posekao. Ovaj hrast je izuzetno skup u drvnoj industriji i industriji nameštaja. S druge strane to su stabla stara po stotinu i dvestotine godina, trebalo bi ih staviti pod zaštitu, a ne dozvoliti da se samo poseku bez kontrole. Mi nismo sedeli skrštenih ruku, nažalost nailazili smo na zatvorena vrata. Obraćali smo se nadležnima, činili sve, ali između ostalog, fale i ključni papiri iz zvanične sudske dokumentacije. To je jasno. Nestali su.

Pravo bogatstvo, hrast lužnjak

Marija nam je ukazala na izuzetno retku vrstu drveta- koprivić, koji raste samo u Bavaništu i na nekim mestima u Deliblatskoj peščari. Nekontrolisanom sečom ove šume poremetio bi se potpuno biodiverzitet, ugrozila bi se izvorišta vode, odbrana od košave, a tu su i vojne baze koje se vode kao strateška mesta za odbranu celog južnog Banata. No, kao i u većini slučajeva kada su se zabrinuti Bavaništanci organizovali i počeli da traže zaštitu šume, i u slučaju vojnih objekata saznali su da bi se u slučaju prodaje šume vojni objekti izmestili.

Mnogo je tih nelogičnosti, nedorečenosti, suprotnosti koje ljude okupljene oko jednog cilja, da se sačuva šuma od prodaje, tera da veruju da neko ima lični interes i da je on iznad opšteg i bezbednosnog interesa meštana Bavaništa.

Složni Pidikanci u odbrani šume

Od 2018. do danas Srbija je izgubila 48 odsto svojih šuma, sve je sečeno bez pošumljavanja. Mi ne verujemo da će se šuma prodati, a da je novi vlasnik ne poseče, kaže Marija, ozbiljno zabrinuta kao i svi njeni meštani za ono što se može dogoditi u slučaju da se šuma nezakonito proda i poseče.

Kako smo nezvanično saznali, ova grupa koja se zalaže da sačuva opšte dobro, prikupila je nove informacije i dokumentaciju i tražiće da se šuma izvuče iz stečajne mase.

Naime, u postupku stečaja preduzeća Lune Milovanović, u stečajnu masu ušla je sva popisana imovina ovog poljoprivrednog dobra. Kako je šumski kompleks od prava korišćenja došao u poziciju imovine za namirenje dužnika, to još nije utvrđeno jer upravo ta dokumentacija nedostaje u zvaničnim spisima. Ono što je dokumentovano je da je to i dalje društvena svojina, koja po važećim pravnim aktima ne postoji i ne može biti predmet ni kupovine ni prodaje.

V.Ž.

Podeli vest:
0 0 votes
Oceni
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
View all comments