Da krovovi ne polete! Graditeljsko umeće na starim vojvođanskim kućama

I fizika i tehnika i arhitektura: kako to objašnjava profesor emeritus Dejan Kreculj, pedagoški savetnik kovinske Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj”

16. 05. 2024. – Nezapamćene vremenske nepogode ovih dana, sa veoma jakim udarima vetra orkanske jačine koji su pričinili ogromnu materijalnu štetu, bili su razlog više da se obrati pažnja na način gradnje koji mora biti zasnovan na poštovanju zakona fizike. Najjednostavnije i učenicima razumljivo je kada se to pokaže na klasičnoj vojvođanskoj arhitekturi, kroz analizu primera građevina, pa se tu nađe kao neophodan i pojam pritiska, podpritiska, dinamika fluida. Evokako sam ja to uradio, verujem da će i vama biti zanimljivo.

Najveći deo Vojvodine, posebno jug Banata u donjem Podunavlju izložen je čestim i veoma jakim vetrovima, najviše košavi. Po intenzitetu uobičajeno prednjači Vršac i okolina. To je prilika da se sagleda kako je kroz generacije graditelja njihovo iskustvo preraslo u karakteristiku graditeljstva.

S obzirom na malu nadmorsku visinu od nekoliko desetina metara nad morem, ovde su dominantno zastupljeni dvovodni krovovi, ali ima i drugih oblika. Ugao je relativno mali, za razliku od planinskih
građevina gde preovlađuje četvorovodni i to sa velikim uglom, kako bi odoleli obimnim snežnim
padavinama.

Bilo da je urbana ili ruralna gradnja, pa čak i kod sakralnih objekata opet imamo dvovodni krov, kod
jednobrodnih verskih građevina.

Istorijski gledano, krovni pokrivač bio je u davna vremena biljnog porekla, trščani, da bi se u banatskoj
ravnici pogodna zemlja koristila za izradu crepa, koji je svuda postao standard gradnje.

Vetrovitost lokacije je neminovnost i moralo se prilagođavati. Na otvorenim prostorima nekada je
odlukom austrougarskih vlasti bila obaveza da se uz puteve održavaju vetrozaštitni pojasevi, u polju
drvoredi koji su pomagali da se zaštite usevi. Većina ih je posečena, a zemljište pretvoreno u poljoprivredno, zbog stalne želje za što većim posedima, koji su zapravo državni, uzurpirani.

Šta je sa građevinskim objektima? Posmatrajmo jedan dvovodni krov, kao ovaj na slici. Pretpostavimo da
vetar duva iz smera zelene i žute strelice. Vetar koji napada desnu krovnu površinu, žuta strelica, svu
svoju moć utrošiće na pritisak crepa i konstrukcije da bi potom bio usmeren nagore. Zelena strelica
pokazuje vetar koji prelazi preko slemena kuće i tu se pojavljuje nad levom krovnom površinom
podpritisak koji se ogleda u težnji da povuče crep u smeru crvene strelice. I zaista, to se i događa, podižu
se krovovi, čini materijalna šteta, ali samo pod uslovom da je tavanski prostor zatvoren, da nema veze sa
okolinom.

U davna vremena graditelji su ovaj problem uočili i rešili tako što je na svakom kalkanskom zidu
ostavljano obično po dva „prozora“. To je sasvim dovoljno da se i u toku nevremena pritisak vazduha
ispod krovnog pokrivača izjednači sa trenutnim napolju i da se spreči podizanje polovine krova. Ovi
otvori ušli su u tradiciju i obično je između njih bilo ispisano ime, najčešće inicijali, vlasnika i godina kada
je građeno. Kako nije bilo električne struje, otvori su bili i prozorčići kroz koje je dolazilo dnevno svetlo,
ukoliko se nešto radilo na tavanu.

Ako budete u prilici da prolazite ili boravite u nekoj klasičnoj banatskoj kući, pogledajte iznad sebe i
videćete ove otvore. Sada znate i čemu služe. Tako je bilo nekad, a da treba osim estetike pri gradnji,
uvek imati na umu i ćudljivu prirodu i naučne zakone, videli smo i letos kada su leteli krovovi. Zato,
učinimo sve da nam krovovi ne polete.

D. K.

Podeli vest:
5 1 vote
Oceni
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
View all comments