Osim što će biti upamćena kao godina kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, 2003. godina bila je i izborna godina, odnosno održani su vandredni parlamentarni izbori i to u prazničnoj atmosferi 28. decembra, pišu Kovinske novine tih godina, sačuvane kao svedok vremena u biblioteci u digitalnom izdanju. Za naše istraživanje neprocenjivo značajne.
Početkom naredne 2004. godine Skupština opštine Kovin nije izglasala budžet za tekuću godinu. Sa 17 glasova za, 11 uzdržanih i jednim glasom protiv, predsednik Skupštine opštine Kovin Slavko Branković mogao je samo da konstatuje da predlog budžeta za 2004. godinu nije usvojen. Već na narednom skupštinskom zasedanju, bez veće rasprave je usvojen predlog budžeta za 2004. godinu i to tako što je od 9 socijalista koji su na prethodnoj sednici bili uzdržani njih četvoro je dalo svoj glas budžetu. U ovom primeru možemo videti da pre 22 godine u lokalnom parlamentu nije vladalo jednoumlje, što današnji naprednjaci nazivaju jedinstvom, već je četiri odbornika iz redova socijalista glasalo po svojoj savesti, drugačije od svojih stranačkih kolega. Previranja su se nastavila, a u međuvremenu je po drugi put direktor JP „Kovinski komunalac“ Stevan Bančov priveden i nakon saslušanja pred istražnim sudijom pušten na slobodu. Tako su na 37. sednici odbornici Dragan Tucakov, Vladan Živković i Viorel Albu konstatovali da sa dnevnog reda treba povući tačku o poslovanju Komunalca jer nema ko da obrazloži izveštaj o poslovanju, a dodali su i to da je ovo samo jedno šikaniranje direktora i člana jedne partije pre izbora. Ipak, socijalista Milenko Grujičić bio je za raspravu, iako nikoga nema da obrazloži poslovanje, kako je rekao zbog toga što postoji najava enormnog poskupljenja komunalnih usluga. Dve decenije kasnije u jednom drugom odnosu snaga, kao zamenik predsednice Skupštine Grujičić je rekao da direktori treba da nađu vremena da budu na sednici kada se raspravlja o njihovom poslovanju.
Kako rasprava o poslovanju Komunalca nije skinuta sa dnevnog reda veliki broj odbornika napustio je salu što je dovelo do toga da nema kvoruma za nastavak rada Skupštine opštine Kovin. Te 2004. godine i najvažnije operativno skupštinsko telo Izvršni odbor Skupštine opštine Kovin ostalo je bez svog prvog čoveka Dragomira Adamova. Naime, Adamov je podne ostavku nako što njegov predlog za „preispitivanje eventualne odgovornosti direktora Geoplana ( Mihajla Jokića) za finansijsku situaciju u ovom preduzeću“ nije usvojen. Adamov je ovaj potez obrazložio moralnim razlozima jer „glasanje je pokazalo da više nismo tim“ i da njegov dalji ostanak na toj funkciji više nema smisla. Ova ostavka desila se svega nekoliko meseci pred redovne lokalne izbore što je dovelo do previranja unutar DOS-a. Pre Adamova ostavke su podneli i predsednik opštine Kovin dr Žarko Rodić kao i sekretar SO Kovin Dragan Kostić. Od promena 2000. godine do 2004. godine niko od javnih funkcionera i vršilaca dužnosti direktora javnih preduzeća i ustanova nije ostao na svojoj funkciji.
Blagoje Bogdanović je na neposrednim izborima dobio najveći broj glasova za predsednika opštine i ponovo zauzeo čelno kormilo u DOS-ovoj vlasti. Kao da Kovin nije hteo da se odrekne socijalista i radikala pa je svojim glasovima to omogućio. Bogdanović je kao tvrdi socijalista bio direktor „Ratarstva“ u Skorenovcu“; direktor fabrike armatura „Zvezda“ Kovin; direktor JP „Kovinski Komunalac i od 2004. do 2006. godine predsednik opštine, potom i zamenik predsednika 2009. godine.
Ovaj period on je, po pisanju Kovinskih novina, okarakterisao kao vreme velikih investicija i značajnih projekata. Njegov najveći projekat bila je Luka na Dunavu sa ruskom firmom „Karavan“, koji nije realizovao, ali je svojim naslednicima ostavio problem. Stavljajući potpis na ugovor po kome Kovinci daju u zakup Rusima deo dunavske obale na 99 godina, Blagoje Bogdanović, nazvao je to parče papira istorijskim dokumentom za razvoj Kovina. „Kasnije se ispostavilo da je opština napravila nezakonit posao, jer je galantno ponudila nešto što nije njeno. Svejedno, „Karavan“, čiji je direktor Evgenij Mihaljev, Kovincima je obećao da će, u prvom cugu, njih 200 dobiti posao, ne samo da nije platio zakup, nego nije plaćao ni kiriju za sobičak u zgradi ovdašnje geodetske uprave, gde je bilo sedište, pretenciozno nazvane firme „Luka u izgradnji“, osnovane sa tričavih 200 evra kapitala.“ (Politika, Karavan nije uplovio u Dunav, 2007.)
Još jedan projekat kojim je Bogdanović promovisao svoj predsednički mandat bila je izgradnja Panon sitija na Dunavu kod Dubovca. U toj viziji trebalo je da dobijemo Dubai, sa 2500 zaposlenih i enormnom turističkom posećenošću. Nikad dalje od nacrta nije odmaklo.
No, ostalo je zapisano da je u tom periodu urađeno 8,5 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, pa je tako čak i Klek dobio kanalizaciju. Urađeno je oko 60 kilometara atarskih puteva, gasifikacija škola u Kovinu, a Rudnik Kovin je trebalo da bude privatizovan, potom je došla i ideja o izgradnji termoelektrane. Kovinska javnost je taj predlog odbila, štiteći životnu sredinu, Deliblatsku peščaru i izvorišta vode. Rudnik Kovin je potom imao nekoliko neuspelih prenosa vlasništva, da bi na kraju bio ponovo vraćen u državno vlasništvo, a kako danas stvari stoje možda i pred novim vlasničkim rešenjem jer bager je u kvaru, a zaposlenima po prvi put nisu isplaćene plate.
Tu 2005. godinu karakterisala je sve veća politička nestabilnost. Koalicije formirane nakon izbora 2004. počele su da pucaju, a odnosi između SPS-a, DS-a, DSS-a i manjih stranaka postajali su sve zategnutiji. Već tokom 2005. nazirao se rasplet koji će dovesti do smene vlasti, uvođenja privremenih mera i vanrednih izbora 2006. godine.
Dokazani privrednik i u to vreme član veća, Miloš Vignjević, tražio je da se budžet, oko koga su nastale nesuglasice, opredeli sa 60 odsto kao razvojni, a 40 odsto potrošački. Međutim, tada se otvorilo i pitanje da li lokalni budžet sam po sebi može biti razvojni? Da li je 5,8 miliona opredeljenih za renoviranje škola razvojno ili tekuće održavanje? Što bi prevedeno na današnji jezik: da li je ulaganje u škole kapitalna investicija ili samo obaveza osnivača da održava svoje objekte?
Predsedniku opštine počela je da se izmiče fotelja, a demokratski blok je bio veoma glasan u zahtevima za raspisivanje referenduma o nepoverenju. Tako je ostalo zapisano da su u Kovin došli lideri demokrata Dragan Šutanovac ( danas naprednjački ambasador), Gordana Čomić, poslanica koja se priklonila naprednjacima, Gašo Knežević, ministar prosvete do 2004. godine, jedini dosledno lojalan demokratama.
Te godine Jordanac je kupio 31 odsto akcija Šećerane, poništena je privatizacija Fabrike armatura „Zvezda“, a tekle su pripreme za izgradnju gradske toplane, iako je Fond za razvoj odbio zahtev „Komunalca“ da mu odobri novac za kupovinu placa gde će se ona graditi. No, saglasnost sa Slovacima je postignuta i to tako da u ime opštine JP „Kovinski komunalac“ bude manjinski vlasnik. Danas tom istom „Komunalcu“ daju da upravlja još neotvorenim bazenom, čiji je završetak i upotrebna dozvola sa svim bezbednosnim i funkcionalnim merama, vrlo upitna.
Srboljub Marinković, republički poslanik i član SRS, kao i predsednik Saveta MZ Bavanište, sproveo je glasanje za samodoprinos, uz podršku oko 3000 birača. Bavanište je imalo tada nešto manje od 5000 meštana sa pravom glasa, što govori o veoma jakom uporištu radikalne stranke u Bavaništu.
Kada se učinilo da je opština pred privremenom upravom u septembru je konačno izabran novi predsednikm Skupštine. I to socijalista Milenko Grujičić sa čak 24 glasa za. U svojoj kolumni „Pčela u šolji čaja“ novinar Kovinskih novina Dragan Radović opisao je to ovako: „Dobiti 24 glasa u ovako komponovanom lokalnom parlamentu nije ni malo jednostavna stvar. Osnovna težina tog poduhvata proizilazi iz činjenice da je ovo „plivajuća skupština“, skup odborničkih družina u kojoj većina češće prelazi s jedne na drugu stranu nego što se rađaju deca u Kovinu“. I to je tačno, jer da bi dobio većinu za Milenka je glasalo i dvoje iz demokratskog bloka, iako je Ivana Milić, tada vodeća ličnost kovinskih demokrata, tvrdila da njihovi članovi ne preleću. Pokazaće se i kasnije da to nije tačno, kao i to da im iz drugih stranaka doleću, pa odleću.
„Zadužio nas je k`o niko- vreme je da se odmori“
Kako se do tada predsednik opštine birao neposredno tako je i referendumom neposredno izglasano njegovo nepoverenje 07. maja 2006. godine posle široke akcije demokratskih i njima pridruženih snaga, a sve u sklopu lokalnih izbora koji su održani 04. juna te godine.
Opozicione stranke DS. PSS, Liga SDV, LDP, G17+, posle intervjua koji je Bogdanović dao Radio Busu i u kome ih je optužio da opstruišu rad Skupštine, izdale su saopštenje u kome su između ostalog navele da ne može budžet kojim raspolaže poredsednik opštine da bude veći od budžeta Centra za socijalni rad… Stavke poput adaptacije zgrade opštine, reprezentacije, obraćanja medijima višestruko su probijene, rekao je tada bivši predsednik zakonodavnog tela, a nekoliko godina kasnije predsednik opštine, Slavko Branković.
U januaru 2006. predsednik Bogdanović je informisao Opštinsko veće da je razgovarao sa predstavnicima Republičke vlade i da je dobio uveravanja da neće biti privremenih mera iako je u to vreme već bilo privremeno finansiranje jer budžet nije izglasan. Ali nije ni u još trideset drugih opština, pa neće sad vlada potezati da svima uvede privremene mere(!?) rekao je Bogdanović. Isto tako većnicima se pohvalio da je predsedniku Vlade Vojvodine, profesoru Bojanu Pajtiću uručio povelju kemerovske oblasti iz koje je firma „Karavan“ koja će da gradi luku. Nekoliko meseci kasnije u okviru akcije smene Blagoja Bogdanovića na referendumu, (ne)zahvalni predsednik pokrajinske vlade tokom poseta Kovinu rekao je „Zadužio nas je k`o niko- vreme je da se odmori„. Ali, profesor Pajtić je posle dolaska napredne vlasti napustio politiku, Blagoje Bogdanović i u devetoj deceniji još sedi u nadzornom odboru „Kovinskog komunalca“.
Iako je Blagoje Bogdanović dobio uveravanja da neće, Republička Vlada je uvela Privremenu upravu u opštinu Kovin, u petočlanom sastavu prema učešću stranka u skupštini. Predsednik Privremene uprave postaje ekonomski ekspert Stevan Kolarević iz DS, zatim Rade Klarić, Ana Novković G17+; Milan Čakmak SPO i Dragan Nikolić SPS.
U to je vreme sprovedena je i izborna skupština DSS za Kovin, a sam ministar u vladi Vojislava Koštunice Zoran Lončar došao je lično da ih pozdravi. Lončar je kao bivša vlast danas u Vladi Aleksandra Vučića. Privremeni organ odredio je i sudbinu javnog informisanja, utvrdivši da samo Informativni centar nije organizovan kao javno preduzeće, što onemogućava njegovu privatizaciju i odvajanje informisanja od lokalne vlasti.
Konačno je došao 07. maj i referendum na kome je Bogdanoviću izglasano nepoverenje. Radikali od kojih je očekivao podršku, nisu izašli na izbore, osim njegovog pomoćnika Srboljuba Milinkovića, zbog čega je Srba kasnije smenjen sa funkcija u stranci. Blagoje je predsedničku funkciju napustio sa platom od oko 58.000 dinara, načelnica Violeta Jeftović Vujičin imala je tada oko 50.000 dinara, a rukovodioci odeljenja od 30 do 35.000 dinara.
Samo mesec dana kasnije održani su vanredni lokalni izbori na kojima je učestvovala čak 21 lista. Prvi su listu predali eksperti G17+, a primetno je i nekoliko grupa građana koje su želele da budu deo skupštine. Kandidati za predsednika opštine bili su Blagoje Bogdanović(SPS), Sava Krstić(DSS-NS), Tatjana Radenković Jakšić(SRS), dr Gordana Zorić(PSS), Stevan Kolarević (Demokratski blok)), Jezdimir Ranković i Dragan Mićović. Zanimljive su bile poruke kandidata, ali svakako da je Blagoje prednjačio: „Da završim započeto“. Iz te utakmice kao pobednik izašao je Sava Krstić, njegov pomoćnik postaje Novica Mijatović, a skupštinom predsedava Đurica Dotlić i zamenik mu je Slavko Branković.
Već u septembru 2006. godine stiže vest da je Nacionalni investicioni plan za Kovin izdvojio 6,7 miliona evra. Polovina sredstava za sanaciju Bolnice, zatim za uređenje industrijske zone, izgradnju lokalnih javnih puteva, za vodovodnu infrastrukturu u Bavaništu i Skorenovcu, za prečišćivač vode u Pločici. Školama u opštini kupljeno je oko 160 računara. Izdvojena su sredstva za opremanje malog doma za smeštaj starih, ali i za adaptaciju prostora, opremanje i druge potrebe za prostor za dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju. Dolaskom naprednjaka na vlast, 2013 i kasnije, Sanja Petrović će tu ideju, kao i sve druge, predstaviti kao svoju. U ovaj program za 2006/7. predviđene su i druge investicije, a kako je naglasio novi predsednika Krstić, sredstva neće biti prebacivana opštini već će ići direktno na račune onih koji će na relizaciji raditi. I strogo su namenska.
Predsednik Krstić tada je ustanovio i funkciju opštinskog menadžera koja je poverena Srđanu Stojanoviću iz G17+. Petak je određen kao dan kada će građane primati predsednik, njegov zamenik, predsednik skupštine i opštinski menadžer. Poslanica u pokrajinskoj skupštini, dr Gordana Zorić građane je primala istog dana u svojoj kancelariji u opštini.
Bila je to godina kada je osnovan TE Kontrols, partnerska firma sa Slovacima u koju su oni uneli milion evra, pošto opština nije imala da da polovinu, nego je „Komunalac“ dao zemljište od 25.000 evra, to je ušao kao opštinski partner u tu priču. Dug prema Slovacima vraćao se iz naplate grejanja. Direktor je bio Vladimir Miliojević, a sa slovačkim partnerom posao je raskinut posle dugotrajnih sudskih procesa.
I bilo je to godinu dana pre nego će opštinski menadžer inicirati osnivanje Turstičku organizaciju opštine i za vršioca dužnosti postaviti menadžera Igora Bobića koji u tom trenutku nije imao nikakvo prethodno radno iskustvo. Imao je, kako je rekao, iskustvo u stranci…
Za kraj ovog dela reći ćemo još samo da je te godine umesto privatizacije ugašen list Kovinske novine sa tri decenije dugom tradicijom, samo mesec dana pošto je Radio Kovin iz pokrajinskih sredstava dobio novu miksetu. Dve godine kasnije ugasiće se i radio…
U sledećem nastavku: Da li je Preporod preporod političke scene ili još jedna zabluda? Privremena uprava kao kometa na par godina…
Autori M.Ljiljanić i V. Živkov
