Gornja šuma se seče zbog planskog proređivanja. Ugovor je sklopljen sa firmom Tree-šped doo Beograd, za čak 1600 kubika, mahom ogrevnog drveta, ali teško da će se u ovoj godini poseći planski više od 500 kubika, rekao nam je Blažo Stanišić, predsednik Lovačkog udruženja „Lovac“ Kovin koje je dobilo da upravlja ovom šumom za period od 2018-2027. godine.
Sa više strana dobijali smo pitanja da li se zna ko seče hrastove i ostalo rastinje u Gornjoj šumi kod Kovina? Potrajalo je malo dok smo utvrdili koga da pitamo, ko gazduje ovim kompleksom? Ispostavilo se da je gazdovanje šumom dato Lovačkom udruženju „Lovac“ još pre devet godina, ali je tek prošle godine definisana parcela. Kako smo saznali, divlje i nezakonite seče bilo je u nekoliko navrata, odneto je preko 100 kubika drveta, a sada se radi o proređivanju. Po planu koji je uradio diplomirani inženjer šumarstva Dane Tepić, predviđeno je da se iseče oko 1000 kubika hrasta lužnjaka, oko 200 kubika topole, 100 kubika jasena, i drugog drveća do 100 kubika ( vidi skrin tabele). Međutim, po Stanišićevom mišljenju neće se ispuniti planirani obim, a zakon ne dozvoljava da se pravo seče prenosi na sledeću godinu. Tako da, mišljenja je on, biće posečena svega jedna trećina, oko 500/600 kubika, do kraja ove godine.
Što se uslova seče tiče sa Tree-šped doo dogovorena je cena iz cenovnika Vojvodina šume po kome je cena hrasta lužnjaka od 25 do preko 90.000 dinara. Jasen se kreće do 41.000 dinara, a ostale cene možete pogledati na linku Vojvodina šume Cenovnik-drvnih-sortimenata-i-ostalog-drveta-za-ogrev2025.pdf
Od do sada isečenog drveta ostvareno je oko 1,5 miliona dinara, od čega je „Lovac“ izmirio zaostale obaveze prema zaposlenima, advokatima, taksama, knjigovodstvu, još iz 1986. do 1989. što nije izmirivano sve do 2013. godine. Po Stanišićevim rečima, postoje i dalje potraživanja od zaposlenih koja su došla i do sudskog spora, a od ishoda ovih procesa zavisiće i šta će sa ostatkom novca koji se očekuje, da se uradi.
Važno je napomenuti da planirana seča, od koje je 70 odsto ogrevno drvo, mora da se završi u ovoj godini, a kako nam je rečeno sledeća ne može da se planira pre 2028-2037.
Jako je teško ispratiti ko i kada nedozvoljeno seče Gornju šumu, rekao nam je predsednik Lovačkog udruženja „Lovac“:
–Mi obilazimo, ali ne tokom celog dana i noći. Sada su tamo radnici Tree-špeda i niko drugi ne ulazi, pitanje je šta će biti kada oni odu?!
Zbilja, šta će biti? Postoji li način da se seča i krađa drveta, koja se dešavala i u šumi u Bavaništu, pa su ljudi bukvalno svojim telima branili dalje devastiranje, nekako sankcionište, spreči? Ili nikome nije stalo?
Šta ćemo bez šuma zbog kojih imamo vazduh koji dišemo?
V.Živkov
 Od davnina su hrastovi imali posebno značajnu ulogu u razvoju civilizacije u Evropi što se posebno odražavalo kroz obezbeđivanje drveta za ogrev i građevinarstvo, žira za ishranu stoke i kore bogate taninima koja je korišćena za štavljenje kože. Drvo hrastova je otporno na vlagu, pa je vekovima korišćeno za izradu buradi za skladištenje vina i drugih alkoholnih pića, ali i kao najznačajnije drvo za građenje jedrenjaka.
Hrastovi se simbolično povezuju sa vrhovnim bogovima, gromovnicima, pa se tako i u slovenskoj mitologiji zaštitinikom hrasta smatrao vrhovni bog Perun. Za hrastove se vezuje veliki broj narodnih predanja, verovanja i legendi. Foto i tekst Jevremovac botanička bašta |
