Predstava „Čekajući Godoa“, Narodnog pozorišta „Sterija“ iz Vršca, biće odigrana u sali pozorišta Centra za kulturu Kovin u četvrtak, 09. oktobra, sa početkom u 20:00 časova.
Čuveno delo Semjuela Beketa adaptirao je i režirao Kovinac Jovan Grujić, apored njega u ovom komadu jednu od glavnih uloga tumači takože naš Kovinac Marko Nikolić. Pored Marka Nikolića u ovom komadu još igraju: Fuad Tabučić, Srđan Radivojević, Darie Doklean i glumci Dečje i omladinske scene Narodnog pozorišta „Sterija“ Vojin Milanović, Vanja Đorđević i Matija Đorđević.
Reč reditelja predstave „Čekajući Godoa“
„Didi, mi uvek nađemo nešto što nam stvara utisak da postojimo“ izgovara jedan od likova u čuvenom tekstu „Čekajući Godoa“ Samjuela Beketa. Ovaj komad predstavlja prekretnicu u svetskoj dramaturgiji, a možda čak i krunu jednog perioda koji je, verovatno, započeo sa Alfredom Žarijem i njegovim „Kraljem Ibijem“. Ceo taj period koji je trajao šezdesetak godina obeležen je velikim previranjima u svetu, dogodio se I i II svetski rat i mnoštvo, manjih ili većih, građanskih ratova; iznedren je fašizam, prekrajale su se granice, stradali su čitavi narodi, menjala se društvena uređenja, smenjivali vladari, stvorena je gvozdena zavesa, itd. Možete li zamisliti osećanja i misli ljudi koji su živeli u tim turbulentnim vremenima? Verovatno im se činilo da nema kraja nedaćama i da sutra ne postoji. Pretpostavljam da je atmosfera morala odisati apsurdom. Sigurno su morali svakoga dana da traže smisao, da traže način da opstanu u stanju neprekidne neizvesnosti. Verovatno su svakog dana ispočetka morali da iznova osmišljavaju svoj dan. I sebe. Umetnost je oduvek, na neki svoj način, pratila društvene događaje i beležila duh vremena. Ovaj komad je upravo na najbolji način uspeo da uhvati duh tih vremena, ali i da zađe mnogo dublje u područja univerzalnog značenja ljudskog postojanja. Ne znam da li postoji komad koji na tačniji način govori o ljudskoj prirodi i odnosima. U isto vreme on je veoma jasan, ali i neuhvatljiv, baš kakva je i ljudska priroda. Uopšte, teško je i pisati o njemu, a da se ne zapletete u mnoštvo digresija i asocijacija. „Didi, mi uvek nađemo nešto što nam stvara utisak da postojimo“ izgovara jedan od likova ovog komada. U prvom trenutku se zapitate šta ovaj čovek govori, pomislite da je ovo potpuno besmisleno, ali kada se udubite i shvatite zašto on to izgovara suočićete se sa neminovnom tragikomičnošću života. Možda vam sad ovo zvuči previše ozbiljno, ali nije, jer tragedija se može sastojati iz mnoštva malih komedija. I zato, mi smo odlučili da ćemo se smejati svemu, jer smeh leči, jer smeh pomogne da shvatimo, jer znači da smo prevazišli, da smo odrasli, da smo nešto naučili. Ostaje pitanje da li smo sve naučili. Odgovor potražite sami, osvrnite se oko sebe, pročitajte vesti, pogledajte se u ogledalu, razmislite, a na kraju, odgovorite na pitanje da li je svet bolje mesto nego svet Didija i Gogoa dok čekaju Godoa?
Jovan Grujić, pozorišni reditelj, rođen u Pančevu 1972. Pozorišnu režiju završio je na BK Akademiji u klasi profesora Nikite Milivojevića. Bavi se pozorišnom režijom i pedagoškim radom. Režirao je predstave u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Lazarevcu i Vršcu, ostvarivši zapažene rezultate. Učestvovao je na sledećim festivalima: Sterijino pozorje, Vršačka pozorišna jesen, Joakim Interfest, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Zvezdarište, Kotorski festival za decu i Tiba festival. U velikom nizu svojih rediteljskih ostvarenja kao najznačajnije izdvaja predstave „Ivona kneginja Burgundska“ (BitefTeatar), „Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi“ (Bitef teatar – Pozorište mladih Novi Sad – KC Inđija), „Tom Sojer i đavolja posla“ (Pozorište „Boško Buha“ Beograd) i „Živi su, nije smešno“ (Puls teatar Lazarevac – Regionalno pozorište Novi Pazar). Pedagoškim radom bavi se od završetka Akademije. Bio je asistent na katedri pozorišne režije i glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Vodio je pozorišne radionice u Inđiji, Svilajncu i Kovinu koje su rezultirale zapaženim predstavama, a više polaznika njegovih grupa bavljenje pozorištem nastavili su u profesionalnim okvirima.
Cena ulaznice je 500,00 dinara
