Kovin u fokusu: Kestenovi u sećanju

Piše profesor Dejan Kreculj

Već prvih jesenjih dana, pogled na drvorede kestenova u glavnoj ulici vraća me u detinjstvo. Pod bogatim krošnjama ovog drveća smo se igrali, rasli i odrastali. Tada je još uvek mogao da se pronađe i poneki zaboravljeni bagrem, drvo koje je ostalo iz vremena kada su, krajem 19. i početkom 20. veka, širom velike monarhije urbanistički uređivane varoši. Gledajući stare fotografije, vidim drvorede gusto zasađenih bagremova, orezanih u loptaste krošnje, što im je davalo poseban ukrasni izgled. Današnji kestenovi svedoče o smeni generacija drveća, ali i ljudi.

Bagremove je nasledio kesten i opstao do danas. Ovo drvo je izuzetno cenjeno zbog svoje bujne krošnje koja pruža dubok hlad, kao i zbog prelepih cvetova u obliku svećnjaka koji se javljaju u proleće. Njegova estetska privlačnost bila je ključna za ukrašavanje gradskih trgova, ulica i parkova. Austrougarske vlasti su sprovodile plansko uređenje gradova, a deo te strategije bila je i sadnja drvoreda. Smatralo se da uređeni drvoredi doprinose slici civilizovanog i naprednog društva. Kesten je bio idealan jer je otporan i relativno brzo raste.

Kada sam početkom osamdesetih godina počeo da radim u školi, jedna od obaveznih aktivnosti bio je društveno-korisni rad učenika. Bilo je to vreme kada se na rad nije gledalo kao na kaznu, već kao na volontersku aktivnost korisnu za sve učenike. Sakupljanje zrelog ploda divljeg kestena bila je jesenja aktivnost. Pošto se u farmaceutskoj industriji ova sirovina koristi za proizvodnju lekova za obolele krvne sudove i proširene vene, jedna velika slovenačka fabrika ugovorila je da se u našim školama organizuje sakupljanje. Oni bi dolazili i donosili pletene džakove za pakovanje, a sakupljeni kesten bi se donosio u školu u zakazano vreme. Potom bi dolazio šleper da se preuzme i izmeri sakupljeno, a novac bi bio uplaćen na račun đačke zadruge. Taj novac se namenski trošio prema dogovoru zadrugara, odnosno učenika, najčešće za ekskurzije. Meni je sve to bilo neobično i zanimljivo, kao i mnoge druge stvari – kada sam se iz jedne akademske sredine obreo među osnovcima i mnoštvom pravila i događanja koja su mi bila nepoznata jer u vreme mog školovanja toga nije bilo.

I tako me pogled na kesten koji danas opada podseti na one dane. Kestenovi su i dalje tu, kao i mi, malo proređeni, ali i dalje listaju, cvetaju i s jeseni se kite plodovima koji padaju, samo što ih sada niko ne sakuplja. To je slika koja govori više od reči o jednom prošlom vremenu i ljudima u njemu.