Kovin u fokusu: Pola mosta prošlo pored prozora

Piše i seća se profesor Dejan Kreculj

Delegacije privrednika Smedereva i Kovina 1902. godine

Tek nakon Drugog svetskog rata, 1968. godine, stvari su se pokrenule. Opet na inicijativu Smederevaca, rukovodstva obeju opština održala su sastanak i osnovan je Međuopštinski fond za izgradnju mosta, glavni radovi povereni su firmi „Mostogradnja“, a projektant mosta bio je inženjer Branimir Tripalo. Konstrukcija mosta naručena je od mađarske firme „Ganc Mavag,” a zvanični početak radova obeležen je 13. oktobra 1973. godine. Most je spojen 12. oktobra 1976. godine i završen 26. novembra iste godine. Ugrađeno je 5.200 tona čelika, preko 12.000 kubnih metara betona, 1.020 tona armature i 31 tona prednapregnute žice. Most leži na 19 stubova, dugačak je 1.435 metara i širok 12 metara.

Kako sam odrastao u zgradi kod Zmajeve škole, tih nekoliko godina gledao sam kako šleperi „pijačnom“ ulicom, koja nije još bila asfaltirana, od železničke stanice dovoze metalne delove i kod Sindikata skreću u glavnu ulicu, odakle su nastavljali prema Dunavu; ispod mog prozora prevezeno je pola mosta.

„Mi gradimo mostove-most veže nas“

Svečano otvaranje mosta zabeležila je i kamera foto-sekcije Omladinskog kluba mladih tehničara tadašnje Gimnazije „Branko Radičević“ – evo nekih koje su se uskoro našle na panou zidnih novina u holu, a koje su pojavom interneta postale vrlo popularne, čak i prisvajane. Mi, učenici i profesori, kao i brojni građani, tog mokrog dana, po kiši i susnežici, prisustvovali smo njegovom puštanju u saobraćaj, uz neizostavne govore partijskih drugova, predsednika opština, transparente i kulturno-umetnički program.

Bio mi je interesantan susret sa „prečanima“, a i mi smo za njih bili to isto, jer se ne sećam da smo odlazili u grad s druge strane Dunava, pošto smo često bili u Pančevu i Beogradu. Već narednih dana ljudi su pohrlili na drugu stranu, Kovin je bio pun vozila sa „SD“ tablicama, a u Smederevu smo se na ulici pozdravljali sa mnoštvom komšija koji su razgledali prodavnice, pijacu … Na svakih pola sata polazio je autobus, „Kozarin“ i „Lastin“, pa se često prelazilo, a potom su i deca počela da uče srednje škole „preko“.

Kao što malo ko zna, a još manje koristi, zvanični naziv mosta Kralja Petra Drugog do rata, a potom Mosta Crvene Armije je ime popularnog Pančevca. Naš most nikada nije ni imao zvanično ime zbog čega se naziva Smederevski ili Kovinski most, zavisi sa koje ste strane.

Podeli vest:
5 2 votes
Oceni
guest
0 Komentari
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments