Četvoro roditelja, čija deca borave u vrtićkoj grupi uzrasta četiri i pet godina u PU „Naša Radost“, a kategorisana su prema Inter-resornoj komisiji kao deca sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, uputilo je predlog Ministarstvu i nadležnim institucijama, da svoje vaspitačice Jelenu Captenić i Mirjanu Lacmanović kandiduju za Svetosavsku nagradu.
U obrazloženju ovog predloga roditelji navode da su one svojim radom i zalaganjem značajno uticale na prihvatanje različitosti kod dece i u lokalnoj zajednici.
„Implementujući novi oblik obrazovnog programa „Godine uzleta“ uključile su lokalnu zajednicu u programe na kojima rade sa decom.
Uz izvanrednu saradnju koju su vaspitačice ostvarile sa roditeljima koji su uključeni u projekte, deca dobijaju priliku da grupno obilaze infrastrukturu zajednice učeći kako funkcionišu određene sfere našeg društva. Decu ugošćuju škole, banke, farme, prodavnice, restorani, seoska domaćinstva, zanatske radnje i tako dalje. A deca kroz te posete uče značaj i uticaj zajednice na pojedinca.“
U roditeljskom pismu još se kaže da obe vaspitačice uče i stiču nove veštine uz pomoć defektologa i u stalnoj saradnji sa ŠOSO „Mara Mandić“ iz Pančeva, gde uz stručnu pomoć uče kako da se ophode i rade sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Uz to, Jelena Captenić je obučena za rad sa neverbalnom decom, uz implementaciju „PECS“-a, komunikacija pomoću sličica.
Veoma opširno obrazloženje sadrži još i neizmernu roditeljsku zahvalnost za sav trud i rad koji su Jelena i Mirjana uložile, naročito poslednjih godinu dana, da deca koja imaju izazove u razvoju budu prihvaćena od vršnjaka, zajednice, svakog ponaosob. Ono što smo mi još saznali, kao bitan pokazatelj pomaka u dečijem napredovanju jeste uspešno odvikavanje od pelena. To je još jedan rezultat maksimalne posvećenosti, bez obzira na još dvadesetoro dece u istoj grupi, koja su takođe zahtevala pažnju.
„Prekobrojni“ u vrtićkoj grupi koje Zakon ne dozvoljava
Po Zakonu, inkluzivno vaspitanje i obrazovanje precizno utvrđuje broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u jednoj obrazovno-vaspitnoj grupi. Tako je, za predškolsko obrazovanje predviđeno da grupa od dvadesetoro dece ne može da ima više od dvoje dece sa smetnjama u razvoju, jer se svako od ove dece računa duplo. Primer, ako je odeljenje sa dvadesetoro dece koja nemaju smetnje u razvoju, onda još dvoje dece sa smetnjama čine da ta grupa ima faktički 24 dece.
Primetili smo u tekstu kojim roditelji zahvaljuju svojim vaspitačicama u PU „Naša radost“, da je u grupi od 24 dece čak četvoro dece sa smetnjama u razvoju. To znači da se grupa posmatra kao grupa od 28 dece, što Zakon ne dozvoljava.
Na saznanje da su ih roditelji nominovali za prestižnu nagradu u prosveti, vaspitačice Captenić i Lacmanović rekle su samo da su one nagradu već dobile. Njima veće priznanje od činjenice da su roditelji prepoznali njihov trud, da ih podržavaju i pomažu u svim naporima, ne treba, kažu vidno uzbuđene.
Poruka kojom su roditelji završili pismo nominacije glasi:
„Za vaspitanje jednog deteta potrebno je celo selo“.
Poslovica nad kojom se svi moramo zamisliti.
V.Ž.
Fotografije u tekstu su isečci iz časopisa TRAG ŠOSO „Mara Mandić“, a tekstove je pisala defektolog škole Marija Stanić, koja je velika podrška i pomoć vaspitačicama u Kovinu.
