Ona živi u najsrećnijoj zemlji na svetu, po mnogim pokazateljima. Ako nije najsrećnija, onda sigurno ima najbolji obrazovni sistem, to je evidentno. Emilija Ussi-Simola ima 18 godina i sada je završni razred gimnazije u Helsinkiju u Finskoj, posle čega planira da studira žurnalistiku. Od prvog je razreda član školske novinarske sekcije. Sa još dvadesetak učenika i svojim profesorom finskog pravi novine O`Times koje izlaze četiri puta godišnje.
Emilija je išla na časove srpskog jezika koje organizuje finska vlada svima koji kod kuće govore i druge jezike. Išla je kratko i na časove glume kod Svetlane Bojković dok je glumica sa suprugom ambasadorom boravila u ovoj divnoj zemlji.
Emilija se razvija u samosvenog mladog čoveka kojoj sistem dozvoljova da se slobodno izrazi, da pokaže svoje stavove i da se zbog toga ne plaši loših ocena ili sankcija. Kako nam je rekla, piše za školske novine o čemu god želi, kao i svi njeni drugari. Otvoreno i slobodno. U jednom od svojih tekstova pisala je o situaciji u Srbiji posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Zamolili smo je da nam prevede i pošalje taj tekst, kojim je svojim prijateljima u Finskoj predstavila vršnjake u Srbiji koji se bore za odgvoornost, protiv korupcije i nepravilnosti.
Tekst je objavljen pre više meseci, neke su stvari krenule u drugom pravcu, ali je suština u činjenici da i daleko od zemlje porekla naša deca prate ono što se ovde događa. Jer, kako Emilija kaže, ona voli da dođe u Kovin, gde je sve drugačije, toplije i mirnije. Emilija je ćerka naše sugrađanke Danijele Ussi-Simola koja je pre godinu dana Kovincima predstavila obrazovni sistem u Finskoj.
PROTESTI KAO OGLEDALO POLITIČKE KRIZE
ŠTA SE DEŠAVA U SRBIJI?
Proslog Novembra na novosadskoj zeleznickoj stanici je stradalo sesnaestoro ljudi kada je pala nadstresnica koja je nedavno pre toga rekonstruisana. Mnogi za tragediju krive drzavnu vlast: izgradnja i nadzor rekonstrukcije nisu kontrolisani od strane nadleznih.
Nakon nesreće, vlada Srbije je prikazala nepotpunu dokumentaciju pokušavajuci da minimalizuje svoju odgovornost.
Tragedija u Novom Sadu je bila, takoreći, poslednja kap, koja je izazvala nezadovoljstvo gradjana zbog korumpirane vlasti, nedostatka demokratije kao i zbog toga sto javni sektor ulaže novac u svoj dzep, a ne u dobrobit građana.
U martu je više od 300.000 ljudi prisustvovalo protestu u glavnom gradu Srbije Beogradu. O čemu se radi i šta je doprinelo ovakvoj reakciji građana?
Korupcija je kažnjivo delo zloupotrebe dužnosti. Zloupotreba može biti jednostavno nemoralni akt, kao potplaćivanje ili nelegalno delovanje.
Na ovogodišnjoj listi koruptivnih zemalja (globalis.fi) Srbija se nalazi na 35. mestu. Finska je na drugom mestu, odmah iza Danske, sa najmanjim procentom korupcije. Razlika je očigledna, ali kako objasniti ovaj fenomen?
Stručnjak za Zapadni Balkan Jelena Simic je 16.3.2025 u razgovoru za Yle (finska radiotelevizija, prim. prev.) objasnila zašto je ova tragedija postala velika stvar: ona simboliše koruptivnu vladu predsedenika Aleksandra Vučića.
Ona je objasnila razlog protesta: ”Protesti nisu zvanično politički, jer nisu usmereni protiv političkih partija niti same vlade. Ali iako ta vlada predstavlja korupciju, to protestante ne interesuje, niti da li je (predsednik) Vučić vodja. Oni samo žele demokratske i nezavisne pravne sluzbe, kojih trenutno nema.
Proteste su pokrenuli studenti, koji ne zele mešanje sa političkim partijama. Opozicija hoće da podrži proteste, jer da bi došlo do državnih promena, potrebno je i da opozicija svojim delovanjem pokrene iste.
Novosadska tragedija je poslednja kap
Šta će se dalje dešavati? Protestanti i politička opozicija Srbije žele privremenu vladu, koja bi organizovala nove i fer izbrore.
Nakon smene diktatora Slobodana Miloševića 2000. godine, Srbija je zakoračila u demokratiju. Ova epoha se međutim zavrčila 2012. godine kada je Vučić dobio na izborima (punopravnom većinom) i uspostavio svoju diktaturu.
Slobodni mediji su danas u užasnoj situaciji.
Nakon dolaska Vučića na vlast, svi naredni izbori bili su korumpirani: glasovi su, na primer, sakupljani iz inostranstva, sa nepoznatih adresa, čak i od preminulih osoba.
Danas se slobodni mediji nalaze u strašnoj situaciji. Opozicione partije ne mogu da spreče vladine odredbe. Vlada Srbije utiče i na rad državne televizije (RTS), zbog čega mnogi ljudi nemaju pristup nepristrasnim informacijama.
Studenti žele da informišu sve one gradjane koji nemaju pristup državnim vestima zbog cenzure medija. Takvi ljudi žive. na primer, u zabačenim i siromašnim mestima. Grupe studenata prepesače stotine kilometara da bi došli i upoznali te ljude.
Iako su načini borbe protiv rada vlasti ograničeni, glas naroda se sada vec naveliko čuje. Umesto ostavke vlade, studenti traze sistematske promene, koje podrazumevaju potpunu demokratiju i transparentnost pri donošenju odluka.
