10.09.2024. – Svetski dan prevencije samoubistva obeležava se svakog 10. septembra i ima za cilj podizanje svesti, smanjenje stigme oko samoubistva i podsticanje aktivnosti zasnovanih na dokazima, čime se mogu smanjiti slučajevi samoubistava širom sveta. Samoubistvo predstavlja značajan uzrok smrti i procenjuje se da više od 700.000 ljudi godišnje oduzme sebi život širom sveta, a pokušaji samoubistva i suicidalne misli značajne su indikacije za lečenje u hitnim psihijatrijskim odeljenjima.
Iz Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti Kovin obavestili su nas da, u organizaciji Pokreta za mentalno zdravlje u Beogradu, danas počinje četvrti Festival mentalnog zdravlja pod nazivom „Pokreni razgovor, promeni priču”. Na platou ispred Filozofskog fakulteta biće postavljeni štandovi na kojima će predstavnici našeg Centra za mentalno zdravlje iz Pančeva, zatim kolege iz Instituta za mentalno zdravlje, Instituta za javno zdravlje ,,Milan Jovanović Batut“ i drugi, razgovarati sa sugrađanima o značaju očuvanja mentalnog zdravlja, a građani će moći i da se upoznaju sa radom ovih ustanova i eventualno zakažu sastanak sa stručnjacima za mentalno zdravlje koji rade u ovim ustanovama.
Direktorka Jovanka Petrović i njen tim ovim povodom podsećaju na neke bitne momente koje struka prepoznaje i prati, što je dato i u saopštenju povodom prevencije suicida:
„Suicid se najčešće određuje kao aktivni ili pasivni destruktivni čin u kome čovek svesno i namerno oduzima sebi život. Za Šnajdmana, poznatog suicidologa, samoubistvo je usamljeničko i očajničko rešenje za trpljenje koje za jednu osobu izgleda kao situacija koja nema drugu alternativu. Suicid jeste i oblik poremećene komunikacije u trenucima teških životnih kriza.
Većina faktora povezana je sa simptomima bolesti i specifičnim situacijama, uključujući i prethodne pokušaje samoubistva. Što ih je više, veći je rizik od ponavljanja. Samoubilačko ponašanje može biti različito za svaku osobu, pa razlikujemo: apel alarm – kao poziv za pomoć, samokažnjavanje – kao izraz neizdrživog osećaja krivice, beg iz nepodnošljive situacije, izazivanje osećaja krivice i kažnjavanja drugih, ucenjivanje okoline, impulsivno rasterećenje u napetosti, izraz doživljavanja besmislenosti života i sl.
Jedan od modela za razumevanje samoubilačkog ponašanja jeste stres-dijateza koja daje sledeće tumačenje: postoje ljudi koji su ranjiviji, osetljiviji i koji pod uticajem jakog životnog stresa ili teških porodičnih odnosa odreaguju suicidalnim ponašanjem.
Činjenica je da se više od 90% ukupnog broja samoubistava događa kod osoba koje su pre samoubistva zadovoljavale kriterijume za dijagnozu nekog psihijatrijskog poremećaja. Često neprepoznata i nelečena, depresija kao ozbiljan emocionalni poremećaj koji bitno utiče na funkcionisanje obolelog i njegov odnos sa drugim ljudima, smatra se najvažnijim rizičnim faktorom za samoubistvo.
Istraživanja pokazuju da je samoubistvo najčešće kod teškog depresivnog poremećaja, bipolarnog afektivnog poremećaja i alkoholizma, pri čemu je rizik od suicida 10–18%, kod shizofrenije je rizik 5–8%, kao i kod poremećaja ličnosti.
,,Za depresivnog pacijenta sa rizikom za samoubistvo važno je da što ranije započne lečenje uz intenzivan nadzor. Primenjuje se farmakološka terapija, po protokolu i psihoterapija, uz psihosocijalne intervencije. Psihoterapijske intervencije su dragocene radi smanjenja stope samoubistava, radi uspostavljanja poverenja sa pacijentom, smanjenja osećanja beznadežnosti, povećanja stepena samopouzdanja i podsticanje socijalne podrške u svrhu poboljšanja odnosa sa drugim ljudima.“ istakla je dr Jovanka Petrović, spec. psihijatrije, v. d. direktora SBPB ,,Kovin“.
,,Osobama koje imaju ovakve ili slične mentalne probleme neophodna je pomoć i podrška i zdravstvenih stručnjaka i šire društvene zajednice. Naročito je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada taj osećaj beznađa postane nepodnošljiv. To sigurno mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i profesionalne službe koje se time bave. Obraćanje stručnim licima je ključan korak u prevenciji samoubistva i ohrabrujemo sve osobe koje prepoznaju kod sebe znake upozorenja, da se obrate za pomoć stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja u dispanzeru Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti ,,Kovin“ i u Centru za mentalno zdravlje u Pančevu. Psihijatri, psiholozi i socijalni radnici naše bolnice stoje Vam na raspolaganju za sva Vaša pitanja, strahove, nedoumice i dr.“ poručila je dr Jovanka Petrović, spec. psihijatrije, v. d. direktora SBPB ,,Kovin“.
PR SBPB i Kovinske info
