Kažu, da bi upoznao dušu jednog grada, potrebno je obići njegova tri kultna mesta – pijacu, biblioteku i groblje. Pijacu kao začetak kulta prirode. Biblioteku jer predstavlja kult predaka. Groblje kao sakralni prostor i mirno utočište sećanja.
Potraga za pravom pijacom je potrajala. Novo vreme je piljare i njihove tezge uteralo u ogromne šoping-centre i oduzelo im sve atribute arhaičnog. Pod krovovima su od modernih materijala, arhitektonskih zavrzlama i lasvegaskog osvetljenja pod kojim izložena “mrtva priroda” menja izgled do neprepoznatljivosti. Piljari su, na ovoj neobičnoj, rekla bih virtuelnoj izložbi, opremljeni belim higijenskim rukavicama i raspoloženjem iz raznovrsne kataloške ponude facijalnih ekspresija.
Groblje kao neizbežnu destinaciju ostavila sam za kraj.
Uputila sam se u biblioteku. I kao pred svaki odlazak u ovakve ustanove, osetila poznato dečije ushićenje. Mogla sam osetiti miris hartije, štamparske boje i sitne prašine sa beskrajnih polica. Po navici, ispružila sam ruku u potrazi za nekakvom starinskom mesinganom kvakom na carskim dverima. Niti su carska, niti su dveri, a ponajmanje imaju kvaku. Futuristička vrata bešumno su se otvorila i propustila me u unutrašnjost biblioteke gde me je čekalo iznenađenje…
| Čitamo zajedno odlomke iz knjige naše sugrađanke i književnice Olgice Marinković. Njena knjiga „Jelena“ predstavljena je i u Kovinu, a mi u ovom kutku našeg lista prolazimo kroz izbor njenih tekstova iz knjige Lice od leda, inspirisane Estonijom gde sada živi naša književnica. Svi koji žele da kupe neku od njenih knjiga, sa potpisom autorke, mogu to da učine putem whatsapp naloga na broj: +381 63 77 07 956 |
