Fotografija ulica Maršala Tita, Centar za kulturu 1962.godine
Kovin u fokusu piše i seća se Dejan Kreculj
U glavnoj ulici, idući od Zadružnog doma u kojem se nalazio bioskop ka Domu JNA, posle Doma zdravlja, nailazilo se na hram kulture poratnog Kovina: u, za današnje pojmove, nevelikoj prizemnoj zgradi, dopadljive, skladne fasade bogate ornamentike, bili su pozorište, galerija i biblioteka. Odmah do nje, kao odraz novog vremena, nizale su se višespratnice, istina sa samo tri sprata, od kojih je u prizemlju prve bila prva prodavnica sa samoposluživanjem, a do nje, na uglu, decenijama jedina kovinska knjižara za koju je bilo uobičajeno da je zovemo „knjižara kod čika Radice“, inače u sastavu kovinske štamparije „Grafičar“.
Izgradnjom zgrade sadašnjeg Centra za kulturu i preseljenja u nove prostorije, i ova lepa zgrada podelila je sudbinu čitavog bloka, a njeno mesto zauzela je stambeno-poslovna zgrada, jedna od najduže građenih u našem gradu. Jedino se biblioteka, nakon privremenog boravka u Centru za kulturu, vratila u zgradu nekadašnjeg Opštinskog komiteta SKJ, s druge strane ulice.
Zanimljivo je koliko sežu sećanja pojedinca: svega ovoga sećao sam se iz vremena detinjstva i kasnije, pa sam sarađujući sa „Kovinskim novinama“, u mojoj rubrici „(Ne)davni Kovin“ dopunjavao aktuelnom fotografijom prvih godina ovog veka.
Bilo je čitano i od nas, tada mladih, ali i znatno starijih. To mi svedoči i susret sa školskom drugaricom moje majke, koja mi je s dobrom namerom skrenula pažnju da to što sam napisao je moje sećanje, ali nepotpuno pošto se ona seća da je to zgrada u kojoj je bila trgovina, naravno privatna, koja je posle rata oduzeta. I zaista, ne treba mnogo, pa videti da je deo gde su bile galerija i biblioteka bio administrativni deo, a sala pozorišta magacinski prostor. No, toga nisam mogao da se sećam jer je to vreme kada nisam postojao, za mene bio je to (pra)davni Kovin.
I baš u toj zgradi gde je prethodno bio magacin, počelo je sa radom Amatersko pozorište, pre više od sedam decenija. Tom pozorištu donete su i prve, a potom i brojne druge rediteljske, glumačke, scenografske nagrade sa smotri. Tu je Kovin počeo i svoj festival amaterske pozorišne umetnosti, a pamte se i gostovanja već profesionalnih i renomiranih umetnika. Ni memla ni neuslovnot nisu smetali da se udahne duh kulture, da se iznedri negovana publika, koja je svoju sklonost prema umetnosti prenela na mlađe naraštaje. Bibliotekarke Vera i Seka bile su sinonim upravo ovog odeljka zdanja Kulturnog centra, ali stub svega bila je direktorka ustanove, sorbonski đak, žena izvanrednog intelekta i duhovne širine- Dragana Dobrić.
Čini se baš davni jedan Kovin.
Crtica- Kovinske info
