23.04.2024. – Oni stariji sugrađani, rođeni 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, sa setom se sećaju Doma Armije ili Doma JNA i igranki koje su bile organizovane u ovom prostoru. I ne samo igranke, tu su nastupale mnoge rok grupe bivše Jugoslavije, a svirali su i bendovi iz Kovina. U neformalnom razgovoru dve gospođe na uglu gde je nekada bila zgrada Doma JNA, naravno na temu politike, kaže jedna od njih „vidi šta su nam napravili od grada i od države, je’l se sećaš Doma JNA, pa mi građani nismo u stanju jednu kuću (misleći na Dom Armije) da sačuvamo, a ne grad ili državu?!“
U leto 2019. godine u dnevnom listu „Dnevnik“ objavljen je tekst pod naslovom „Dečije selo umesto Doma vojske u centru Kovina“. Pošto je na jednoj od promocija i sama predsednica opštine, tadašnja i sadašnja, Sanja Petrović to prezentovala kao nešto što će obeležiti njen mandat, rekla je između ostalog:
„Prema idejnom projektu, čitava lokacija, osim suterena sa leve strane od ulaza iz Ive Lole Ribara i postojeći stan iznad, biće porušeni, jer ih ne vredi popravljati. U ovogodišnjem budžetu planirana su tri miliona dinara za uređenje ove lokacije, a detalji će biti poznati kada bude otvorena javna nabavka za te radove. Planira se da Dečje selo bude privedeno nameni do kraja godine – kaže Sanja Petrović i dodaje da će deo, koji je moguće preurediti u suterenu verovatno biti iskorišćen za aktivnosti zimi, u zatvorenim uslovima, a stan bi dobilo na korišćenje lice koje bi bilo angažovano za održavanje i čuvanje, kao domar.“
Dečije selo umesto Doma vojske u centru Kovina | Dnevnik
Dopisnica Dnevnika, a sada urednica ovog portala, bila je „svedok“ prezentacije dečijeg sela u jednom svečanom momentu rada Skupštine opštine, kada ta ideja uopšte nije izgledala kako je to na kraju ispalo.
Kako god, 17. juna 2019. godine Načelnik opštinske uprave Kovin izdao je narudžbenicu doo „Statik“ za radove na rušenju dela objekta „Doma Armije“ u Kovinu. Istog dana ova građevinska firma izdaje fakturu Opštinskoj upravi Kovin u visini od 594.000,00 dinara sa PDV-om. Onaj govor s vrha teksta desio se mesec dana kasnije, a dom je srušen, do objekta gde je trebalo smestiti čuvara. I ostao je tako da stoji, sa drvetom u sredini, služeći kao prostrani parking. Ako je po idejnom projektu i izjavi predsednice bilo opredeljeno da će neko održavati i čuvati ovo igralište, zašto se od toga odustalo?
ZA DOM VOJSKE KEŠ I STAN
Sa Republičkom direkcijom za imovinu 2014. godine sklopljen je ugovor o kupovini zgrade kako bi opština preuzela brigu o objektu ili lokaciji. Ugovorom je predviđeno da se na ime otkupa isplati iznos od 3.620.913,49 dinara i to u pet godišnjih rata. Poslednja rata plaćena je 2018. godine. Od tada je Dom vojske i zvanično u vlasništvu lokalne samouprave. Osim novčano,, Kovin je Vojsku Srbije isplatio jednim stanom koji je adaptiran od nekadašnjih prostorija Radio Kovina. Iznos nije mali, da bi od cele priče ostalo samo otvoreno dečije igralište na savršenoj lokaciji. No, pitanje je dokle će i tako ili će možda nekom investitoru zaiskriti pogled i ponudiće cenu koja se ne odbija da tu podigne zgradu? Kad druge zgrade više nema, lako je ukloniti i mobilijar koji se ionako „vandalski uništava“.
Projekat nije završen do kraja 2019. godine, kao što ni većina najavljenih projekata nije završena kada je najavljeno ili nikad, ali je 2022. godine u postupku javne nabavke Jagodinskoj firmi Džungla 035 poveren posao opremanja dečijeg igrališta. Prethodno je putem dodatne narudžbenice Statik porušio i preostali objekat na placu Doma vojske, pa je čuvar ostao bez kućice. Za mobilijar je plaćeno blizu 20 miliona dinara, sa garancijom od dve godine. Nekom genijalnom logikom bez mnogo iskustva sa dečijim igralištima, neki prostorni planer imao je ideju da kombinuje mobilijar sa zelenim površinama , očekujući da deca trče sa sprave na spravu pazeći da ne gaze travu i da idu samo stazom. No, nije to bilo ni najagore što se moglo uništiti. Kako je prostor bio bez nadzora i dovoljno svetla, neko je uporno uništavao delove pojediih mobilijara i rekvizita, a onda je rešenje nađeno u upozorenju da se igralište koristi na sopstvenu odgovornost. I tako i stoji.
Mi smo potražili zastupnika firme Džungla 035 zainteresovani da saznamo šta se dešava sa igralištem, jer prošlo je manje od dve godine kako je mobilijar postavljen.
–Pregovaramo sa opštinom da uđemo u rekonstrukciju, da li će to biti za deset ili mesec dana, još ne znamo tačno, ali to je vandalski čin, to ne može biti predmet garancije koju smo dali za opremu,- rekao nam je Ivan Milovanović, odgovorno lice i potpisnik ugovora sa opštinom Kovin.
Da se od prvobitne ideje odstupi i da krajnji proizvod ne izgleda ni približno kako je u prezentovanom projektu najavljeno, nije redak slučaj. Ni bazen ne liči na ono što je trebalo da bude, ali vreme ide, pare idu, nešto se radi i stvara se slika velike zaposlenosti.
Da li građani Kovina uopšte odlučuju o nečemu, da li aktivno učestvuju u uređenju svog grada i opštine? Po svemu sudeći i ne baš. Da li je zgrada na uglu ulica Cara Lazara i Ivo Lola Ribara mogla da nađe neku drugu namenu ili je baš morala da se sruši?
Deci treba igrališta, što više i što boljih. Gde god je to moguće. Ali ovo je Vojvodina, širokih šorova, naže se mesto i za igralište. Kad se hoće. Nije vlast kriva što se pojedinci ponašaju vandalski i ruše, lome, prevrću, kidaju. Ne direktno. Ne samo ova. Da sad ne razvodnjavamo priču.
Činjenica je da je ideja da se obezbedi čuvar bila jedna od boljih kada je u pitanju dečije igralište, ali eto, portir je ostao bez kućice. Vandalima kuća ne treba.
Violeta Živkov
Na YT kanalu našli smo ovaj snimak iz 2011. godine i želimo da ga ovde sačuvamo i podelimo. Šteta je što se mladi ne pitaju ništa, kao što se ništa ne pitaju ni drugi građani kovinske opštine. Tačnije, pitaju se, ali formalno, niko se na njihovo mišljenje ne obazire.
