Piše profesor Dejan Kreculj
Danas, 20. maja, obeležava se Međunarodni dan pčela, ustanovljen 2018. godine pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, kao dan kada ceo svet odaje priznanje pčelama i upozorava na izazove s kojima se ove važne oprašivačice suočavaju. Ovaj datum izabran je u čast rođenja Antona Janše, pionira modernog pčelarstva iz Slovenije, a obeležava se u više od stotinu zemalja.
Pčele su nezamenjive u očuvanju biološke ravnoteže i obezbeđivanju prehrambene bezbednosti. Njihova uloga u oprašivanju bilja ključna je za proizvodnju voća, povrća, semena i mnogih lekovitih biljaka. Bez njih bi čovečanstvo, kako ističu naučnici, bilo suočeno sa ozbiljnim posledicama po zdravlje i privredu.
Ipak, stanje na terenu ne uliva optimizam. U mnogim delovima Srbije zima 2024/25. donela je značajne gubitke u pčelinjacima. Pčelari iz Kovina i okoline beleže manjak zajednica, oslabljena društva i sporiji razvoj u proleće. Loši vremenski uslovi, izostanak polenske paše u jesen, invazivne grinje i neprilagođena upotreba pesticida samo su neki od faktora koji ugrožavaju pčelarstvo.
Ove godine, iako nije bilo ekstremnih hladnoća, u nekim pčelinjacima je izgubljeno i po 40% zajednica. To nije mali broj. U blizini Deliblatske peščare, gde je nekada bilo raznovrsne paše, danas sve manje biljne raznolikosti.
Na području opštine radi više društava pčelara, udruženja koja neguju dugu tradiciju – još od posleratnog osnivanja prvih pčelarskih sekcija i zadruga. Na imanjima, u voćnjacima i u stacionarnim i selećim pčelinjacima, kovinski pčelari svakodnevno ulažu trud da očuvaju ne samo proizvodnju meda, već i oprašivačku funkciju bez koje nema stabilne poljoprivrede.
Upravo ovaj dan je prilika da se glas pčelara bolje čuje – da se povežu poljoprivrednici, nadležne službe i zajednica u borbi za zdraviju životnu sredinu. Jer, kako pčele tiho, ali uporno grade saće, tako i ljudi moraju strpljivo i mudro da grade budućnost u kojoj će opstanak pčela biti siguran.
U Kovinu se već decenijama zna: gde zuji – tu i rodi.
