Poslednjih dana u javnosti se pojavilo mnogo različitih informacija u vezi sa požarima koji su zahvatili područje opštine Kovin, ali i sa načinom na koji se prikuplja, skladišti i distribuira pomoć ljudima koji se nalaze na terenu. Deo tih informacija bio je nepotpun ili pogrešno protumačen, što je dodatno podgrejalo nezadovoljstvo, sumnju i podele među građanima.
Jedan od ključnih problema, čini se, jeste nedostatak pravovremenih i jasnih informacija i komunikacije između Štaba koji upravlja kriznom situacijom i učesnika koji organizuju pomoć. Dok su građani danima u pokušaju da pomognu ljudima koji se bore sa požarima, informacije su često dolazile posredno, preko društvenih mreža, grupa i poruka, bez mogućnosti da se odmah provere sa ljudima koji su direktno uključeni u organizaciju pomoći.
Jedan od takvih slučajeva odnosio se na školu „Miša Stojković“ u Gaju, koja je postala jedan od punktova Štaba za vanredne situacije i u kojoj se tokom dana, ali i tokom noći, primala pomoć. Udruženje „Kovin humano srce“ reagujući kao uvek u prvom momentu, ponuđenu pomoć koja je počela da stiže odmah po izbijanju požara, prvo je odnosilo u DVD Deliblato, a potom i u školu u Gaju, radi lakše distribucije do mesta gde su žarišta, ugroženi i vatrogasci.
Škola je ubrzo postala puna donacija. Prema informacijama koje smo dobili od ljudi koji su bili neposredno uključeni u događaje, donacije su tokom prethodnih dana pristizale u velikim količinama. U jednom trenutku prostor škole bio je gotovo u potpunosti popunjen, učionice, hol i učenička trpezarija korišćeni su za prijem i smeštanje hrane, vode, pića i drugih potrepština. Direktorka škole je, prema informacijama koje smo proverili, razgovarala sa volonterkom i predsednikom Mesne zajednice Gaj upravo o tome kako dalje organizovati smeštaj donacija? Razlog za razgovor bio je praktičan: prostor škole se punio, a nastava u objektu treba da počne za nekoliko dana, zbog čega je postojala i odgovornost za svu robu koja je pristigla. Kako nam je objašnjeno, dogovor je bio da se narednog jutra razgovara o daljem načinu organizovanja i skladištenja pomoći. Međutim, kako to obično biva, kada ne postoje jasne instrukcije, komandni lanac i osoba koja komunicira sa civilnim organizacijama, neko je „čuo telefonski razgovor“, izveo zaključak i odmah je na mrežama puštena vest“izbačeni smo iz škole“. Tačnije, po sopstvenim rečima, Ivani Pomar iz Udruženja „Kovin humano srce“ „neko je rekao“, ona je ishitreno odreagovala i naredila da se sva roba iseli. Razlog je imao i praktičnu osnovu u velikom broju volontera koji su u toj selidbi mogli da pomognu.
Kako se to danas kaže, mreže su gorele, a priča je dobijala svoje repove kako se širilia. Prema informacijama koje smo dobili od direktnih učesnika, direktorka je tokom noći došla u školu i zatekla premeštanje donacija. Pred grupom ljudi tražila je objašnjenje od volontera koji su bili uključeni u organizaciju tog premeštanja. Kako nam je preneto, ispostavilo se da je nesporazum, te da su sami volonteri odlučili da pomoć premeste, između ostalog navodeći kao razlog potrebu za novim skladištem i da se iskoriste građani koji su bili prisutni da pomognu oko prebacivanja.
Nikoga direktorka nije izbacila
Dakle, prema informacijama koje smo proverili, nema potvrde da je direktorka škole naredila da se pomoć „izbaci“ iz škole, niti da je premeštanje urađeno pod njenim pritiskom. Naprotiv, iz naših saznanja proizlazi da je razgovor sa volonterima vođen upravo zbog potrebe da se pronađe odgovarajuće rešenje za ogromnu količinu pristigle pomoći. Pomoć je potom premeštana na druge lokacije, ali je sama noć tog 09. avgusta protekla u strahovitoj tenziji, burnim reakcijama i nepotrebnoj žestini.
U jednom trenutku deo donacija smešten je u Parohijski dom u Gaju, nakon dogovora sa sveštenikom Srpske pravoslavne crkve. Međutim, ni parohijski dom nije ocenjen kao najbolje dugoročno rešenje, jer se koristi i za daće, pomene i druge potrebe meštana. Zbog toga je pronađen drugi prostor kod privatnika, gde je pomoć potom smeštena. Važno je naglasiti da su, prema informacijama koje smo dobili, u premeštanju učestvovali građani i volonteri koji su se u tom trenutku nalazili na terenu. Otac Bojan, sveštenik u Gaju, potvrdio nam je da su vrata crkve i crkvenog doma otvorena za sve kojima je pomoć potrebna i da niko iz crkvenog odbora nije tražio da se pomoć izmesti. Posebno ga je, kako nam je rekao, pogodilo što se u ovako teškoj situaciji, zbog društvenih mreža i borbe za preglede i lajkove, mogu izneti tvrdnje koje mogu naneti štetu ljudima koji od prvog dana pomažu.
„Sada svi mene krive„- kaže Ivana Pomar, koja je već od prvih sati izbijanja požara i prvih helikopterskih akcija organizovala tim da se obezbede tečnosti i hrana ljudima na terenu. Kaže da joj je telefon pun poruka i poziva da se na određene lokacije donese po nešto, a na pitanje ko je to tražio, uglavnom meštani sa ugroženih lokacija, pojedinačno po neko ko učestvuje u gašenju, niko konkretno vezan za opštinski štab i logistiku.
Ivana nam kaže da se odmah po razjašnjenju ona lično izvinila direktorki Suzani i demanti svojih objava na mrežama napisala. U tim je objavama bilo je i pominjanja da će roba biti konfiskovana što su opet mreže prenele, ali je nejasno ko je uopšte to izgovorio i ko je to Ivani tako preneo?
Sve ovo navodimo zbog mnogo površnosti uz možda previše želje i ogorčenosti na nefunkcionisanje sitema u svim segmentima, a pokazuje se i u kriznim situacijama.
Crveni krst ima jasne procedure za prijem robe
U celoj priči našli su se i Crveni krst i dobrovoljna vatrogasna društva, nakon što su se na društvenim mrežama pojavile različite tvrdnje i komentari o tome ko prima pomoć i gde ona završava. Iz DVD Kovin tim povodom stiglo je sledeće saopštenje za javnost:
„Povodom različitih tekstova i poruka koje se ovih dana iznose protiv Crvenog krsta i dobrovoljnih vatrogasaca, želimo da poručimo da u ovim teškim trenucima, dok se naša zajednica suočava sa požarnom katastrofom, stojimo ujedinjeni i zajedno. Nikome ništa ne otimamo, nikome ništa ne oduzimamo. Naš cilj je jedan — pomoć ljudima za dobro svih nas. Crveni krst i dobrovoljni vatrogasci imaju različite uloge, ali zajedničku misiju: da pomognu tamo gde je najpotrebnije, da zaštite ljude i imovinu i da budu uz svoju zajednicu kada je najteže. Ne trebaju nam podele — trebaju nam sloga, humanost i zajedništvo. Jer kada je teško, ne delimo se. Tada stojimo jedni uz druge.
ZAJEDNO SMO JAČI. ZAJEDNO SMO TU ZA SVE NAS. SVI KAO JEDAN„, kaže se u saopštenju.
„Povodom različitih tekstova i poruka koje se ovih dana iznose protiv Crvenog krsta i dobrovoljnih vatrogasaca, želimo da poručimo da u ovim teškim trenucima, dok se naša zajednica suočava sa požarnom katastrofom, stojimo ujedinjeni i zajedno. Nikome ništa ne otimamo, nikome ništa ne oduzimamo. Naš cilj je jedan — pomoć ljudima za dobro svih nas. Crveni krst i dobrovoljni vatrogasci imaju različite uloge, ali zajedničku misiju: da pomognu tamo gde je najpotrebnije, da zaštite ljude i imovinu i da budu uz svoju zajednicu kada je najteže. Ne trebaju nam podele — trebaju nam sloga, humanost i zajedništvo. Jer kada je teško, ne delimo se. Tada stojimo jedni uz druge.
ZAJEDNO SMO JAČI. ZAJEDNO SMO TU ZA SVE NAS. SVI KAO JEDAN„, kaže se u saopštenju.
U Crvenom krstu Kovin razgovarali smo sa sekretarkom Mariom Vasilić, koja nam je rekla da su ih posebno pogodili zlonamerni komentari koji su se pojavili na društvenim mrežama, a naročito tvrdnje da se pomoć „otima“. Kako nam je objašnjeno, pomoć i dalje pristiže u Crveni krst Kovin, pre svega u vidu hrane i pića, a zatim se u koordinaciji sa DVD Kovin distribuira na punktove na kojima je određenog dana nešto potrebno. Iz Crvenog krsta podsećaju i na činjenicu da ta organizacija ima jasne procedure za prijem i distribuciju humanitarne pomoći. Sve što se donese u Crveni krst mora imati odgovarajuću deklaraciju, a prilikom prijema se potpisuje otpremnica, odnosno dokumentacija koju potpisuju i onaj koji pomoć donosi i onaj koji je prima. Zbog toga u Crveni krst ne mogu biti primljeni proizvodi bez deklaracije, domaći kolači i druga kvarljiva roba za koju ne postoje uslovi za bezbedan prijem i čuvanje. To, međutim, ne znači da pomoć ne stiže do ljudi kojima je potrebna. Naprotiv, prema informacijama koje smo dobili, ono što se primi razvrstava se i distribuira tamo gde je potrebno. Iz Crvenog krsta posebno apeluju da u ovim trenucima nema mesta sumnjama i podelama. Građani su pomagali kako su najbolje umeli.
IZ SAOPŠTENJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE GAJ
Kad je jutro svanulo i ljudi iz škole ispričali svoju stranu priče videli smo da je cela stvar politizovana ali ovaj put od strane organizatora sakupljanja pomoći. Sva ljaga, NEOPRAVDANO, pala je na direktorku škole koja je provela dane pripremajući sendviče i ostalu pomoć za Vatrogasce. Na neki način smo se osećali odgovornima za suze i patnju žene koja nesebično daje sebe za našu školu. Znajući koliko je važno da pomoć stigne do onih kojima je potrebna nismo preduzimali ništa po pitanju iseljavanja iste ali smo instistirali da organizatori javno demantuju laži vezane za upravu naše škole i da se uputi izvinjenje direktorki (što nije učinjeno). Na naše iznenađenje do mraka 10. avgusta sva pomoć koja je prikupljena izneta je iz crkvene sale.I tako je Sveštenik ,,blokader“ (9. avgust) postao sveštenik ,,ćaci“(10. avgusta) a Crkva postala ,,satanistička organizacija“.Ovom prilikom pohvaljujemo trud većine organizatora i volontera koji su naporno radili na pripremi i sortiranju pomoći ali moramo skrenuti pažnju javnosti da postoje i mnogi koji gledaju svoj profit i bogate se na muci unesrećenih ljudi u ovoj pošasti koja je zahvatila naša sela, od pojedinaca uključenih u organizaciju do pojedinih ,,influensera“.Izvinjavamo svakome ko se ovim tekstom oseća prozvanim, a nije kriv i molimo Boga da bude Milosrdni Sudija svima nama
U proteklih nekoliko dana građani su se organizovali na različite načine. Neko je donosio vodu, neko hranu, neko energetska pića, neko opremu, neko je vozio pomoć do terena, a drugi su provodili sate u skladištima i punktovima razvrstavajući ono što je pristiglo. Veliki broj ljudi sve je to radio dobrovoljno i bez ikakve naknade. U takvoj situaciji, kada su informacije sa terena bile oskudne, a pristup medijima otežan, nije bilo teško da jedna nepotpuna informacija preraste u potpuno drugačiju priču.
Tako je i u slučaju škole u Gaju. To ne znači da u organizaciji pomoći nije bilo problema. Naprotiv, bilo ih je od logistike i nedostatka prostora, preko distribucije, do nedostatka jasnih informacija i uputstava o tome šta je kome u određenom trenutku potrebno. Podsetimo, u jednom od prvih saopštenja Štab za vanredne situacije je apelovao da se ne donosi pomoć jer sve je obezbeđeno. Onda je ipak rečeno da ko donosi to predaje na punktove za prijem i kada je nastalo zagušenje odluka Štaba je da sve prima Crveni krst koji već u tom trenutku nije znao šta će sa pristiglom robom za kojom i nije bilo potrebe na terenu.
Požar nije isto što i zemljotres, poplava, druga stihija. Dok traje prioritet je gašenje i ljudi koji gase. Oni nemaju vremena ni za dug odmor, ni za obroke, sve mora da bude sinhronizovano, logistički dobro pokriveno, da bi se povrede sanirale, a ljudi održali u snazi i da bi izdržali napore. U ovakvim požarima vatrogasci gube po desetak kilograma telesne težine. Dehidriraju, pune im se pluća dimom… I to je jedan od momenata o kojima mora da se razmišlja.
Za požar u Pesku je odmah rečeno da nema stradalih ljudi, imovine, osim šuma i niskog rastinja. Tome se ne može pomoći ovakvim donacijama.
Sve ovo pominjemo da bismo ukazali na suštinu problema.
Koliko god je neprijatna činjenica članovi Štaba za vanredne situacije opštine Kovin moraju da priznaju da nisu bili spremni za ovu krizu. Oglasili su se kasno, nepotpuno, nejasno, bez informacija za javnost o ljudima koji su na terenu i koje treba kontaktirati za određene lokacije i informacije. Ivana Pomar kaže da je pokušala da razgovara sa predsednicom Štaba i njenim zamenikom, da joj se niko nije javio i da je shodno tome radila kako je mislila da je u redu.
Slaže se da je trebalo da ko humanitarna organizacija koja deluje na prostoru opštine Kovin, bude kontaktirana i da i sama dobija naloge od Štaba kako da postupa i koju pomoć da prima ili traži. No to se nije desilo, po njenim rečima.
Ono što se dogodilo poslednjih dana trebalo bi da bude upozorenje da se u vanrednim situacijama ne sme prepustiti da građani sami, preko društvenih mreža i grupa, rešavaju pitanja koja zahtevaju koordinaciju više službi. Kada nema dovoljno zvaničnih informacija, ljudi počinju da ih traže sami. Kada ne znaju gde da odnesu pomoć, pronalaze sopstvena rešenja. Kada ne znaju šta je potrebno na terenu, pozivaju jedni druge. A kada se u toj komunikaciji pojavi greška, ona se za nekoliko minuta proširi među stotinama hiljada ljudi. Građani su u ovom trenutku umorni, zabrinuti i besni zbog svega što se dešava. Mnogi od njih danima pokušavaju da pomognu i sasvim je razumljivo da u takvoj atmosferi jedna informacija može izazvati snažnu reakciju. Zato je odgovornost nadležnih da informacije budu redovne, jasne i dostupne svima. Jer kada građani znaju gde je pomoć potrebna, kome da je predaju, gde se skladišti i na koji način se distribuira, mnogo je manje prostora za sumnju, nesporazume i međusobne optužbe. A pomoć, kako pokazuju događaji prethodnih dana, nije problem. Ljudi žele da pomognu. Problem nastaje kada nema komunikacije.
I upravo zato u trenutku kada se zajednica suočava sa požarima nije potrebno tražiti krivce među ljudima koji su se uključili da pomognu, već pronaći način da svi oni, Crveni krst, dobrovoljna vatrogasna društva, Štab za vanredne situacije, škole, mesne zajednice, crkva, privrednici, volonteri i građani, budu deo jedinstvenog sistema odbrane od vatrene pošasti i pomoći. Jer, kada je najteže, cilj bi trebalo da bude isti: da prava pomoć stigne tamo gde je najpotrebnija i da nijedan čovek na terenu ne ostane bez onoga što mu je potrebno.
Ali pre svega, jasne instrukcije i komunikacija!
M. Ljiljanić
