04.03.2024. – Danima je Kovinska javnost preko fejsbuka zasipana ekskluzivnim vestima o malverzacijama, kriminalu, utajama, narkomaniji, nameštanjima, podmetanjima i drugim užasnim stvarima koje su se svakom od nas učinile kao scena iz najmračnijih triler filmova. Bezmalo, apokalipsa je počela u Kovinu. Roditelji su počeli da se plaše za svoju decu, komšije da zaziru od komšija …Pratiocima skandal majstora sa fejsbuka dopala se svaka izgovorena reč. Dopala im se i mogućnost da vide slike svojih sugrađana sa potpisima o tome kako se baš tu i sada drogiraju, kako je to baš ta osoba koja ima sina dilera… Dopalo im se to što im je otvorio oči novinar Stefan Cvetković o činjenici da žive u najgorem mogućem mestu na svetu, u Kovinu. Iako bi se ubrzo pokazalo da baš sve i nije tako
Ne poštujući ni Kodeks, ni Zakon o informisanju i medijima, niti moralne norme, Cvetković, novinar iz Bele Crkve, vlasnik ugašenog radija u tom gradu i sada vlasnik samo te jedne fejsbuk stranice i youtube kanala ( koji nisu medij), postigao je za većinu nas koji nismo miljenici vlasti – neverovatno. Dobio je mogućnost da razgovara sa Brankom Malovićem, koordinatorom SNS za južni Banat i Podunavski okrug. Čovekom koji je strah i trepet za lokalne lidere naprednjaka. Kako je jedan čovek koji danima targetira policajce iz kovinske opštine, objavljuje njihove privatne fotografije, pa onda isto to radi i sa načelnicom i njenim suprugom iz Kovina, nedozvoljeno koristeći njihove fotografij ( što je kažnjivo i sa 150.000 dinara), uspeo da za razgovoor dobije najmoćnijeg čoveka u regionu? Da li je zaista njegova obaveštenost toliko opasna po naprednjake ili on za njih treba da završi neke poslove unutar stranke? Da li lokalni čelnici napredne stranke treba da se plaše ove prodornosti? Je li Cvetković glasnogovornik SNS struje koja bi da očisti svoje redove, ali da ne uprlja ruke? Kakogod, on se služi svim mogućim sredstvima da o ljudima objavljuje informacije koje nisu dokazane, proverene, niti je dozvoljeno da se to radi. ( Jer on ima „pouzdane izvore koji ga u sekundi o svemu obaveštavaju“).
Nije dozvoljeno nama koji smo registrovani, koji moramo da poštujemo Kodeks, jer ćemo biti tuženi Savetu za štampu, neko će nas tužiti po Zakonu o javnom informisanju i medijima i nama koji, pre svega, imamo „pravilno baždaren moralni kompas“, što reče jedan pametni mladi kolega. Mi moramo da se dopisujemo do besvesti sa najvišim lokalnim funkcenionerima i to preko posrednika, jer ni na jedno pismo ne odgovaraju lično. I, kako jednom reče Balašević, oni igraju na kartu našeg lepog vaspitanja, znajući da neke granice nećemo preći, bez obzira na sve. Ali, kada si bez skrupula onda si dobrodošao!
Iskreno, mnogo smo više očekivali od tog EKSLUZIVNOG intervjua sa Malovićem. A desilo se jedno fino, prijateljsko ćaskanje u kome je regionalni lider naprednjaka imao prilike da u veoma toplom tonu objasni situaciju u stranci i u društvu. Dao je nagoveštaj da će se pogurati organi da rade svoj posao, po navodima o slučajevima koje je „raskrinkao Cvetković“ ( slobodno tumačenje intervjua- prim K.I.). I to je to! No, ko zna?
Možda je ovo početak jedne nove epohe u komunikaciji neomiljenih novinara sa naprednom vlašću?
Hm?! Zar posle Šapićevog upornog ponavljanja da neće da priča sa N1 i Nova S?! I posle Brnbabićkinog solidarisanja sa njim? Ne liči baš da se vrh vlasti otvara ka svim medijima. Zato ozbiljnu sumnju pobuđuje ovaj epohalni susret jednog medijskog jurišnika na nepravilnosti u Banatu i okolini, jednog golorukog borca za pravdu i istinu, jednog usamljenog raskrinkatora organizovanog kriminala u institucijama sistema, sa prvim čovekom regionalnog SNS-a.
A sve da i nas Kovince oslobodi užasa u kome živimo.
Možda će posle razgovora sa Malovićem stići direktiva da se i kabinet predsednice opštine Kovin otvori za novinara Cvetkovića, jer je pre neki dan uzalud čekao na audijenciju?
Ili se nešto drugo sprema u čemu treba da pomogne Cvetković?
Mi lično, imamo otvorena vrata kod mnogih direktora, rukovodilaca, lica koja obavljaju neka javna posla, ali dva kabineta za nas su i dalje zatvorena. A da nas prime pitali bi smo štošta, no najpre: šta je bilo sa 3850 vaučera i 11,5 miliona dinara? Na to pitanje još čekamo odgovor od Centra za socijalni rad, ali ne odustajemo. Imamo i druga pitanja koja se možda čine kao malverzacija, zloupotreba, no, ko zna? Kada bi progovorili možda bi se pokazalo da sve ima logičan odgovor i objašnjenje? Međutim, mišljenja smo da nikome zaista nije ni stalo do činjenica već samo do unutarstranačkog obračuna, po sistemu: sjaši Kurta da uzjaši Murta“.
Možda da mi ipak samo uzmemo kokice i sednemo u prvi red dok kolega Cvetković završi svoj deo posla i spasi Kovin od užasa ( čitaj: nekih lica u vlasti i bliskih njoj) u kome žive njegovi građani, jer svi su izgledi da mu je upravo to ekskluzivna uloga.
V.Živkov
V.Živkov je ovim analitičkim komentarom stala u odbranu novinarstva. Tekst ima samo jednu „belegu“ , nazvala je tog kvazinovinara kolegom. Ne pristajem da sam takvim „kolegom“ udišem čak i isti vazduh. Nažalost, on maše novinarskom licencom. Nije jedini koji bagateliše ovaj zanat. Za čitavo ovo vreme njegovog žurnalističkog „činodejstvovanja“ Kovin je bio poniženi grad. Nema još puno mesta za komentar. Dodaću da je ovaj „novinar“ elementarno nepismen. Pa tako piše policiski umesto policijski, kordinator umesto koordinator, funkcijoner umesto funkcioner. I nekulturan u el. komunikaciji. Sve piše velikim slovima. I kome nije jasno. Taj razgovor, intervju sa B.M. samo je najobičniji propagandistički tekst u korist SNS pred izbore.
Hvala na podršci. Ako ne mi, ko će nas odbraniti i ko će javnost naučiti da pravi razliku i ne naseda na lažne borce za pravdu i istinu?
V.Ž.