Piše Gabrijel Paul
Kovinske info će sećanje unuka Gabija na dedu Eugena objavljivati u nastavcima, na blogu. Ako i vi imate sećanja na ljude koji su obeležili istoriju ove opštine, javite nam se i šaljite svoje tekstove. Biće nam zadovoljstvo da ih objavimo.
Ova je priča u nivou tzv. urbane legende. Nekoliko ljudi je čulo za nju, a niko ne zna šta je bilo tačno. Naime, deda je navodno trebalo da pređe na rad u Ministarstvo poljoprivrede u Beogradu. Kada su došli po njega on je odbio da ide, a razlog je bio to što su po njega došli našim Oklandom koji nam je bio oduzet 1944. kao i šest pušaka (jedna među njima bila je original „Wichester“ marke „Springfield“), navodno za generala Koču Popovića. On sam o tome nikad nije pričao, a tata i još neki ljudi iz Pančevačke banke (pomenuti Živanko) su tvrdili da je to istina.
Iz Opštine je deda prešao u SDK (Služba društvenog knjigovotstva, odavno ukinuta) 1960. gde je i dočekao penziju 1971. Bio je šef odellenja za plan i anlizu što je bilo mesto zamenika direktora filijale ili šefa ekspoziture (kako se menjao status SDK). Teka Milka Ersk,i koja je radila sa njim priča da je on često bio i šef jer je direktor bio više u Pančevu nego ovde. Uglavnom, ona kaže da kad god je bio neki problem, sve su upućivali na dedu. Iz tog perioda je šaljiva priča koju mi je ispričala tetka Julkica (Katarina) Topalović (majka Sašinog kuma Ace Topalovića). Tetka Julkica je kao najmljađa bila zadužena da mu svaki dan kupuje novine (Politiku) i cigarete. Bila je trudna sa Acom i jednog dana kad je pošla u kupovinu dobila je trudove i otišla u porodilište. Čim se porodila i prošao onaj period „babina“( 6 nedelja od porođaja), odnela mu je cigarete i novine. Ostalo mi je samo nejasno: da li novine od toga dana ili od onog dana kad je otišla da se porodi.
(Nastaviće se…)
