Piše Radivoje Nišavić
MARTIN ŠVABA iliti Daper Martin. Pomenuo ga je unuk u komentaru kod Duška Pištolja i ponukao me da ga malo osvetlim.
Šezdesetih godina je radio kao kočijaš kod mojih kumova Milana i Jule Ursu. Koščati dugajlija, žilav kao struna, sa dioptrijom debljine dna piksle, jezdio je zaprežnim kolima po prašnjavim ulicama i seoskim atarom, a da je retko kada seo na dasku koja je imala ulogu sedišta. Činio je to tako kao da žuri da negde ne zakasni. Karakteristično za velikog radnika i dobrog čoveka koji želi da poradi što više.
Stoji tako čika Martin, u levoj ruci kožne uzde, a u desnoj kamdžija kojom povremeno pukne iznad glava zaprežnih konja, mrkova Tibora i bele Fećke. Kao mali sam video da je jednom rukom pridržavao kola, a drugom namicao spali točak u ležište. Bile su to godine velikih radova, nemaštine, muke ali vedrine i vere u budućnost. Kako je to paradoksalno?! Skoro pola veka kasnije, nemaština je retka, manje se radi, ima se skoro svega ali je malo vere u budućnost.
Martina su poštovale, nisam znao zašto, komšije u Vojvođanskoj: Sekulići, Šalipuri, Romandići, Tubići, Milićevići, moji…Kasnije je Martin prešao kod čika Duška Pištolja i radio sa krunjačem. Napisao sam nekoliko redova o Dušku Pankeričanu, a nikada nisam znao poreklo njegovog nadimaka-Pištolj. Ako neko zna, bilo bi interesantno da to iskomentariše i objavi.
Elem, kad sam malo sazreo, moju znatiželju o Martinu Švabi je osvetlio moj pokojni otac i čika Dragoslav. Martin je kao svaki nemački muškarac u II ratu mobilisan u nemačku vojsku. Ne znam da li je bio u Abweru ili Printz Eugenu ali se sa nacizmom nije slagao i dezertirao je iz vojske i dugo se krijući, dočekao neizvesnost dolaska novih vlasti. Sigurno su ga OZNA i UDBA dugo saslušavali i godinama pratili ali je uz čika Martina sigurno bio neko ko je rekao vlastima pravu istinu. Decenijama nije smeo da ode do Nemačke jer bi ga kao dezertera hapsili i osudili. Ipak, jedne godine je otišao, čak mislim i sa decom i vratio se. Mislim da je tada to bila Istočna Nemačka ali nisam siguran. Živeo je u skromnoj kući tik uz pravoslavno groblje. Njegovog sina , takođe Martina sam do skoro sretao po Pančevu, Margareta je u selu, ne znam gde je sin Perica, a mislim da je imao još jednu devojčicu čini mi se udatu za pok.Severa u donjem delu sela. Čini mi se?!
Vredan čovek, u nemaštini pošten i uspravan, radan za dvojicu, čini mi se da je voleo pivce ponekad. Njegova kćerka, draga Margareta se odazvala na moju molbu i režiseru Ivanu Rakidžiću nesebično pomogla da sakupi dovoljno podataka za snimljeni film o Podunavskim Švabama. Molim Margaretu, ako nije vična pisanju, da sinovima ispriča neispričano i podseti na ispričano, te da oni to objave na ovoj stranici, jer sigurno ima puno lepih detalja o ovom dobrom čoveku i velikom trudbeniku, Martinu Daperu-Švabi.
FB stranica Mramorak
2021.godina
Fotografija ilustracija chatGPT
